Ewingov sarkom je redak maligni tumor kostiju ili mekih tkiva koji se najčešće javlja kod dece, adolescenata i mladih odraslih. Često izaziva uporan bol ili otok. Dijagnoza uključuje snimanje, biopsiju i molekularne analize, a terapija obično kombinuje hemoterapiju sa lokalnim lečenjem hirurgijom i/ili radioterapijom.
Ewingov sarkom, koji pogađa naročito decu i mlade, redak je, ali agresivan rak kostiju i mekih tkiva. Obično se razvija u dugim kostima ili u područjima kao što su karlica, grudni koš i rebra, kao i u mekim tkivima. Ova bolest je dobila ime po američkom patologu dr Džejmsu Juingu (James Ewing) 1921. godine i deo je grupe karcinoma poznatih kao tumori iz porodice Ewingovog sarkoma (ESFTs). Ewingov sarkom je vrsta tumora koja brzo raste i ima visok potencijal širenja. Bolest počinje brzim umnožavanjem abnormalnih ćelija u kostima ili oko njih. Vremenom može metastazirati u obližnja zdrava tkiva, pa čak i u pluća, koštanu srž i druge organe. Iako se najčešće javlja kod dece i mladih uzrasta od 10 do 20 godina, retko se može dijagnostikovati i kod odraslih.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je Ewingov sarkom?
To je redak, ali agresivan oblik raka koji zahvata kosti i meka tkiva. Ova bolest, koja se obično javlja kod dece, adolescenata i mlađih odraslih osoba, karakteriše se tumorima koji brzo rastu i imaju potencijal širenja na druge delove tela. Najčešće se javlja u dugim kostima (butna kost, golenjača, nadlaktična kost), karlici, grudnom košu i rebrima. Međutim, retko se može razviti i u mišićima, masnom tkivu ili drugim mekim tkivima. Ova vrsta raka nastaje nekontrolisanim umnožavanjem ćelija u kostima ili oko njih. Budući da je Ewingov sarkom tumor koji brzo napreduje, rana dijagnoza i lečenje su od velikog značaja. Bolest se obično ispoljava bolom u kostima, otokom, ograničenom pokretljivošću i krhkom strukturom kostiju. Budući da je verovatnoća metastaziranja visoka, može se proširiti na pluća, koštanu srž i druge organe.
Tačan uzrok Ewingovog sarkoma nije u potpunosti poznat. Međutim, istraživanja pokazuju da je povezan sa hromozomskim translokacijama (genetskim promenama) u genu EWSR1. Poznato je da bolest nije nasledna, odnosno da se ne prenosi direktno sa roditelja na decu. Ipak, ove genetske mutacije mogu uticati na mehanizme rasta ćelija i dovesti do nastanka raka. Budući da je Ewingov sarkom agresivan tumor, rani početak lečenja je od velikog značaja. Standardni pristupi lečenju obuhvataju hemioterapiju, hirurški zahvat i radioterapiju. Poslednjih godina sprovode se i istraživanja novih metoda, kao što su ciljane terapije i imunoterapija. Uz ranu dijagnozu i odgovarajuće lečenje kod značajnog dela pacijenata mogu se postići uspešni rezultati.
Koji su simptomi Ewingovog sarkoma?
Budući da je reč o raku kostiju i mekih tkiva koji brzo raste i ima visok potencijal širenja, simptomi u ranom periodu ne moraju biti izraženi. Pored toga, simptomi se mogu pomešati sa drugim bolestima mišićno-koštanog sistema. Bolest obično počinje simptomima kao što su bol, otok i ograničena pokretljivost u kostima ili mekim tkivima. Naročito bol u kostima koji se pojačava noću jedan je od ranih simptoma bolesti. Bol se vremenom može pojačati jer tumor, rastući, slabi koštano tkivo i vrši pritisak na okolna nervna tkiva.
Ewingov sarkom se retko može razviti i u rebrima, kičmi, pa čak i u mekim tkivima. Kako tumor raste, može otežati svakodnevne aktivnosti pacijenta. U kasnijim fazama mogu se javiti prelomi kostiju, otežano disanje (ako se proširio na pluća) i opšti simptomi raka kao što je gubitak telesne mase. Kada bolest počne da se širi po organizmu, mogu se javiti i sistemski simptomi kao što su malaksalost, gubitak apetita i povišena temperatura. Budući da Ewingov sarkom ima sklonost metastaziranju, rane simptome ne treba zanemarivati, a važno je da se osobe sa neobjašnjivim, dugotrajnim bolovima u kostima ili mišićima obrate lekaru. Rana dijagnoza može povećati uspešnost lečenja i šanse pacijenata za oporavak. Simptomi Ewingovog sarkoma su sledeći:
- Bol u kosti i oko nje: Najčešći simptom je bol koji se pojačava naročito noću i ne prolazi mirovanjem. Bol se može pojačati sa fizičkim aktivnostima.
- Otok i pojava mase: Na zahvaćenom području može postojati vidljiv ili opipljiv otok. Otok je obično tvrd i bolan.
- Ograničena pokretljivost: Ako se tumor nalazi blizu zgloba, mogu se javiti ukočenost pokreta i gubitak elastičnosti.
- Prelomi kostiju: Budući da tumor slabi kost, čak i pri lakšim povredama mogu se javiti prelomi.
- Opšti simptomi raka: Mogu se javiti neobjašnjiva malaksalost, gubitak telesne mase i gubitak apetita. U kasnijim fazama otpornost organizma opada, pa sklonost infekcijama može porasti.
- Povišena temperatura i noćno znojenje: Zbog upale (inflamacije) u organizmu i reakcije imunskog sistema mogu se javiti povremena povišena temperatura i noćno znojenje.
- Problemi sa disanjem: Ako se tumor proširio na pluća, mogu se javiti simptomi kao što su otežano disanje, bol u grudima i kašalj.
- Specifični simptomi u zavisnosti od lokalizacije tumora: Ako je zahvaćena kičma, mogu se razviti bol u leđima i gubitak osećaja usled pritiska na nerve. Ako se tumor nalazi u predelu karlice, mogu se javiti otežan hod i problemi sa mokrenjem.
Kako se postavlja dijagnoza Ewingovog sarkoma?
Dijagnostički proces obuhvata procenu simptoma pacijenta, fizički pregled, metode snimanja i napredne testove kao što je biopsija. Najpre, kada se pacijent obrati lekaru zbog simptoma kao što su bol u kostima, otok i ograničena pokretljivost, radi se detaljan fizički pregled. Ako postoji sumnja, lekar koristi različite metode snimanja kako bi video napredovanje bolesti i promene na kostima. U dijagnostici metode kao što su rendgensko snimanje (X-zraci), magnetna rezonanca (MR) i kompjuterizovana tomografija (CT) daju informacije o lokalizaciji tumora, njegovoj veličini i širenju na okolna tkiva. Pozitronska emisiona tomografija (PET skeniranje) i scintigrafija kostiju koriste se za utvrđivanje da li se bolest proširila na druge delove tela. Međutim, za postavljanje konačne dijagnoze neophodna je biopsija. Tokom biopsije uzorak tkiva uzet sa sumnjivog područja pregleda se u laboratoriji i ispituje se prisustvo malignih ćelija.
Molekularno-genetski testovi takođe imaju važnu ulogu u dijagnostičkom procesu. Ewingov sarkom je povezan sa hromozomskim translokacijama u genu EWSR1. Zato se pomoću testova fluorescentne in situ hibridizacije (FISH) ili lančane reakcije polimeraze (PCR) mogu otkriti genetske promene specifične za ovu bolest. Za utvrđivanje stepena širenja bolesti mogu se primeniti i analize krvi (kompletna krvna slika, markeri upale i testovi funkcije jetre). Objedinjavanjem svih ovih dijagnostičkih metoda procenjuju se stadijum Ewingovog sarkoma, stepen širenja i opšte zdravstveno stanje pacijenta i sastavlja se najpogodniji plan lečenja.
Kako se leči Ewingov sarkom?
Proces lečenja se obično sprovodi višestranim pristupom koji obuhvata hemioterapiju, hirurški zahvat i radioterapiju. Starost pacijenta, lokalizacija tumora i stepen širenja najvažniji su faktori koji određuju mogućnosti lečenja Ewingovog sarkoma. U lečenju se koriste sledeće metode:
- Hemioterapija: Prvi korak u lečenju Ewingovog sarkoma obično je hemioterapija. To je zato što ovaj tumor ima sklonost brzom rastu i čak i u ranom stadijumu ima potencijal da se proširi na različite delove tela. Hemioterapija se primenjuje radi smanjenja tumorskih ćelija, kontrole metastaza i smanjenja tumora pre hirurškog zahvata.
- Hirurški zahvat: Kada se tumor dovoljno smanji, može se hirurški ukloniti. Cilj operacije je da se tumor potpuno odstrani i spreči njegovo širenje na zdrava tkiva. Međutim, ako se tumor nalazi u kritičnom delu kosti, posle operacije mogu biti potrebni rekonstruktivna hirurgija ili ugradnja proteze kako bi pacijent očuvao funkcije.
- Radioterapija: Ako potpuno uklanjanje tumora nije moguće ili su posle operacije ostali ostaci tumora, može se primeniti radioterapija.
Poslednjih godina istražuju se i imunoterapija i metode ciljane terapije. Ove terapije su razvijene kako bi maligne ćelije postale vidljivije imunskom sistemu ili kako bi se, delovanjem na genetske mutacije, zaustavio rast tumora. Pored toga, mogu se primeniti i suportivne terapije radi smanjenja neželjenih efekata hemioterapije i jačanja imunskog sistema. Lečenje Ewingovog sarkoma je obično složen proces koji dugo traje i obuhvata mnoge različite faze. Posle lečenja pacijente treba redovno pratiti i biti oprezan zbog mogućih recidiva (ponovne pojave bolesti).
Uređivački odbor Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Ortopedija i traumatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je Ewingov sarkom?
Ewingov sarkom je redak maligni tumor koji može nastati u kosti ili mekom tkivu. Često zahvata karlicu, duge kosti i grudni zid, mada može nastati i na drugim mestima. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji su simptomi Ewingovog sarkoma?
Lokalizovan bol i otok su česti. Mogu se javiti smanjena funkcija, prelom kroz oslabljenu kost ili ponekad temperatura. Simptomi mogu ličiti na sportsku povredu ili infekciju. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se dijagnoza potvrđuje?
Rendgen, a zatim MR ili CT pomažu u proceni promene. Biopsija je neophodna. Patohistološka i molekularna analiza traže karakterističnu promenu koja najčešće uključuje gen EWSR1 i pomaže potvrdi dijagnoze. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se procenjuje proširenost bolesti?
Obrada prema odgovarajućem protokolu procenjuje eventualno zahvatanje pluća, drugih kostiju ili koštane srži. Prisustvo metastaza utiče na terapijsku strategiju i prognozu. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.