Akutni koronarni sindrom obuhvata infarkt miokarda i nestabilnu anginu nastale zbog naglog smanjenja protoka krvi kroz koronarnu arteriju. Bol ili pritisak u grudima, gušenje, hladan znoj, mučnina ili malaksalost mogu biti znaci. Ovo je hitno stanje i zahteva brzu medicinsku procenu bez čekanja kod kuće.
Akutni koronarni sindrom (AKS) obuhvata kliničke slike koje zahtevaju hitnu intervenciju, a nastaju usled naglog i ozbiljnog smanjenja protoka krvi ili potpunog začepljenja koronarnih arterija koje ishranjuju srce. Ovaj sindrom dovodi do toga da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika, čime se stvara rizik od oštećenja miokarda i smrti. AKS, jedno od najkritičnijih hitnih stanja u kardiologiji, ispoljava se naročito simptomima kao što su bol u grudima, otežano disanje i znojenje. Pošto je vreme u dijagnostici i lečenju veoma važno, intervencija u prvih 90 minuta, koji se nazivaju „zlatni sat", u velikoj meri povećava šanse pacijenta za preživljavanje. Akutni koronarni sindrom, pored infarkta miokarda, koji je u narodu poznat kao „srčani udar", obuhvata i druge ozbiljne slike koje oštećuju srčani mišić.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je akutni koronarni sindrom?
Akutni koronarni sindrom je hitno kardiološko stanje koje nastaje usled naglog prekida ili ozbiljnog smanjenja protoka krvi u koronarnim arterijama koje zadovoljavaju potrebu srca za kiseonikom. Ovo stanje obično nastaje kao posledica pucanja ili prskanja aterosklerotskih plakova u koronarnim arterijama ili njihovog prekrivanja ugruškom koji zatvara krvni sud. Poremećaj protoka krvi dovodi do toga da srčani mišić ostane bez kiseonika i da se ošteti u roku od nekoliko minuta. AKS se može javiti u tri glavna oblika: infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI), infarkt miokarda bez elevacije ST segmenta (NSTEMI) i nestabilna angina. Sva tri oblika zahtevaju hitnu dijagnozu i lečenje.
Zašto nastaje akutni koronarni sindrom?
Osnovni uzrok AKS je događaj koji ograničava ili potpuno prekida protok krvi u koronarnim arterijama. Ti uzroci su najčešće pucanje aterosklerotskog plaka i stvaranje ugruška. Međutim, do ove slike mogu dovesti i drugi mehanizmi:
- Ateroskleroza: Stvaranje plaka usled nakupljanja holesterola u zidu krvnog suda i pucanje plaka.
- Stvaranje tromba (ugruška): Zatvaranje krvnog suda ugruškom nakon pucanja plaka.
- Spazam koronarne arterije: Naglo i prolazno suženje krvnog suda (naročito pod uticajem stresa ili hladnog vremena).
- Endotelna disfunkcija: Poremećaj protoka krvi usled toga što unutrašnja površina krvnog suda ne obavlja svoju funkciju.
- Retki uzroci: Zapaljenja krvnih sudova (vaskulitis), trauma, upotreba kokaina, urođene anomalije koronarnih arterija.
Koji su simptomi akutnog koronarnog sindroma?
Simptomi AKS nastaju kada srčani mišić ostane bez kiseonika i često počinju naglo. Iako se simptomi razlikuju u zavisnosti od kliničke slike i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, karakteriše ih naročito osećaj pritiska, pečenja ili stezanja u predelu grudi. Simptomi često mogu da počnu tokom fizičkog napora, intenzivnog stresa, pa čak i tokom odmora.
- Bol u grudima: Obično traje duže od 20 minuta, stežuće je, žareće ili pritiskajuće prirode; počinje u sredini grudi i može da se širi u ruku, vrat, vilicu i leđa.
- Otežano disanje: Kada se smanji snaga pumpanja srčanog mišića, u plućima se nakuplja tečnost.
- Hladan znoj i malaksalost: Javljaju se usled naglog pada krvnog pritiska.
- Mučnina i povraćanje: Naročito su česti kod infarkta donjeg zida.
- Vrtoglavica, nesvestica: Posledica su smanjenog protoka krvi ka mozgu.
- Anksioznost i strah od smrti: Akutni odgovor organizma na stres.
- Atipični simptomi: Naročito kod starijih pacijenata, pacijenata sa dijabetesom i žena, slika može da teče samo uz umor, gorušicu ili bol u leđima.
Koji su oblici akutnog koronarnog sindroma?
Akutni koronarni sindrom se, prema kliničkoj slici i EKG nalazima, klasifikuje u tri glavna oblika. Svaki od njih ima drugačiji stepen hitnosti i terapijski pristup:
- Infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI): Nastaje usled naglog i potpunog začepljenja koronarne arterije koja ishranjuje srčani mišić. Na EKG-u se uočava izrazit porast ST segmenta. Hitno je potrebno rastvaranje ugruška ili njegovo mehaničko uklanjanje.
- Infarkt miokarda bez elevacije ST segmenta (NSTEMI): U koronarnoj arteriji postoji delimično začepljenje, a ST segment je normalan ili pokazuje blagu depresiju. Oštećenje srčanog mišića je izraženo i prepoznaje se po povišenom troponinu u analizama krvi.
- Nestabilna angina: Bol u grudima koji se javlja u mirovanju ili pri sve manjem naporu. Vrednosti troponina su normalne, ali začepljenje krvnog suda ima sklonost napredovanju i može da pređe u STEMI.
Koji su faktori rizika za akutni koronarni sindrom?
U nastanku AKS ulogu imaju i promenljivi i nepromenljivi faktori rizika. Faktori rizika za ovu bolest navedeni su u nastavku:
- Visok holesterol
- Hipertenzija
- Dijabetes
- Gojaznost i fizička neaktivnost
- Neuravnotežena ishrana, prekomeran unos soli i zasićenih masti
- Stres i depresija
- Starije životno doba
- Pol
- Srčana bolest u ranom uzrastu u porodičnoj anamnezi
- Genetska predispozicija
Na koliko se tipova deli akutni koronarni sindrom?
U praksi se AKS deli na tri glavna podtipa. Ova podela se pravi na osnovu EKG nalaza i nivoa troponina. Terapijski pristup bolesti razlikuje se u zavisnosti od podtipa:
- STEMI: Potpuno začepljenje krvnog suda, zahteva hitnu intervenciju.
- NSTEMI: Postoje delimično začepljenje i oštećenje miokarda.
- Nestabilna angina: Nema oštećenja miokarda, ali je rizik visok.
Kako se postavlja dijagnoza akutnog koronarnog sindroma?
U dijagnostici se zajedno procenjuju klinička anamneza, fizikalni pregled, laboratorijski testovi i metode snimanja. Metode koje se koriste u dijagnostici su sledeće:
- Elektrokardiografija (EKG): Promene ST segmenta, prisustvo Q talasa.
- Analize krvi: Merenje enzima srčanog mišića kao što su troponin i CK-MB.
- Ehokardiografija: Ispitivanje snage pumpanja srca i poremećaja pokretljivosti zida.
- Koronarna angiografija: Prikazuje lokalizaciju i stepen začepljenja krvnog suda.
- Rendgenski snimak grudnog koša: Koristi se za procenu prateće srčane insuficijencije ili drugih patoloških promena u grudnom košu.
Lečenje akutnog koronarnog sindroma
Lečenje je usmereno na otvaranje začepljenja i ponovno uspostavljanje protoka krvi kroz srčani mišić. Ako je saturacija kiseonikom niska, primenjuje se podrška kiseonikom. Sprovodi se terapija za kontrolu bola. Pored toga, u lečenju se mogu izabrati i sledeće metode:
- Primarna perkutana koronarna intervencija (angioplastika + stent): Prvi izbor kod STEMI.
- Trombolitička terapija: Ako ne postoji mogućnost angiografije, daju se lekovi koji rastvaraju ugrušak.
Akutni koronarni sindrom je jedna od najhitnijih i po život najvažnijih slika među kardiovaskularnim bolestima. Rana dijagnoza i brza intervencija, svođenjem oštećenja srčanog mišića na najmanju meru, značajno produžavaju život i poboljšavaju njegov kvalitet. Kada se jave upozoravajući simptomi kao što su bol u grudima, otežano disanje, hladan znoj ili iznenadni umor, javljanje hitnoj medicinskoj službi bez gubljenja vremena najefikasniji je način da se spreče smrtni ishodi. Svest o faktorima rizika, redovne kardiološke kontrole, zdrava ishrana i aktivan način života imaju ključnu ulogu u prevenciji kako ovog sindroma, tako i drugih kardiovaskularnih bolesti.
Lekari oblasti „Kardiovaskularna hirurgija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je akutni koronarni sindrom i koji su simptomi?
Akutni koronarni sindrom obuhvata infarkt miokarda i nestabilnu anginu nastale zbog naglog smanjenja protoka krvi kroz koronarnu arteriju. Bol ili pritisak u grudima, gušenje, hladan znoj, mučnina ili malaksalost mogu biti znaci. Ovo je hitno stanje i zahteva brzu medicinsku procenu bez čekanja kod kuće.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Procena uključuje EKG, ponovljena merenja troponina i klinički pregled. Oblici sa i bez elevacije ST segmenta zahtevaju različite strategije, ali svi traže brzu procenu. Lečenje može uključiti antitrombotske lekove i revaskularizaciju angioplastikom prema nalazu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Nov, uporan ili ponavljan pritisak ili bol u grudima, posebno uz gušenje, hladan znoj, mučninu, slabost ili širenje bola u ruku ili vilicu, zahteva odmah pozivanje hitne pomoći. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.