Spondilolisteza je pomeranje jednog pršljena u odnosu na pršljen ispod njega, najčešće u slabinskom delu kičme. Može biti povezana sa istmičkim defektom, degenerativnim promenama, razvojnim anomalijama ili ređe traumom. Neki ljudi nemaju simptome, dok drugi osećaju bol u leđima ili radikularni bol.
Slabinski predeo je važna struktura u donjem delu kičme koja i nosi težinu tela i omogućava pokretljivost. Kada jedan od pršljenova u ovom predelu sklizne preko pršljena ispod sebe i pomeri se napred, nastaje oboljenje koje se naziva klizanje pršljena (medicinskim jezikom „spondilolisteza"). Spondilolisteza se obično može razviti zbog naglih povreda, podizanja teških tereta, napornih sportova ili slabljenja strukture kičme sa godinama. Kod nekih pacijenata i urođeni strukturni poremećaji kičme mogu stvoriti osnovu za ovo stanje. Iako se spondilolisteza u početku ispoljava blagim bolovima u krstima, u uznapredovalim slučajevima može izazvati ozbiljne simptome kao što su bol koji se širi u nogu, utrnulost, slabost mišića, pa čak i otežan hod.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je spondilolisteza?
Spondilolisteza je stanje u kome jedan pršljen kičme sklizne napred preko pršljena koji se nalazi neposredno ispod njega. Ovo stanje, koje se u medicini naziva „spondilolisteza", može izazvati pritisak na nerve zbog izlaska pršljenova iz normalnog poravnanja. Spondilolisteza se javlja naročito u najnižim delovima slabinskih pršljenova (lumbalni predeo).
Ako je ovo klizanje blago, možda neće izazvati nikakve simptome, ali kako napreduje, može doći do pritiska na nervne korenove, a to može izazvati bol, utrnulost ili ograničenje pokreta. Obično se javlja kod dece, u periodima ubrzanog rasta u adolescenciji ili u starijem životnom dobu kao posledica degeneracije kičme. Takođe, povrede, naporne vežbe ili genetska predispozicija spadaju u važne faktore.
Zašto nastaje spondilolisteza?
U nastanku spondilolisteze može učestvovati više faktora. Mnogi uzroci, od genetskih faktora do nesreća, mogu narušiti stabilnost kičme. Najčešći uzroci spondilolisteze su:
- Urođeni poremećaji: Kod nekih pacijenata urođene pukotine ili strukturni nedostaci na zadnjem delu kičme mogu dovesti do spondilolisteze.
- Starenje i degeneracija: Sa godinama se diskovi između pršljenova stanjuju, vezivna tkiva slabe, a to stvara osnovu za klizanje pršljenova.
- Povrede i nesreće: Pad, udarac ili nagli pokreti mogu povrediti kičmu i izazvati klizanje.
- Podizanje teških tereta i sport: Naročito kod profesionalnih sportista, stalna opterećenja tela i pokreti izvedeni pogrešnom tehnikom mogu pokrenuti spondilolistezu.
- Operacije kičme: Posle nekih ranije izvedenih operacija kičme stabilnost se može narušiti, što može dovesti do klizanja.
Koji su simptomi spondilolisteze?
Spondilolisteza se kod svakog pacijenta može ispoljiti različitom jačinom i simptomima. U blagim slučajevima možda se neće zapaziti nikakvi simptomi, dok se u uznapredovalim slučajevima mogu javiti tegobe koje znatno smanjuju kvalitet života:
- Rasprostranjen, tup ili pulsirajući bol u slabinskom predelu
- Teškoće pri dugotrajnom stajanju
- Bol koji se širi u kuk, nogu i stopala
- Utrnulost i trnjenje u nogama
- Slabost mišića, naročito gubitak snage u mišićima nogu
- Otežan hod ili šepanje
- Ograničena pokretljivost i osećaj ukočenosti u krstima
Kako prolazi spondilolisteza?
Prva faza u lečenju spondilolisteze obično su konzervativne (neoperativne) metode. U blagim i umerenim slučajevima promenama načina života i redovnom fizioterapijom može se postići značajno poboljšanje. Cilj lečenja je i da se bol stavi pod kontrolu i da se spreči dalje klizanje kičme. U tom periodu pacijent treba da bude pažljiv u svakodnevnom životu. Naročito je važno izbegavati dugotrajno stajanje, podizanje teških tereta i nagle pokrete, i sedeti uspravno. Lečenje, podržano posebno pripremljenim programima vežbi za jačanje mišića i povećanje elastičnosti, treba da se odvija pod kontrolom lekara. Takođe, mirovanje u krevetu ili lekovi koje propiše lekar mogu doneti olakšanje. Međutim, kada sve ove metode ne budu dovoljne, kod uznapredovalih slučajeva može se razmotriti hirurška opcija.
Vežbe kod spondilolisteze
Programi vežbi koji se primenjuju kod pacijenata sa dijagnozom spondilolisteze imaju za cilj jačanje mišića oko kičme i povećanje elastičnosti. Kada se izvode redovno, ove vežbe mogu sprečiti napredovanje klizanja, ublažiti bol i poboljšati opštu pokretljivost.
Neke osnovne vežbe koje se mogu primeniti:
- Karlični nagib: Vežba pritiskanja donjeg dela leđa uz podlogu u ležećem položaju na leđima sa savijenim kolenima.
- Vežba „mačka-kamila": Pokret savijanja leđa nagore i nadole u položaju na kolenima i šakama.
- Vežba mosta: Podizanje kukova od podloge nagore u ležećem položaju na leđima sa savijenim kolenima.
- Istezanje zadnje lože buta: Polako podizanje i istezanje noge radi istezanja mišića zadnje strane noge.
- Jačanje mišića trupa (core): Jačanje trbušnih mišića pokretima kao što je plank.
Program vežbi treba planirati pod nadzorom fizioterapeuta ili lekara, a pokrete koji izazivaju bol treba izbegavati.
Lečenje i operacija spondilolisteze
Lečenje spondilolisteze oblikuje se prema starosti pacijenta, opštem zdravstvenom stanju, stepenu klizanja i jačini simptoma. Lečenje obično prati proces u tri faze: lečenje lekovima, fizikalna terapija i, kao poslednja mogućnost, hirurška intervencija. Kod osoba sa blagim stepenom spondilolisteze simptomi se ublažavaju primenom antiinflamatornih lekova, miorelaksanasa i analgetika. Fizioterapija ima važnu ulogu u uspostavljanju ravnoteže kičme.
Međutim, ako postoji uznapredovalo klizanje ili su se zbog pritiska na nerv razvili ozbiljni neurološki simptomi, može biti potrebna hirurška intervencija. Operacija spondilolisteze se obično izvodi metodom spajanja pršljenova koja se naziva „spinalna fuzija". Tokom ovog postupka pršljenovi se fiksiraju pomoću šrafova i pločica. Posle operacije velika većina pacijenata oseća znatno smanjenje bolova, a kvalitet života se poboljšava. Naravno, oporavak posle operacije treba podržati redovnim kontrolama i rehabilitacijom.
Lekari oblasti „Ortopedija i traumatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je spondilolisteza i koji simptomi mogu da se jave?
Spondilolisteza je pomeranje jednog pršljena u odnosu na pršljen ispod njega, najčešće u slabinskom delu kičme. Može biti povezana sa istmičkim defektom, degenerativnim promenama, razvojnim anomalijama ili ređe traumom. Neki ljudi nemaju simptome, dok drugi osećaju bol u leđima ili radikularni bol.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Rendgenski snimci u stojećem položaju i po potrebi magnetna rezonanca procenjuju pomeranje i pritisak na nerve. Početno lečenje često uključuje prilagođenu aktivnost, fizikalnu terapiju i analgetike. Operacija se razmatra kod neurološkog deficita, upornog bola uprkos terapiji ili značajne nestabilnosti. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Progresivna slabost nogu, utrnulost u području međice ili novi problemi sa kontrolom mokrenja ili stolice zahtevaju hitnu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.