Hordom je redak maligni tumor kosti koji nastaje iz ostataka notohorde. Najčešće se razvija u sakrumu, bazi lobanje ili ređe drugim delovima kičmenog stuba. Obično raste sporo, ali lokalno može biti agresivan i pritiskati nerve, kičmenu moždinu ili strukture mozga, zbog čega je važno specijalističko planiranje lečenja.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je hordom?
Hordom je redak maligni tumor koji nastaje duž osovine kičmenog stuba iz embrionalnih ostataka notohorde. Iako često raste sporo, može lokalno biti agresivan, zahvatiti okolne strukture i vratiti se nakon lečenja.
Gde se hordom najčešće razvija?
Klasična mesta su sakrum i baza lobanje, dok su drugi delovi kičmenog stuba ređe zahvaćeni. Simptomi pre svega zavise od anatomskih struktura koje tumor pritiska ili infiltrira.
Kako se postavlja dijagnoza?
MR i CT pomažu da se procene veličina tumora i njegov odnos prema okolnim strukturama. Biopsija potvrđuje dijagnozu, a put biopsije treba unapred planirati zajedno sa hirurškim timom kako ne bi otežao definitivnu operaciju.
Koje terapije se koriste?
Kada je moguće, cilj je potpuno hirurško uklanjanje tumora uz odgovarajuće margine. Visokoprecizna radioterapija može dopuniti operaciju ili imati važnu ulogu kada potpuno hirurško uklanjanje nije moguće.
Kada treba otići kod lekara?
Uporan dubok bol u kosti, postepeno pogoršanje neuroloških simptoma, slabost, gubitak osećaja ili novi problemi sa mokrenjem i pražnjenjem creva zahtevaju medicinsku procenu.
Lekari oblasti „Ortopedija i traumatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je hordom?
Hordom je redak maligni tumor koji nastaje duž osovine kičmenog stuba iz embrionalnih ostataka notohorde. Iako često raste sporo, može lokalno biti agresivan, zahvatiti okolne strukture i vratiti se nakon lečenja. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Gde se hordom najčešće razvija?
Klasična mesta su sakrum i baza lobanje, dok su drugi delovi kičmenog stuba ređe zahvaćeni. Simptomi pre svega zavise od anatomskih struktura koje tumor pritiska ili infiltrira. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
MR i CT pomažu da se procene veličina tumora i njegov odnos prema okolnim strukturama. Biopsija potvrđuje dijagnozu, a put biopsije treba unapred planirati zajedno sa hirurškim timom kako ne bi otežao definitivnu operaciju. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koje terapije se koriste?
Kada je moguće, cilj je potpuno hirurško uklanjanje tumora uz odgovarajuće margine. Visokoprecizna radioterapija može dopuniti operaciju ili imati važnu ulogu kada potpuno hirurško uklanjanje nije moguće. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.