Uveitis je upala uvee ili drugih unutrašnjih struktura oka. Može biti povezan sa inflamatornom bolešću, infekcijom, povredom ili ostati bez jasno utvrđenog uzroka. Bol u oku, crvenilo, fotofobija, zamućen vid ili plutajuće tačke mogu se javiti u zavisnosti od tipa i mesta upale.
Uveitis je bolest oka koja nastaje zapaljenjem tkiva koje se naziva uvea i nalazi se u srednjem sloju oka. Uveu čine dužica (iris, obojeni deo oka), cilijarno telo i sudovnjača (horoidea). Ova struktura sadrži veliki deo krvnih sudova oka. Zato, kada se uvea upali, to može zahvatiti i različite delove oka, kao što su mrežnjača, nervno tkivo i rožnjača.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je uveitis?
Uveitis je opšti naziv za zapaljenje uvealnog sloja oka. Zapaljenje se može razviti iz različitih razloga. Uveitis mogu izazvati to što imunološki sistem greškom napada tkivo oka, infekcije, povrede ili sistemske bolesti. Zapaljenje može uticati na cirkulaciju tečnosti unutar oka i povećati pritisak, izazvati oštećenje mrežnjače ili dovesti do zamućenja očnog sočiva. Uveitis obično ima hroničan tok i može se nastaviti kroz godine sa ponavljanim pogoršanjima. Zato je važno da se lečenje nastavi ne samo u periodima napada, već i kroz program dugoročne kontrole i praćenja. Iako se češće javlja kod mlađih i sredovečnih odraslih osoba, može se javiti i kod dece. Ako se ne leči na vreme, može dovesti do trajnog oštećenja vida.
Koji su simptomi uveitisa?
Uveitis se može javiti na jednom ili istovremeno na oba oka i može imati hroničan ili akutan tok. U nekim slučajevima napreduje blago, dok se kod nekih osoba može ispoljiti naglim početkom, jakim bolom i gubitkom vida. Pošto bez lečenja može napredovati sve do trajnog gubitka vida, važno je da se, kada se primete simptomi kao što su crvenilo oka i osetljivost na svetlost, bez gubljenja vremena javi specijalisti.
Simptomi uveitisa mogu se razlikovati u zavisnosti od jačine zapaljenja i dela oka koji je zahvaćen:
- Osećaj žuljanja i bol u oku
- Crvenilo oka
- Osetljivost na svetlost (fotofobija)
- Zamućen vid
- Viđenje „mušica“ (plutajućih tačkica)
- Smanjenje oštrine vida
- Suzenje oka i osećaj pritiska
Zašto nastaje uveitis?
Uzroci uveitisa ponekad se mogu jasno utvrditi, a ponekad se uveitis definiše kao uveitis nepoznatog uzroka (idiopatski). Bolesti imunološkog sistema, odnosno autoimuni procesi u kojima organizam sopstveno tkivo doživljava kao strano i napada ga, spadaju među najčešće uzroke uveitisa. Sistemske bolesti kao što su Behčetova bolest, reumatoidni artritis i ankilozirajući spondilitis povezane su sa uveitisom. Infekcije kao što su tuberkuloza, herpes virusi i toksoplazma takođe mogu dovesti do uveitisa. Zapaljenja koja se razvijaju posle operacija unutar oka, kontakta sa hemikalijama ili povrede oka klasifikuju se kao traumatski uveitis.
Koji su tipovi uveitisa?
U nekim slučajevima genetska predispozicija ima važnu ulogu. Kod osoba koje nose određene grupe gena rizik od uveitisa je veći. Bez obzira na uzrok, ako se u ranoj fazi ne stavi pod kontrolu, može ostaviti nepovratna oštećenja na tkivima oka. Uveitis se klasifikuje prema tome u kom delu oka je zapaljenje najizraženije.
Česti tipovi uveitisa mogu se navesti ovako:
- Prednji uveitis: Razvija se u prednjem delu oka, u predelu dužice. To je najčešći tip. Bol i crvenilo su izraženi.
- Intermedijarni uveitis: Zahvata predele oko mrežnjače. U prvom planu su oscilacije vida i „mušice“.
- Zadnji uveitis: Zahvata mrežnjaču i sudovnjaču. Vid može biti ozbiljno narušen.
- Panuveitis: Težak oblik zapaljenja koji zahvata sve delove uvee.
Kako se postavlja dijagnoza uveitisa?
Dijagnoza uveitisa postavlja se detaljnim pregledom oka. Oftalmolog biomikroskopom pregleda tkiva unutar oka i procenjuje mesto i jačinu zapaljenja. Korišćenjem kapi koje šire zenicu mrežnjača se može jasnije videti. Merenje očnog pritiska radi se radi utvrđivanja rizika od glaukoma. U nekim slučajevima mogu se primeniti metode snimanja kao što su optička koherentna tomografija (OCT), fotografija očnog dna, ultrazvuk ili fluoresceinska angiografija. Ako se smatra da je uveitis povezan sa sistemskim bolestima, mogu se zatražiti i analize krvi, rendgenski snimak pluća i reumatološki testovi. Plan lečenja pravi se prema utvrđenom uzroku koji leži u pozadini.
Koliko traje napad uveitisa?
Napad uveitisa razlikuje se u zavisnosti od osobe i uzroka, ali obično može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Ako se ne leči, napadi mogu trajati duže i rizik od hronifikacije raste. Kod nekih pacijenata napadi se mogu ponavljati u razmacima tokom godina. Ovo je naročito često kod tipova uveitisa autoimune ili genetske osnove. Tokom napada zamućenje vida, bol i crvenilo postaju izraženi, dok se u mirnim periodima tegobe mogu smanjiti. Cilj lečenja je smanjiti jačinu napada, skratiti njegovo trajanje i sprečiti ponavljanje.
Kako se leči uveitis?
Lečenje ima za cilj da stavi zapaljenje pod kontrolu, zaštiti tkiva oka i spreči ponavljanje. U većini slučajeva kapi, tablete ili injekcije koje sadrže kortizon predstavljaju terapiju prvog izbora. Kada je zapaljenje jako, mogu se koristiti lekovi koji regulišu imunološki sistem (imunosupresivi). Kod uveitisa izazvanog infekcijom primenjuje se antibiotska ili antivirusna terapija. Kapi koje šire zenicu pomažu u smanjenju bola i sprečavanju priraslica. Trajanje lečenja zavisi od težine bolesti i zahteva praćenje sa čestim kontrolama. Iako je potpuno izlečenje uveitisa moguće, praćenje je važno jer postoji rizik od ponavljanja.
Često postavljana pitanja o uveitisu
Da li uveitis izaziva trajan gubitak vida?
Da, ako se ne leči, može izazvati komplikacije koje mogu dovesti do trajnog gubitka vida, kao što su oštećenje mrežnjače, glaukom i katarakta.
Da li je uveitis zarazna bolest?
Većina oblika uveitisa nije zarazna. Međutim, kod tipova izazvanih infekcijom zaraznost zavisi od mikroorganizma koji leži u pozadini.
Da li se uveitis potpuno izleči?
U mnogim slučajevima lečenjem se postiže kontrola, ali je potrebno dugoročno praćenje jer postoji mogućnost ponavljanja napada.
Da li stres može izazvati uveitis?
Faktori koji posredno utiču na imunološki sistem mogu pojačati pogoršanje uveitisa. Stres je jedan od tih faktora.
Lekari oblasti „Oftalmologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je uveitis i koji simptomi zahtevaju pregled?
Uveitis je upala uvee ili drugih unutrašnjih struktura oka. Može biti povezan sa inflamatornom bolešću, infekcijom, povredom ili ostati bez jasno utvrđenog uzroka. Bol u oku, crvenilo, fotofobija, zamućen vid ili plutajuće tačke mogu se javiti u zavisnosti od tipa i mesta upale.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Oftalmolog pregledava oko na biomikroskopu i prema lokalizaciji i sumnjivom uzroku određuje dodatne testove. Lokalni ili sistemski kortikosteroidi koriste se kod nekih neinfektivnih uveitisa, dok infekcija zahteva specifičnu terapiju. Pogrešan tretman može pogoršati određene infektivne uzroke. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Bol u oku uz pad vida, jaka fotofobija, iznenadna pojava brojnih plutajućih tačaka ili duboko crvenilo zahtevaju brz oftalmološki pregled, ponekad istog dana. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.