Išijas opisuje bol koji prati tok korena išijadičnog nerva, često od donjeg dela leđa preko zadnjice prema nozi. Hernija diska je čest uzrok, ali lumbalna stenoza i druga stanja takođe mogu iritirati nervne korene. Većina epizoda se poboljšava bez operacije uz odgovarajuće praćenje.
Išijadični nerv, jedan od najdužih nerava u telu, izlazi iz slabinskih pršljenova i pruža se duž kuka, butine i noge sve do stopala. Bolna slika koja nastaje kada je ovaj nerv pritisnut, upaljen ili izložen pritisku naziva se išijas. Ovo stanje, koje se obično razvija zbog uzroka kao što su diskus hernija, iskrivljenje kičme, povrede ili dugotrajna neaktivnost, izaziva oštar ili žareći bol koji počinje u kuku i širi se ka zadnjoj strani noge. Išijas ne izaziva samo fizičku nelagodnost; to je zdravstveni problem koji znatno smanjuje kvalitet svakodnevnog života. Zahvaljujući ranom prepoznavanju simptoma i pravovremenoj primeni odgovarajućih metoda lečenja, moguće je sprečiti komplikacije izazvane išijasom.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je išijas?
Išijas je bolno stanje koje nastaje kada je išijadični nerv, najduži nerv u telu, nadražen ili izložen pritisku. Išijadični nerv počinje u slabinskom predelu, prolazi kroz kuk i pruža se ka zadnjoj strani noge. Zato se, kada je nerv zahvaćen, oseća bol koji se širi od kuka do pete. Ovo stanje, koje se naziva i „išijadični bol", najčešće se oseća na jednoj strani. Problemi kao što su diskus hernija, suženje kičmenog kanala i pomeranje diska mogu dovesti do pritiska na nerv. Bol se ponekad može ispoljiti i kao pečenje, bockanje, utrnulost ili trnjenje. Naročito dugotrajno sedenje, nagli pokreti ili podizanje teških predmeta mogu pojačati ovaj bol.
Koji su simptomi išijasa?
Pritisak na išijadični nerv može se ispoljiti različitim simptomima. Iako se simptomi razlikuju od osobe do osobe, najčešće tegobe su:
- Oštar ili žareći bol koji počinje u kuku i širi se duž noge
- Jednostrani bol u nozi i osećaj slabosti
- Utrnulost, trnjenje ili osećaj bockanja iglom
- Pojačanje bola tokom sedenja
- Teškoće pri ustajanju ili hodanju
- Teškoće pri osloncu na prste ili petu
Zašto nastaje išijadični bol?
Najčešći uzrok išijadičnog bola je diskus hernija u slabinskom delu, kada se diskovi kičme pomere prema spolja i pritiskaju išijadični nerv. Međutim, to nije jedini uzrok. Sledeća stanja takođe mogu izazvati pritisak na išijadični nerv:
- Diskus hernija u slabinskom delu: Pomeranje diska pritiska nerv i izaziva jak bol.
- Suženje kičmenog kanala (spinalna stenoza): Suženje kičmenog kanala sa godinama dovodi do pritiska na nerv.
- Degeneracija diska: Kada diskovi sa starenjem izgube elastičnost, nerv može biti pritisnut.
- Trudnoća: Uvećana materica može pritiskati išijadični nerv.
- Grčevi mišića: Naročito zatezanje mišića piriformisa može pritisnuti nerv (sindrom piriformisa).
- Trauma: Povrede nastale padom ili naglim pokretima mogu zahvatiti nerv.
Kako prolazi išijadični bol?
Prolazak išijadičnog bola može se postići na različite načine, u zavisnosti od uzroka u osnovi i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Kod blagih i umerenih bolova hirurška intervencija obično nije potrebna. Mirovanjem, fizikalnom terapijom i promenama načina života jačina bola se može smanjiti. Naročito je važno staviti jastuk ispod nogu tokom ležanja, obezbediti oslonac za leđa tokom sedenja i izbegavati dugotrajnu neaktivnost.
Pravilno lečenje započeto u ranoj fazi sprečava da bol postane hroničan. U uznapredovalim slučajevima može se pribeći sveobuhvatnijim medicinskim metodama. Planom lečenja prilagođenim pojedincu išijadični bol se u velikoj meri može staviti pod kontrolu.
Kako se postavlja dijagnoza išijasa?
Prvi korak u dijagnozi išijasa je detaljno saslušanje tegoba pacijenta. Važno je u kom predelu, kada, koliko često i kakav bol se oseća. Zatim se radi fizikalni pregled i nekim refleksnim testovima procenjuje stanje nerava. Lekari obično koriste sledeće metode da bi razjasnili dijagnozu:
- Magnetna rezonanca (MR): Koristi se za otkrivanje uzroka kao što su diskus hernija ili suženje kičmenog kanala.
- Kompjuterizovana tomografija (CT): Pruža detaljan prikaz pršljenova.
- Rendgen: Pomaže u uočavanju oštećenja koštane strukture ili degenerativnih promena.
- Elektromiografija (EMG): Merenjem brzine nervnog provođenja procenjuje funkciju išijadičnog nerva.
Kako se leči išijas?
Cilj lečenja išijasa je da se otkloni pritisak na nerv i smanji bol. Za postizanje ovog cilja koriste se i medikamentozne i fizikalne metode. Pristup lečenju može se razlikovati u zavisnosti od jačine bola:
- Lečenje lekovima: Koriste se antiinflamatorni lekovi, miorelaksansi i analgetici.
- Fizikalna terapija: Posebnim vežbama koje jačaju mišiće leđa i nogu smanjuje se pritisak na nerv.
- Primena toplote/hladnoće: Primena na bolnom mestu ublažava grč mišića.
- Masaža i manuelna terapija: Pomažu smanjenju napetosti u telu.
- Injekcije steroida: Injekcije kortikosteroida oko nerva mogu smanjiti upalu i bol.
- Hirurgija: Kod ozbiljnih stanja kao što je hernijacija diska može biti potrebna operacija radi otklanjanja pritiska na nerv.
Gde se išijadični bol najviše širi?
Išijadični nerv počinje u slabinskom predelu, prolazi kroz kuk i pruža se duž zadnje strane noge do pete. Zato su bolovi poreklom od išijasa obično jednostrani i prate određenu nervnu putanju. Predeli u kojima se bol najčešće oseća su:
- Donji deo leđa
- Predeo kuka
- Zadnja strana butine
- Zadnja strana kolena
- List noge i peta
Kod nekih osoba bol može biti u vidu osećaja uboda iglom, pečenja ili udara struje. Retko se bol može javiti u obe noge istovremeno, ali to može ukazivati na ozbiljne probleme sa kičmenom moždinom. Mesto do kog se bol širi može se razlikovati u zavisnosti od nivoa na kome postoji pritisak na nerv.
Koliko traje išijadični bol?
Trajanje išijadičnog bola zavisi od težine problema i odgovora na lečenje. U blagim slučajevima može spontano proći za nekoliko dana, dok u nekim slučajevima može trajati nedeljama, pa i mesecima. Ako postoji strukturni problem kao što su diskus hernija ili suženje kičmenog kanala, bol može postati hroničan. Tu je važna sledeća razlika:
- Akutni išijas: Obično prolazi za 4 do 6 nedelja.
- Hronični išijas: Označava stanja koja traju duže od 6 nedelja ili se često ponavljaju.
Ranom intervencijom, odgovarajućim vežbama i promenama načina života trajanje bola može se skratiti. Međutim, kod dugotrajnih, jakih bolova koji utiču na svakodnevni život, podrška specijaliste je neophodna.
Šta pomaže kod išijadičnog bola?
Za ublažavanje išijadičnog bola mogu se primeniti različite metode. Međutim, svi pristupi treba da budu prilagođeni pojedincu i procenjeni pod nadzorom specijaliste. Neke efikasne metode koje se mogu primeniti kod kuće su:
- Fizička aktivnost: Dugotrajno mirovanje u krevetu se ne preporučuje; lagane šetnje mogu smanjiti pritisak na nerv.
- Vežbe istezanja: Vežbe koje opuštaju mišiće leđa i kuka ublažavaju pritisak na nerv.
- Topli i hladni oblozi: U prvim danima preporučuje se hladna, a u narednim danima topla primena.
- Podupiranje nogu visokim jastukom: Stavljanje jastuka ispod kolena tokom spavanja pomaže opuštanju nerva.
- Masaža: Profesionalno izvedene masaže smanjuju grčeve mišića i poboljšavaju cirkulaciju.
- Upravljanje stresom: Napetost može delovati na mišiće i pojačati bol, pa se preporučuju meditacija i vežbe disanja.
Međutim, ako bol prate simptomi kao što su utrnulost, slabost ili gubitak kontrole mokrenja, bez gubljenja vremena treba se obratiti specijalisti neurologu ili ortopedu.
Vežbe za išijas
Redovno izvođenje vežbi od velikog je značaja za ublažavanje išijadičnog bola i sprečavanje njegovog ponavljanja. Međutim, nije svaka vežba pogodna za svakoga; zato se ne preporučuje upuštanje u intenzivne ili naporne pokrete bez odobrenja lekara. U nastavku su neke osnovne vežbe koje mogu pomoći smanjenju pritiska na išijadični nerv:
- Istezanje piriformisa: U ležećem položaju na leđima jedna noga se prekrsti preko kolena druge, a kuk se blago povuče ka sebi. Opušta mišiće kuka.
- Istezanje zadnje lože buta: U stojećem ili sedećem položaju, sa ispruženim kolenima, telo se nagne napred. Omogućava opuštanje mišića zadnje strane noge.
- Vežba „mačka-krava": U položaju na sve četiri, naizmenično savijanje leđa nagore i nadole opušta kičmu.
- Karlični nagib: U ležećem položaju na leđima sa savijenim kolenima stegnu se mišići kuka, karlični predeo se podigne nagore, a zatim spusti.
- Položaj mosta: Ovaj pokret, koji se izvodi podizanjem kukova od podloge u ležećem položaju na leđima, jača mišiće leđa i kuka.
Ove vežbe povećavaju elastičnost mišića i pomažu ublažavanju pritiska na išijadični nerv. Ako se izvode redovno svakog dana, može se smanjiti jačina bola i sprečiti njegovo ponavljanje.
Koji lekar leči išijas?
Specijalnost lekara kome se treba obratiti zbog išijadičnog bola može se razlikovati u zavisnosti od izvora bola. Međutim, uopšteno se može slediti sledeći medicinski put:
- Specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije: Najpravilnije mesto za javljanje kod slučajeva išijasa poreklom iz mišićno-koštanog sistema. Nudi vežbe, fizikalnu terapiju i manuelnu terapiju.
- Specijalista neurolog: Ako postoje neurološki simptomi vezani za išijadični nerv (utrnulost, gubitak osećaja, oslabljeni refleksi), uključuje se neurologija.
- Specijalista ortoped: Treba mu se obratiti ako se sumnja na probleme vezane za koštanu strukturu, kao što su hernija, iskrivljenje kičme ili pomeranje diska.
- Neurohirurgija: Kod uznapredovalih slučajeva išijasa koji zahtevaju operaciju, ova specijalnost se uključuje radi procene i planiranja operacije.
Izbor lekara važan je u zavisnosti od trajanja i jačine bola i pratećih simptoma. Pacijenti koji ne mogu da odluče kojoj se specijalnosti obratiti mogu se kao prvi korak posavetovati sa specijalistom fizikalne medicine i dobiti odgovarajuće usmerenje.
Lekari oblasti „Ortopedija i traumatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je išijas i zbog čega nastaje bol?
Išijas opisuje bol koji prati tok korena išijadičnog nerva, često od donjeg dela leđa preko zadnjice prema nozi. Hernija diska je čest uzrok, ali lumbalna stenoza i druga stanja takođe mogu iritirati nervne korene. Većina epizoda se poboljšava bez operacije uz odgovarajuće praćenje.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Prilagođena aktivnost je obično bolja od dugotrajnog strogog mirovanja. Analgetici, fizikalna terapija i u odabranim slučajevima infiltracija mogu biti deo lečenja. Magnetna rezonanca nije neophodna na početku svake epizode, osim uz alarmne znake, neurološki deficit ili neuobičajeno trajanje. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Slabost koja napreduje, utrnulost u području međice ili novi gubitak kontrole mokrenja ili stolice mogu ukazivati na sindrom kaude ekvine i zahtevaju hitnu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.