Arterija može postepeno da se sužava zbog ateroskleroze, odnosno nakupljanja plakova u njenom zidu, ili naglo da se zatvori ugruškom. Simptomi zavise od zahvaćenog organa i mogu uključiti bol u grudima, neurološki deficit ili bol u nozi pri hodu. Nagla potpuna okluzija može predstavljati hitno stanje.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je začepljenje arterije?
Sužena arterija propušta manje krvi do tkiva. Ateroskleroza je jedan od glavnih uzroka postepenog suženja, dok tromboza ili embolija mogu dovesti do naglog i potpunog prekida protoka.
Koji simptomi zavise od mesta suženja?
U srcu bol u grudima pri naporu može ukazivati na koronarnu bolest. U mozgu nagli neurološki deficit može biti moždani udar. U nogama bol u listu pri hodu može ukazivati na perifernu arterijsku bolest.
Koji faktori rizika mogu da se menjaju?
Pušenje, hipertenzija, dijabetes, povišen holesterol i fizička neaktivnost povećavaju kardiovaskularni rizik. Njihovo lečenje smanjuje ukupni rizik, ali ne „otvara“ trenutno arteriju koja je već ozbiljno sužena.
Kako se postavlja dijagnoza?
U zavisnosti od sumnje mogu se koristiti EKG, Doppler ultrazvuk, indeks sistolnog pritiska, CT angiografija, koronarna angiografija ili druga ciljana ispitivanja.
Koje mogućnosti lečenja postoje?
Terapija može uključiti statin, odgovarajuću antitrombotičku terapiju, strukturisanu fizičku aktivnost i kod određenih pacijenata revaskularizaciju angioplastikom ili hirurgijom. Izbor zavisi od simptoma, anatomije i težine bolesti.
Kada je potrebna hitna pomoć?
Bol u grudima u mirovanju, nagla slabost jedne strane tela, iznenada hladan i veoma bolan ekstremitet ili akutno gušenje zahtevaju hitno medicinsko zbrinjavanje.
Lekari oblasti „Kardiovaskularna hirurgija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je začepljenje arterije?
Sužena arterija propušta manje krvi do tkiva. Ateroskleroza je jedan od glavnih uzroka postepenog suženja, dok tromboza ili embolija mogu dovesti do naglog i potpunog prekida protoka. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji simptomi zavise od mesta suženja?
U srcu bol u grudima pri naporu može ukazivati na koronarnu bolest. U mozgu nagli neurološki deficit može biti moždani udar. U nogama bol u listu pri hodu može ukazivati na perifernu arterijsku bolest. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji faktori rizika mogu da se menjaju?
Pušenje, hipertenzija, dijabetes, povišen holesterol i fizička neaktivnost povećavaju kardiovaskularni rizik. Njihovo lečenje smanjuje ukupni rizik, ali ne „otvara“ trenutno arteriju koja je već ozbiljno sužena. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
U zavisnosti od sumnje mogu se koristiti EKG, Doppler ultrazvuk, indeks sistolnog pritiska, CT angiografija, koronarna angiografija ili druga ciljana ispitivanja. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.