Crvenilo oka najčešće nastaje zbog proširenja krvnih sudova konjunktive ili podkonjunktivalnog krvarenja. Suvoća, alergija, konjunktivitis i iritacija su česti uzroci, ali jak bol, pad vida, fotofobija, povreda ili bolno crvenilo kod osobe koja nosi kontaktna sočiva zahtevaju brzu oftalmološku procenu.
Crvenilo oka je stanje u kome beli deo oka (sklera) izgleda crveno ili ružičasto usled širenja ili iritacije krvnih sudova u oku. Iako najčešće nastaje iz jednostavnih razloga kao što su umor, alergija, faktori sredine ili suvoća oka, u nekim slučajevima može biti znak ozbiljnih bolesti oka. Crvenilo oka se obično može javiti zajedno sa bolom, svrabom, osećajem pečenja ili suzenjem. Ako su iritacija i crvenilo oka blagi, mogu se spontano povući u roku od nekoliko dana. Međutim, ako crvenilo prate simptomi kao što su zamućen vid, osetljivost na svetlost, jak bol ili sekret, treba se obratiti oftalmologu.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je crvenilo oka?
To je crvenilo belog dela oka (sklere) koje nastaje kada se mali krvni sudovi prošire i postanu uočljivi. Ovo stanje može nastati iz mnogo različitih razloga – od jednostavnog zamora očiju do infekcija oka ili ozbiljnih bolesti oka. Ako je crvenilo posledica blage iritacije ili faktora sredine, obično se brzo spontano povlači. Međutim, u nekim slučajevima može se javiti zajedno sa dodatnim simptomima kao što su bol u oku, bockanje, osetljivost na svetlost, gubitak vida ili sekret. Takvi simptomi mogu biti predznak ozbiljnih stanja kao što su infekcija rožnjače, povišen očni pritisak (glaukom) ili upala unutar oka.
Zašto nastaje crvenilo oka?
Nastaje usled širenja ili iritacije malih krvnih sudova u oku. Obično može biti posledica alergije, suvoće oka, umora ili faktora sredine. Dugotrajno gledanje u ekran računara ili telefona i neispavanost mogu dovesti do iritacije i crvenila oka. Alergijske reakcije, nakon kontakta sa polenom, prašinom, životinjskom dlakom ili hemijskim supstancama, mogu izazvati širenje krvnih sudova oka. Nošenje kontaktnih sočiva, nedovoljna higijena očiju i nepravilna upotreba sočiva mogu pojačati crvenilo oka. Infekcije kao što su konjunktivitis i uveitis, kao i povrede rožnjače, takođe mogu dovesti do crvenila oka. Pored toga, i sistemske bolesti kao što su povišen očni pritisak (glaukom), visok krvni pritisak ili dijabetes mogu uticati na krvne sudove oka i izazvati crvenilo. Prekomerno unošenje kofeina takođe može pojačati suvoću oka i pogoršati crvenilo. Ako crvenilo oka postane stalno ili ga prate simptomi kao što su bol, zamućen vid i osetljivost na svetlost, može biti znak bolesti oka.
Naročito autoimunske bolesti kao što su reumatoidni artritis i lupus mogu izazvati upalu tkiva unutar oka i dovesti do crvenila. Pored toga, nedovoljno spavanje može izazvati širenje krvnih sudova oka i pojačanje crvenila. Pojačan stres može stvoriti napetost u očnim mišićima, što zajedno sa zamorom očiju može izazvati crvenilo. Uz sve ovo, dugotrajna upotreba ekrana i izlaganje klima-uređaju ili vetru mogu smanjiti stvaranje suza i dovesti do iritacije i crvenila.
Koji su simptomi crvenila oka?
Ispoljava se time što beonjača (sklera) postaje crvena ili ružičasta. Crvenilo može nastati iz različitih razloga – od blage iritacije do ozbiljnih bolesti oka. Obično može biti privremeno, usled suvoće oka, umora ili alergije. Međutim, u nekim slučajevima javlja se uz dodatne simptome i može ukazivati na ozbiljan poremećaj oka. Ako crvenilo prate simptomi kao što su bol, osetljivost na svetlost, zamućen vid ili sekret, važno je obratiti se oftalmologu. Simptomi crvenila oka su:
- Izraženo crvenilo ili vidljivi krvni sudovi na beonjači.
- Osećaj pečenja, bockanja ili svraba u oku.
- Suzenje ili sekret iz očiju.
- Suvoća oka ili osećaj stranog tela.
- Osetljivost na svetlost (fotofobija).
- Otok ili iritacija očnog kapka.
- Zamućen vid ili dvoslike.
- Bol ili osećaj pritiska oko oka.
- Izliv krvi u oku (subkonjunktivalno krvarenje).
- Crvenilo oka praćeno glavoboljom ili vrtoglavicom (može biti znak povišenog očnog pritiska).
- Osećaj lepljivosti očiju i stvaranje krmelja pri jutarnjem buđenju.
- Osećaj bockanja u očnim kapcima i pojačana osetljivost.
- Nagle promene vida ili poremećaji percepcije boja (mogu biti znak povišenog očnog pritiska ili bolesti mrežnjače).
- Jednostrano crvenilo oka praćeno otokom (može biti povezano sa sinusitisom ili infekcijom).
Kako se postavlja dijagnoza crvenila oka?
Najpre se saslušaju tegobe pacijenta i obavi detaljan pregled oka. Lekar procenjuje koliko dugo crvenilo oka traje, u kojim situacijama se pojačava i da li postoje dodatni simptomi kao što su svrab, pečenje, sekret ili zamućen vid. Tokom fizičkog pregleda oko se detaljno pregleda biomikroskopom (procepnom lampom). Ako postoji sumnja na infekciju, može se uzeti uzorak suza ili očnog sekreta za laboratorijske analize. U slučaju sumnje na povišen očni pritisak (glaukom), meri se intraokularni pritisak (tonometrija) kako bi se proverilo da li je povišen. Da bi se utvrdilo da li je crvenilo alergijskog ili infektivnog porekla, detaljno se pregledaju površina oka i očni kapci. Ako se crvenilo oka često ponavlja, a pacijent ima dijabetes, visok krvni pritisak ili bolesti imunskog sistema, mogu se dodatno zatražiti analize krvi ili napredne imidžing metode.
Ako postoji sumnja na ozbiljnu infekciju ili upalu oka, rožnjača i mrežnjača se detaljno pregledaju radi procene da li postoji oštećenje. Kada crvenilo nastaje zbog suvoće oka, može se uraditi Širmerov test radi merenja stvaranja suza. Ako u oku postoji infekcija ili upala koja se stalno ponavlja, može se uzeti uzorak očne tečnosti radi ispitivanja bakterijskih ili virusnih uzročnika. Kada se utvrdi uzrok crvenila oka, planira se odgovarajuće lečenje.
Kako se leči crvenilo oka?
Lečenje zavisi od uzroka. U blagim slučajevima odmaranje očiju, izbegavanje dugotrajnog gledanja u ekran i dovoljno vlaženje očiju mogu pomoći da crvenilo prođe. Kapi veštačkih suza mogu ublažiti crvenilo povezano sa suvoćom oka. Kod crvenila oka izazvanog alergijom važno je ne trljati oči i izbegavati alergene. Izbegavanje prašine i hemijskih supstanci može smanjiti faktore koji iritiraju oči. Hladan oblog može pomoći u smanjenju crvenila sužavanjem krvnih sudova oka. Briga o higijeni očiju, često pranje ruku i izbegavanje dodirivanja očiju prljavim rukama mogu sprečiti crvenilo oka izazvano infekcijom. Zbog crvenila oka koje dugo traje ili se javlja uz simptome kao što su bol i poremećaj vida treba se obratiti oftalmologu. Ako postoji sumnja na strano telo u oku, ispiranje oka čistom vodom, bez trljanja, može smanjiti iritaciju.
Smanjenje vremena provedenog pred ekranom, redovne vežbe za oči i izbegavanje tamnih i suvih prostorija mogu očuvati zdravlje očiju i sprečiti crvenilo. Kriške krastavca ili oblog od čaja od kamilice takođe mogu smanjiti iritaciju oka i pomoći da crvenilo prođe. Pored toga, namirnice koje sadrže omega-3 masne kiseline, vitamin A i vitamin C podržavaju zdravlje očiju. Unošenje dovoljno vode može sprečiti suvoću oka i tako sprečiti širenje krvnih sudova u oku.
Lekari oblasti „Oftalmologija" u Anadolu
Česta pitanja
Zašto oko postaje crveno?
Česti uzroci su iritacija, suvoća, alergija, infektivni konjunktivitis i podkonjunktivalno krvarenje. Ređi, ali hitniji uzroci uključuju keratitis, uveitis i akutni glaukom. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji simptomi pomažu u proceni uzroka?
Svrab često prati alergiju, dok sekret može biti prisutan kod konjunktivitisa. Dubok bol, zamućen vid ili izražena osetljivost na svetlost predstavljaju upozoravajuće simptome koji zahtevaju pažljiviju procenu. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Da li kontaktna sočiva povećavaju rizik?
Da. Osoba koja nosi kontaktna sočiva i ima bol, crvenilo i fotofobiju treba odmah da ukloni sočiva i brzo se pregleda zbog mogućnosti infektivnog keratitisa. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Šta može da se uradi kod kuće?
U zavisnosti od uzroka mogu pomoći ne-trljanje oka, pranje ruku, privremeni prekid nošenja sočiva, veštačke suze bez konzervansa kod poznate suvoće i izbegavanje deljenja peškira. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.