Ateroskleroza je hronična bolest arterija u kojoj se u njihovom zidu stvaraju plakovi bogati lipidima. Može dugo napredovati bez simptoma, a zatim suziti ili zatvoriti protok krvi i povećati rizik od infarkta miokarda, moždanog udara ili periferne arterijske bolesti. Rizik raste kroz više međusobno povezanih faktora.
Otvrdnuće krvnih sudova je ozbiljan zdravstveni problem koji predstavlja osnovu bolesti srca i krvnih sudova i koji najčešće napreduje podmuklo. Ovo stanje, poznato pod medicinskim nazivom ateroskleroza, nastaje kada krvni sudovi izgube elastičnost usled nakupljanja masti, holesterola i kalcijuma u njihovim zidovima. Može dugo napredovati bez simptoma i, ako se ne otkrije, dovesti do po život opasnih stanja kao što su srčani i moždani udar.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je ateroskleroza (otvrdnuće krvnih sudova)?
Ateroskleroza je hronična bolest krvnih sudova koja se odlikuje stvaranjem masnih naslaga, koje se nazivaju plakovi, na unutrašnjoj površini arterija. Ovi plakovi s vremenom zadebljavaju i otvrdnjavaju zid krvnog suda i sužavaju njegov prečnik. Kao rezultat toga smanjuje se protok krvi, a tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika. Ateroskleroza najčešće zahvata krvne sudove srca, mozga, nogu i bubrega.
Koji su uzroci ateroskleroze (otvrdnuća krvnih sudova)?
U razvoju ateroskleroze zajedno učestvuje više faktora rizika. Ovi faktori oštećenjem zida krvnog suda pokreću i ubrzavaju stvaranje plakova.
Glavni uzroci ateroskleroze mogu se navesti na sledeći način:
- Povišen nivo holesterola i triglicerida
- Povišen krvni pritisak
- Dijabetes
- Gojaznost
- Sedentarni način života
- Nezdrava ishrana
- Genetska predispozicija
Koji su simptomi ateroskleroze (otvrdnuća krvnih sudova)?
Otvrdnuće krvnih sudova može dugo napredovati bez simptoma. Simptomi se obično javljaju kada suženje krvnog suda dostigne odmakli stepen i razlikuju se u zavisnosti od zahvaćenog krvnog suda. Budući da je u ranoj fazi teško uočiti bolest, redovne kontrole su važne.
Simptomi koji se mogu javiti kod otvrdnuća krvnih sudova su sledeći:
- Bol u grudima (angina pektoris)
- Nedostatak vazduha
- Bol i grčevi u nogama pri hodu
- Utrnulost ruku ili nogu
- Vrtoglavica
- Poremećaji vida
- Iznenadna slabost
Kod koga se javlja ateroskleroza (otvrdnuće krvnih sudova)?
Iako se ateroskleroza može javiti u svakom uzrastu, u nekim grupama se javlja češće. Rizik naročito povećavaju način života i hronične bolesti.
Osobe pod rizikom mogu se navesti na sledeći način:
- Osobe starije od 50 godina
- Osobe sa dijabetesom
- Osobe sa povišenim krvnim pritiskom ili holesterolom
- Osobe koje u porodici imaju obolele od bolesti srca i krvnih sudova
Zašto nastaje otvrdnuće krvnih sudova?
Otvrdnuće krvnih sudova razvija se kada mikroskopska oštećenja na unutrašnjoj površini krvnog suda s vremenom prerastu u nakupljanje plaka. Najvažniji okidači ovih oštećenja su povišen holesterol i povišen šećer u krvi. Dok organizam pokušava da popravi ovo oštećenje, povećava se nakupljanje masti i kalcijuma. Kako proces napreduje, krvni sudovi otvrdnjavaju i sužavaju se.
Do čega dovodi otvrdnuće krvnih sudova?
Nelečeno otvrdnuće krvnih sudova može dovesti do ozbiljnih posledica opasnih po život. Suženi ili potpuno začepljeni krvni sudovi mogu narušiti funkcije odgovarajućeg organa.
Stanja do kojih može dovesti otvrdnuće krvnih sudova su sledeća:
- Srčani udar (infarkt)
- Moždani udar (šlog)
- Periferna arterijska bolest
- Bubrežna insuficijencija
- Iznenadna srčana smrt
Kako se postavlja dijagnoza ateroskleroze (otvrdnuća krvnih sudova)?
Dijagnoza otvrdnuća krvnih sudova postavlja se na osnovu anamneze, fizičkog pregleda i različitih metoda snimanja. Analizama krvi procenjuju se nivoi holesterola i šećera. Kada je potrebno, mogu se uraditi EKG, test opterećenja, ultrazvuk krvnih sudova, CT angiografija ili klasična angiografija. Dijagnostički postupak planira se individualno.
Kako prolazi otvrdnuće krvnih sudova?
Otvrdnuće krvnih sudova nije bolest koja se može potpuno ukloniti; međutim, njeno napredovanje može se zaustaviti, a simptomi staviti pod kontrolu. Za to su neophodne rana dijagnoza i promene načina života. Lečenje je dugotrajan proces i zahteva redovno praćenje.
Šta pomaže kod otvrdnuća krvnih sudova?
Promene načina života predstavljaju osnovni pristup stavljanju otvrdnuća krvnih sudova pod kontrolu. Zdrave navike direktno povoljno utiču na zdravlje krvnih sudova.
Mere koje mogu biti od koristi su sledeće:
- Redovna fizička aktivnost
- Smanjenje unosa soli i masti
- Kontrola telesne mase
- Upravljanje stresom
Kako se leči ateroskleroza (otvrdnuće krvnih sudova)?
Lečenje se planira u zavisnosti od težine bolesti i zahvaćenih krvnih sudova. Pored promena načina života, mogu se koristiti lekovi za snižavanje holesterola, regulisanje krvnog pritiska i razređivanje krvi. U odmaklim slučajevima može biti potrebna balon-angioplastika, stent ili bajpas operacija. Cilj lečenja je sprečavanje komplikacija i poboljšanje kvaliteta života.
Šta ne bi trebalo da jedu osobe sa otvrdnućem krvnih sudova?
Osobe sa otvrdnućem krvnih sudova treba da izbegavaju namirnice koje nepovoljno utiču na zdravlje krvnih sudova. Ishrana je jedan od najvažnijih delova lečenja.
Namirnice koje se preporučuje izbegavati su sledeće:
- Namirnice koje sadrže trans-masti
- Preterane količine zasićenih masti
- Prerađeni mesni proizvodi
- Zaslađena i upakovana hrana
- Namirnice sa previše soli
Često postavljana pitanja o aterosklerozi (otvrdnuću krvnih sudova)
Da li se otvrdnuće krvnih sudova potpuno izleči?
Otvrdnuće krvnih sudova nije bolest koja se može potpuno ukloniti, jer su plakovi nastali u zidu krvnog suda nepovratne strukturne promene. Međutim, ranom dijagnozom napredovanje bolesti može se zaustaviti i sprečiti rast postojećih plakova. Promenama načina života i odgovarajućim lekovima zdravlje krvnih sudova može se dugo očuvati.
Da li se otvrdnuće krvnih sudova javlja u mladosti?
Da. Otvrdnuće krvnih sudova nije samo bolest starijeg doba i može početi i u mlađem uzrastu. Ovaj proces naročito mogu ubrzati genetska predispozicija, gojaznost i nezdrava ishrana.
Da li je otvrdnuće krvnih sudova smrtonosno?
Iako otvrdnuće krvnih sudova samo po sebi nije direktno smrtonosno, komplikacije do kojih dovodi nose rizik. Jedan je od osnovnih uzroka ozbiljnih stanja kao što su srčani udar, moždani udar i iznenadni zastoj srca. Ako se ne leči, može ozbiljno skratiti životni vek i smanjiti kvalitet života.
Da li se simptomi otvrdnuća krvnih sudova uvek osećaju?
Ne. Otvrdnuće krvnih sudova može godinama napredovati bez ikakvih simptoma. Simptomi se obično javljaju kada suženje krvnog suda dostigne odmakli stepen.
Lekari oblasti „Kardiovaskularna hirurgija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je ateroskleroza i koji su faktori rizika?
Ateroskleroza je hronična bolest arterija u kojoj se u njihovom zidu stvaraju plakovi bogati lipidima. Može dugo napredovati bez simptoma, a zatim suziti ili zatvoriti protok krvi i povećati rizik od infarkta miokarda, moždanog udara ili periferne arterijske bolesti. Rizik raste kroz više međusobno povezanih faktora.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Pušenje, hipertenzija, dijabetes, povišen LDL holesterol, uzrast i određena porodična anamneza povećavaju rizik. Prevencija uključuje fizičku aktivnost, uravnoteženu ishranu, prestanak pušenja i lečenje faktora rizika kada je medicinski indicirano. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Iznenadan bol u grudima, neuobičajeno gušenje, slabost jedne strane tela, nagli poremećaj govora ili iznenada hladna i bolna noga predstavljaju hitne simptome. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.