Turski izraz „kulunč“ u svakodnevnom govoru obično opisuje lokalizovan mišićni bol, ukočenost ili osetljivu tačku, slično miofascijalnoj trigger tački. To nije precizna medicinska dijagnoza. Bol u vratu, leđima ili području lopatice može nastati iz više mišićnih, zglobnih, neuroloških ili drugih uzroka.
„Kulunč“ (miofascijalni bol, u narodu „zapeo mišić“) je veoma čest problem mišićno-koštanog sistema koji karakterišu otvrdnuća i čvorovi nastali u mišićnom tkivu. Obično se javlja u predelu vrata, ramena, leđa i krsta i izaziva bol koji se pojačava pri pokretu. Kulunč nije toliko samostalna bolest koliko stanje koje se razvija kao posledica faktora kao što su nepravilno držanje, preterano opterećenje mišića ili dugotrajna napetost. Ovaj problem, koji može smanjiti kvalitet svakodnevnog života, u velikoj meri se može staviti pod kontrolu odgovarajućim pristupima.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je kulunč?
Kulunč je stvaranje tvrdih i osetljivih područja unutar mišićnih vlakana, koja se nazivaju okidačke tačke (trigger tačke). Kada se na ove tačke pritisne, javlja se bol, a bol se često može širiti u predeo udaljen od mesta gde se tačka nalazi. Pošto je poremećen normalan ciklus stezanja i opuštanja mišića, cirkulacija krvi se smanjuje i mišićno tkivo ne dobija dovoljno hranljivih materija. To dovodi do stvaranja bolnog začaranog kruga u mišiću.
Zašto nastaje kulunč?
U pozadini nastanka kulunča najčešće su uzroci povezani sa načinom života. Dugotrajno zadržavanje mišića u nepravilnom položaju, nedovoljan odmor ili nagla opterećenja pokreću razvoj kulunča. Pored toga, napetost mišića izazvana stresom takođe je važan faktor.
Glavni uzroci koji mogu dovesti do kulunča mogu se navesti na sledeći način:
- Dugotrajan rad za stolom
- Navike nepravilnog sedenja i držanja
- Aktivnosti koje opterećuju mišiće vrata i ramena
- Nagli i nespretni pokreti
- Boravak na hladnoći ili promaja od klima-uređaja
- Stres i psihička napetost
- Nedovoljna fizička aktivnost
Koji su simptomi kulunča?
Simptomi kulunča se obično javljaju postepeno i vremenom mogu postati izraženiji. Najupadljiviji nalaz je opipljivo otvrdnuće u mišiću i bol koji se oseća pri pritisku na taj predeo. Bol ponekad ne ostaje samo lokalan, već se može širiti ka glavi, ruci ili leđima. Dugotrajan kulunč može dovesti do ograničenja pokreta i otežati obavljanje svakodnevnih poslova.
Česti simptomi kulunča su:
- Tup bol u predelu vrata, ramena ili leđa
- Osećaj ukočenosti i čvora u mišiću
- Bol koji se pojačava pri pokretu
- Osetljivost na pritisak
- Bol koji se širi kao glavobolja ili bol u ruci
- Brzo zamaranje mišića
- Nemogućnost dugog zadržavanja u istom položaju
Šta treba uraditi kada „zapne“ mišić?
Kada se javi kulunč, najpre treba sprečiti dodatno opterećenje mišića. Važno je odmoriti bolni predeo i izbegavati nagle pokrete. Topli oblozi mogu pomoći opuštanju mišića. Lagane vežbe istezanja mogu doneti olakšanje ako bol nije previše jak. Međutim, ako je bol oštar i nepodnošljiv, treba potražiti stručnu pomoć.
Kako prolazi kulunč?
Kulunč se najčešće može staviti pod kontrolu pravilnim pristupima. Redovne vežbe istezanja, ispravljanje držanja i jačanje mišića ubrzavaju oporavak. Ergonomska prilagođavanja u svakodnevnom životu imaju veliku ulogu u sprečavanju ponovne pojave kulunča. Masaža i topli oblozi doprinose opuštanju mišića.
Lečenje kulunča
Lečenje kulunča planira se prema jačini i trajanju bola. U blagim slučajevima promene načina života i vežbe mogu biti dovoljne. Kod upornijeg kulunča mogu se primeniti fizikalna terapija, manuelna terapija ili tretmani okidačkih tačaka. U nekim slučajevima mogu se kratkotrajno koristiti lekovi za opuštanje mišića (miorelaksanti) ili analgetici. Osnovni cilj lečenja je da mišić povrati normalnu funkciju.
Zašto se kulunč javlja noću?
Najčešći uzrok noćnog kulunča je nepravilan položaj tokom spavanja. Neodgovarajući jastuk može opteretiti mišiće vrata i ramena. Napetost mišića nagomilana tokom dana može postati izraženija u noćnim satima. Osim toga, i to što stres pojačava noćna grčenja mišića može doprineti ovom stanju.
Šta učiniti ako se kulunč stalno ponavlja?
Ako se kulunč stalno ponavlja, potrebno je detaljno proceniti osnovne uzroke. Treba ispitati faktore kao što su poremećaj držanja, problemi sa kičmom ili hronični stres. Kod kulunča koji dugo ne prolazi važno je obratiti se specijalisti fizikalne medicine. Ako metode koje se primenjuju samostalno nisu dovoljne, treba napraviti plan stručnog lečenja.
Često postavljana pitanja o kulunču
Da li je kulunč opasan?
Kulunč obično nije ozbiljna bolest, ali može smanjiti kvalitet života. Ako se dugo ne leči, može dovesti do hroničnog bola. Zato se preporučuje da se ne zanemaruje.
Da li kulunč potpuno prolazi masažom?
Masaža je efikasna u smanjenju bola kod kulunča, ali sama po sebi ne mora biti trajno rešenje. Kada se primenjuje zajedno sa vežbama i ispravljanjem držanja, postižu se uspešniji rezultati. Kod ponavljajućeg kulunča obavezno treba rešiti osnovni uzrok.
Može li se kulunč pomešati sa bolom zbog diskus hernije?
Da. Naročito bolovi zbog kulunča u predelu vrata i leđa mogu se pomešati sa diskus hernijom. Međutim, kod hernije se obično javljaju i utrnulost i gubitak snage usled pritiska na nerv. Za sigurno razlikovanje potrebna je procena lekara.
Lekari oblasti „Ortopedija i traumatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta znači „kulunč“ i šta može pomoći kod miofascijalnog bola?
Turski izraz „kulunč“ u svakodnevnom govoru obično opisuje lokalizovan mišićni bol, ukočenost ili osetljivu tačku, slično miofascijalnoj trigger tački. To nije precizna medicinska dijagnoza. Bol u vratu, leđima ili području lopatice može nastati iz više mišićnih, zglobnih, neuroloških ili drugih uzroka.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Mišićno preopterećenje, dug položaj, stres ili neuobičajen napor mogu doprineti miofascijalnom bolu. Postepeno kretanje, toplota i prilagođavanje ergonomije mogu pomoći kod nekih slučajeva. Uporan bol zahteva pregled radi isključenja neurološkog, zglobnog ili visceralnog uzroka. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Brza procena je potrebna ako bol prati slabost ekstremiteta, veliki gubitak osećaja, bol u grudima, gušenje, temperatura, teška povreda ili poremećaj mokrenja i stolice. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.