Lordoza je normalna krivina kičme, naročito u slabinskom delu. Hipnerlordoza znači da je krivina izraženija nego očekivano i može biti povezana sa bolom, posturalnim disbalansom ili funkcionalnim ograničenjem. Značaj se procenjuje klinički, a snimanje se koristi kada nalaz ili simptomi to opravdavaju.
Lordoza je problem držanja i kičme koji nastaje kada se prirodna zakrivljenost kičme ka unutra, naročito u slabinskom delu, poveća više nego što je normalno. Ovo stanje, koje karakteriše naglašen luk u krstima, vremenom može dovesti do bola u krstima, poremećaja držanja i ograničenja pokreta. Kod nekih osoba može imati blag tok, dok u nekim slučajevima može izazvati tegobe koje nepovoljno utiču na svakodnevni život. Rano prepoznavanje lordoze i rešavanje odgovarajućim metodama veoma su važni za sprečavanje progresivnih problema.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je lordoza?
Lordoza je povećanje prirodne zakrivljenosti kičme ka unutra, posmatrano iz bočnog profila. Najčešće se javlja u slabinskom (lumbalnom) delu, ali fiziološka lordoza postoji i u vratnom delu. Normalna lordoza omogućava ravnomerno nošenje telesne težine; kada se zakrivljenost poveća, opterećenje kičme postaje neuravnoteženo. To stanje dovodi do opterećenja mišića, ligamenata i zglobnih struktura i može izazvati bol i poremećaje držanja.
Vrste lordoze
Lordoza se razvrstava u različite vrste u zavisnosti od toga kako i kada se razvila zakrivljenost kičme. Neke vrste lordoze vezane su za urođene strukturne osobine, dok druge nastaju kao posledica stečenih poremećaja držanja, mišićnog disbalansa ili drugih zdravstvenih problema. Pravilno određivanje vrste lordoze veoma je važno za planiranje pristupa lečenju. Jer svaki tip lordoze ne napreduje na isti način i metoda lečenja koja se primenjuje može se razlikovati za svaki od njih.
Glavne vrste lordoze su:
- Posturalna lordoza (lordoza zbog držanja)
- Kongenitalna (urođena) lordoza
- Funkcionalna lordoza
- Sekundarna lordoza
- Lordoza nastala u trudnoći
- Lordoza povezana sa gojaznošću
Simptomi lordoze
Simptomi lordoze mogu se razlikovati od osobe do osobe i, u zavisnosti od stepena zakrivljenosti, mogu biti blagi ili izraženi. Naročito posle dugog stajanja ili sedenja tegobe se mogu pojačati. Vremenom ne mora biti zahvaćen samo slabinski predeo, već i okolne mišićne grupe. Promene u držanju mogu postati vidljive spolja. Kod nekih osoba u prvi plan mogu izbiti i estetske brige.
Česti simptomi lordoze mogu se navesti na sledeći način:
- Izražena zakrivljenost ka unutra u slabinskom predelu
- Bol u krstima posle dugog stajanja
- Napetost mišića krsta i kukova
- Ograničenost pokreta
- Osećaj umora
- Poremećaj držanja
- Bol koji se širi u noge (u nekim slučajevima)
Uzroci lordoze
U razvoju lordoze ulogu imaju i strukturni i spoljašnji faktori. Svakodnevne životne navike, mišićni disbalans i neki zdravstveni problemi mogu pokrenuti ovo stanje. Naročito je u savremenom načinu života nedostatak kretanja važan faktor rizika. Neki uzroci su prolazni, dok drugi mogu dovesti do trajnih promena.
Glavni uzroci lordoze navedeni su u nastavku:
- Poremećaji držanja
- Slabost trbušnih i slabinskih mišića
- Gojaznost i višak kilograma u predelu stomaka
- Dugotrajno sedenje u nepravilnom položaju
- Trudnoća
- Urođene anomalije kičme
- Neke bolesti mišićno-koštanog sistema
Kako se postavlja dijagnoza lordoze?
Dijagnostika lordoze počinje detaljnim fizičkim pregledom. Lekar procenjuje držanje pacijenta, zakrivljenost kičme i obim pokreta. Po potrebi se stepen zakrivljenosti meri pomoću metoda snimanja kao što je rendgen. U nekim slučajevima mogu se primeniti i dodatna ispitivanja kako bi se procenilo da li postoji neki drugi osnovni problem kičme. Tačna dijagnoza ima ključan značaj za izradu odgovarajućeg plana lečenja.
Metode lečenja lordoze
Lečenje lordoze planira se prema stepenu zakrivljenosti i osnovnom uzroku. U većini slučajeva dovoljne su nehirurške metode. Osnovni cilj lečenja je smanjenje bola, uspostavljanje mišićne ravnoteže i ispravljanje držanja. Redovno praćenje i vežbanje povećavaju uspeh lečenja.
Metode koje se koriste u lečenju lordoze su:
- Fizikalna terapija i rehabilitacija
- Vežbe za držanje i posturu
- Vežbe za jačanje slabinskih i trbušnih mišića
- Kontrola telesne mase
- Terapija analgeticima i miorelaksantima
- Prilagođavanje svakodnevnih životnih navika
Kako prolazi lordoza?
Da li će lordoza potpuno proći zavisi od uzroka i od toga koliko se osoba pridržava lečenja. Lordoza povezana sa slabošću mišića i poremećajem držanja može se u velikoj meri staviti pod kontrolu redovnim vežbanjem i navikama pravilnog držanja. Lečenje započeto u ranoj fazi daje uspešnije rezultate. Kontinuitet je tokom lečenja veoma važan.
Načini zaštite od lordoze
Da bi se sprečio nastanak ili napredovanje lordoze, u svakodnevnom životu mogu se preduzeti određene mere. Naročito navike koje podržavaju zdravlje kičme dugoročno imaju zaštitno dejstvo. Redovno kretanje i pravilno držanje su najosnovnije metode zaštite.
U zaštiti od lordoze može pomoći sledeće:
- Sticanje navike uspravnog držanja
- Izbegavanje dugog zadržavanja u istom položaju
- Redovno vežbanje
- Jačanje slabinskih i trbušnih mišića
- Korišćenje odgovarajućeg dušeka i stolice
- Izbegavanje viška kilograma
- Stvaranje ergonomskog radnog okruženja
Često postavljana pitanja o lordozi
Gde lordoza izaziva bol?
Lordoza najčešće izaziva bol u slabinskom predelu. Naročito preterana zakrivljenost slabinskih pršljenova ka unutra dovodi do stalnog istezanja mišića i vezivnog tkiva u tom predelu. Bol se najčešće oseća u donjem delu krsta i može se pojačati posle dugog stajanja, sedenja ili fizičkog napora.
Kako treba da leže osobe sa lordozom?
Za osobe sa lordozom pravilan položaj pri ležanju veoma je važan radi smanjenja opterećenja krsta i ublažavanja bola. Ležanje na leđima se obično smatra najpogodnijim položajem; u tom položaju preporučuje se postavljanje tankog jastuka ispod kolena radi podrške slabinskom luku. Osobe koje radije leže na boku mogu postaviti jastuk između kolena kako bi kičma ostala u neutralnijem položaju. Ležanje na stomaku se uglavnom ne preporučuje, jer može povećati slabinski luk.
Lekari oblasti „Ortopedija i traumatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je lordoza i kada zakrivljenost kičme postaje problem?
Lordoza je normalna krivina kičme, naročito u slabinskom delu. Hipnerlordoza znači da je krivina izraženija nego očekivano i može biti povezana sa bolom, posturalnim disbalansom ili funkcionalnim ograničenjem. Značaj se procenjuje klinički, a snimanje se koristi kada nalaz ili simptomi to opravdavaju.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Mogući uzroci uključuju mišićni disbalans, promene kičme, trudnoću, telesnu masu i posturalne kompenzacije. Lečenje je usmereno na uzrok i može uključiti fizičku aktivnost, fizikalnu terapiju i kontrolu bola. Operacija je potrebna samo u retkim odabranim situacijama. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Bol u kičmi uz slabost nogu, utrnulost međice, poremećaj mokrenja ili stolice, temperaturu, veliku povredu ili neuobičajeno jak noćni bol zahteva brzu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.