Bakerova cista je vrećica sa sinovijalnom tečnošću iza kolena, često nastala kada bolest unutar zgloba povećava stvaranje tečnosti, na primer artroza ili oštećenje meniskusa. Može biti bezbolna ili izazvati osećaj napetosti, nelagodnost pri savijanju i bol u zadnjem delu kolena.
Bakerova cista je otok ispunjen tečnošću koji nastaje u zadnjem delu kolena. Kada se u zglobu kolena poveća količina tečnosti, ta tečnost se može nakupiti iza kolena i dovesti do stvaranja ciste.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Male ciste možda neće davati simptome; kada se uvećaju, mogu se javiti osećaj punoće iza kolena, bol i ograničena pokretljivost. Obično je povezana sa osnovnim problemima kolena, kao što su rascep meniskusa ili bolesti zglobova.
Šta je Bakerova cista (bol iza kolena)?
Bakerova cista je tvorevina ispunjena tečnošću koja nastaje u zadnjem delu kolena i obično se primećuje kao otok. Kada se u zglobu kolena poveća količina tečnosti, ta tečnost se može nakupiti iza kolena i dovesti do nastanka ciste. Veličina ciste može se menjati tokom dana; može se povećavati pri stajanju i kretanju, a smanjivati pri odmoru. Ako postoje bol, ukočenost ili ograničena pokretljivost, preporučuje se obraćanje lekaru.
Koji su simptomi Bakerove ciste (bola iza kolena)?
Bakerova cista ne mora kod svakog pacijenta davati iste simptome. Ako je cista mala, možda neće biti primećena. Kada se uveća, dovodi do tegoba koje utiču na svakodnevni život. Bol obično počinje iza kolena. Pojačava se pri potpunom savijanju ili potpunom ispružanju noge. Pri dugim šetnjama, penjanju uz stepenice ili čučanju osećaj bola i zategnutosti postaje izraženiji.
Simptomi Bakerove ciste su:
- Vidljiv otok iza kolena
- Bol i zategnutost koji se pojačavaju pri kretanju
- Osećaj punoće i pritiska u kolenu
- Otežano potpuno savijanje noge
- Oštar bol koji se širi ka listu kada cista prsne
- Modrica, otok ili osetljivost noge
Zašto nastaje Bakerova cista (bol iza kolena)?
Bakerova cista se obično razvija kao posledica nekog drugog problema u kolenu. Kada se u zglobu kolena poveća količina tečnosti, ta tečnost se može nakupiti iza kolena i dovesti do nastanka ciste.
Najčešći uzroci Bakerove ciste:
- Rascepi meniskusa
- Povrede ligamenata kolena
- Osteoartritis (artroza)
- Zapaljenske bolesti zglobova kao što je reumatoidni artritis
- Giht
- Oštećenja hrskavice usled traume
Kod sportista je rizik veći zbog stalnog opterećivanja kolena, kao i u sportovima kao što su fudbal ili košarka, koji mogu dovesti do uvrtanja kolena. Pored toga, nastanak ciste može pokrenuti i povećano opterećenje zgloba usled prekomerne telesne težine. Čak i ako se cista leči, verovatnoća ponavljanja je velika ako se osnovni problem ne otkloni.
Faktori rizika za Bakerovu cistu (bol iza kolena)
Neke osobe su zbog strukturnih, profesionalnih ili medicinskih razloga sklonije razvoju Bakerove ciste. Starije osobe su najizraženija rizična grupa zbog habanja zglobnih površina i povećane proizvodnje tečnosti. Sportisti koji aktivno i intenzivno koriste koleno, naročito profesionalni fudbaleri i trkači, nose veći rizik. Reumatske bolesti, zapaljenski poremećaji zglobova i bolesti vezane za imunski sistem kao što su giht i lupus stvaraju pogodno tlo za nastanak ciste. Istovremeno, gojaznost spada među faktore rizika jer dovodi do toga da koleno stalno bude pod opterećenjem. Udarci i povrede u predelu kolena takođe mogu pokrenuti nastanak ciste.
Kako se leče Bakerove ciste (bol iza kolena)?
Cilj lečenja je smanjenje tegoba koje potiču od ciste i stavljanje osnovnog uzroka pod kontrolu. Male ciste bez simptoma obično se prate i ne zahtevaju intervenciju. Kod pacijenata sa simptomima osnovni pristup čine odmor, hladni oblozi, analgetici i antiinflamatorni lekovi. Vežbe fizikalne terapije jačaju mišiće oko kolena, podržavaju zglob i smanjuju pritisak ciste. Ako je cista veoma velika ili bol smanjuje kvalitet života, može se primeniti postupak pražnjenja tečnosti. Posle drenaže pod kontrolom ultrazvuka inflamacija se može staviti pod kontrolu injekcijama steroida. Međutim, ako postoje stanja koja dovode do ciste, kao što su rascep meniskusa ili oštećenje zglobne hrskavice, može se razmotriti hirurško lečenje. Hirurški zahvat je usmeren na otklanjanje izvora problema, a ne na direktno uklanjanje ciste.
Kako se može sprečiti Bakerova cista?
U sprečavanju Bakerove ciste važne su navike usmerene na zaštitu zgloba kolena. Smanjenje opterećenja kolena može smanjiti rizik od nastanka ciste.
Metode koje mogu pomoći u sprečavanju Bakerove ciste:
- Smanjenje opterećenja zgloba kolena izbegavanjem prekomerne telesne težine
- Korišćenje zaštitnih štitnika za koleno tokom bavljenja sportom
- Redovne vežbe za jačanje mišića oko kolena
- Izbegavanje naglih pokreta i jakih udaraca
- Pridržavanje plana lečenja zapaljenskih bolesti zglobova
- Ograničavanje dugotrajnog stajanja i nošenja teških tereta
- Smanjenje aktivnosti koje zahtevaju klečanje
Šta pomaže kod Bakerove ciste kod kuće?
Metode koje se mogu primeniti kod kuće mogu pomoći u ublažavanju bola i otoka. Ovi postupci ne zamenjuju lečenje, već imaju potpornu ulogu.
Postupci koji kod kuće mogu doneti olakšanje:
- Stavljanje hladnog obloga
- Odmaranje kolena i držanje noge blago podignute
- Izbegavanje prekomernog opterećenja
- Po potrebi korišćenje elastičnog zavoja
- Lagane i kontrolisane vežbe istezanja
- Korišćenje antiinflamatorne kreme ili gela
Ako se tegobe pojačaju ili dugo traju, preporučuje se obraćanje lekaru.
Često postavljana pitanja o Bakerovoj cisti
Da li Bakerova cista može da prsne?
Da, cista može prsnuti, a tečnost se može proširiti ka listu i izazvati jak bol. Ovo stanje se može zameniti sa začepljenjem krvnog suda ugruškom. Ako su simptomi nagli i intenzivni, treba potražiti medicinsku pomoć.
Da li postoji rizik od ponovne pojave Bakerove ciste?
Ako se osnovni uzrok ne leči, može se ponoviti. Ako i dalje postoje rascep meniskusa, artritis ili zapaljenje zgloba, cista se može ponovo formirati.
Da li se Bakerova cista može potpuno izlečiti?
Cista se može smanjiti, potpuno nestati ili ostati stabilna. Uspeh lečenja zavisi od pravilnog utvrđivanja uzroka i kontinuiteta primenjenog lečenja.
Da li je Bakerova cista prepreka za bavljenje sportom?
Ako postoje bol i otok, ne preporučuju se sportovi visokog intenziteta i sportovi koji povećavaju opterećenje kolena. Odgovarajući plan vežbanja treba izraditi pod kontrolom specijaliste.
Lekari oblasti „Ortopedija i traumatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je Bakerova cista i kada izaziva bol?
Bakerova cista je vrećica sa sinovijalnom tečnošću iza kolena, često nastala kada bolest unutar zgloba povećava stvaranje tečnosti, na primer artroza ili oštećenje meniskusa. Može biti bezbolna ili izazvati osećaj napetosti, nelagodnost pri savijanju i bol u zadnjem delu kolena.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Pregled i ultrazvuk mogu potvrditi cistu i pomoći u razlikovanju drugih uzroka. Terapija je usmerena prvenstveno na problem unutar kolena; relativni odmor, fizikalna terapija ili injekciona terapija mogu se razmatrati. Sama punkcija može dati recidiv ako osnovni uzrok ostane. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Nagli bol i otok lista posle moguće rupture ciste mogu ličiti na duboku vensku trombozu i zahtevaju brzu procenu radi njenog isključenja. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.