Sjögrenov sindrom je hronična autoimunska bolest koja najčešće zahvata suzne i pljuvačne žlezde, pa izaziva suvoću očiju i usta. Mogu se javiti i umor, bolovi u zglobovima i zahvaćenost drugih organa. Može postojati samostalno ili zajedno sa drugom autoimunskom bolešću.
Sjögrenov sindrom, koji nastaje kada imunski sistem napada zdrave ćelije, je hronična autoimunska bolest koja naročito zahvata suzne i pljuvačne žlezde. Pečenje, peckanje i suvoća očiju, kao i otežano gutanje i smanjeno lučenje pljuvačke u ustima, najizraženiji su simptomi bolesti. Međutim, bolest nije ograničena samo na ove regije; može da zahvati i brojne organe, kao što su zglobovi, koža, bubrezi, pluća i nervni sistem. Zbog sporog napredovanja, postavljanje dijagnoze ponekad može trajati godinama. Iako se Sjögrenov sindrom obično javlja kod žena srednjih godina, može da pogodi osobe svih uzrasta. Uz ranu dijagnozu i odgovarajuće lečenje moguće je staviti bolest pod kontrolu.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je Sjögrenov sindrom?
Sjögrenov sindrom je hronična autoimunska bolest koja nastaje kada imunski sistem napada sopstvena tkiva. U ovoj bolesti naročito su na meti suzne i pljuvačne žlezde, što dovodi do izraženih simptoma kao što su suvoća očiju i suvoća usta. Međutim, bolest ne mora da ostane ograničena na usta i oči; mogu biti zahvaćeni i brojni organi, kao što su zglobovi, koža, bubrezi, pluća i nervni sistem. Sjögrenov sindrom se može javiti samostalno, u primarnom obliku, ali i zajedno sa drugim autoimunskim bolestima, kao što su reumatoidni artritis ili lupus. Ova bolest sporog toka obično se razvija tokom godina, a simptomi s vremenom mogu da se pojačaju.
Koji su simptomi Sjögrenovog sindroma?
Dva najpoznatija simptoma Sjögrenovog sindroma su suvoća očiju (keratoconjunctivitis sicca) i suvoća usta (kserostomija). Međutim, bolest ima mnogo širi spektar simptoma. Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe u zavisnosti od zahvaćenog organa i težine bolesti.
Simptomi Sjögrenovog sindroma mogu se navesti na sledeći način:
- Suvoća očiju
- Suvoća usta
- Bol i otok u zglobovima
- Suvoća kože i osip
- Izražen umor i malaksalost
- Suvoća grla i promuklost
- Otežano gutanje
- Često ponavljani karijes i problemi sa desnima
- Vaginalna suvoća (kod žena)
- Uvećanje limfnih čvorova
- U retkim slučajevima zahvatanje pluća, bubrega ili nervnog sistema
Kod koga se javlja Sjögrenov sindrom?
Sjögrenov sindrom može da se javi u svakom uzrastu, ali se najčešće dijagnostikuje kod odraslih u starosnom rasponu od 40 do 60 godina. Kod žena je 9–10 puta češći nego kod muškaraca. Rizik je veći kod osoba sa genetskom predispozicijom i kod onih koji u porodici imaju autoimunske bolesti. Takođe, kod osoba sa bolestima imunskog sistema, kao što su reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus i sistemska skleroza, povećana je verovatnoća razvoja Sjögrenovog sindroma.
Koji su faktori rizika za Sjögrenov sindrom?
Iako tačan uzrok Sjögrenovog sindroma nije poznat, smatra se da u nastanku bolesti ulogu imaju genetska predispozicija i faktori sredine. Imunski sistem abnormalno reaguje na nepoznati pokretač i napada sopstveno pljuvačno, suzno i drugo žlezdano tkivo. Ovo stanje s vremenom narušava rad žlezda i dovodi do simptoma suvoće.
Verovatnoća pojave Sjögrenovog sindroma veća je kod sledećih osoba:
- Pol: Češće se javlja kod žena.
- Uzrast: Najčešće se dijagnostikuje između 40. i 60. godine.
- Autoimunska bolest u anamnezi: Visok je rizik od pojave zajedno sa bolestima kao što su reumatoidni artritis, lupus i sklerodermija.
- Porodična anamneza: Rizik je povećan kod osoba koje u porodici imaju autoimunsku bolest.
- Genetska predispozicija: Određene genske varijacije imunskog sistema mogu da povećaju rizik od bolesti.
- Pokretači iz sredine: Neke virusne infekcije ili dugotrajna izloženost toksinima mogu da pokrenu bolest.
Kako se dijagnostikuje Sjögrenov sindrom?
Dijagnoza Sjögrenovog sindroma postavlja se procenom simptoma i kombinovanom primenom različitih testova. Nijedan pojedinačni test ne može sa sigurnošću da potvrdi bolest; zbog toga se obavlja višestrano ispitivanje. Najpre se ispituju tegobe kao što su suvoća očiju i usta, bolovi u zglobovima i drugi simptomi. Mere se lučenje suza i funkcija pljuvačnih žlezda. Analizama krvi traže se antitela koja se često nalaze kod autoimunskih bolesti (anti-SSA/Ro i anti-SSB/La). Za konačnu dijagnozu ponekad se uzima mali uzorak tkiva sa unutrašnje strane usne (biopsija malih pljuvačnih žlezda).
Kom lekaru se treba obratiti zbog Sjögrenovog sindroma?
Pošto je Sjögrenov sindrom autoimunska bolest, obično ga prati specijalista reumatologije. Međutim, pošto bolest zahvata različite organe, kao što su oči, usta, koža, pluća ili bubrezi, može biti potreban multidisciplinarni pristup. U tom procesu u timu za lečenje mogu da učestvuju i oftalmolog zbog suvoće očiju, stomatolog zbog suvoće usta i problema sa zubima, dermatolog zbog problema sa kožom, a pulmolog ako postoji zahvatanje pluća.
Lečenje Sjögrenovog sindroma
Za Sjögrenov sindrom ne postoji definitivno izlečenje; međutim, primenjuju se različite metode lečenja kako bi se simptomi stavili pod kontrolu, poboljšao kvalitet života i sprečilo oštećenje organa. Plan lečenja prilagođava se pojedincu u zavisnosti od toga koje organe bolest zahvata, od težine tegoba i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
U lečenju suvoće očiju koriste se kapi veštačkih suza, gelovi ili vlažeće masti za oči. U težim slučajevima mogu se primeniti medicinske procedure kojima se zatvaraju suzni kanali kako bi se očuvala vlažnost. Za smanjenje suvoće usta biraju se žvakanje žvaka bez šećera, lekovi koji povećavaju lučenje pljuvačke (pilokarpin, cevimelin) ili posebni preparati za vlaženje usta.
Ako postoje bol i zapaljenje u zglobovima, lekar može propisati nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL). U ozbiljnijim slučajevima mogu se koristiti lekovi koji suzbijaju imunski sistem (metotreksat, hidroksihlorokin, azatioprin). Kod pacijenata sa zahvatanjem pluća, bubrega ili nervnog sistema primenjuju se kortikosteroidi i imunosupresivna terapija. Redovne kontrole kod lekara neophodne su za procenu efikasnosti lečenja i praćenje neželjenih efekata.
Kako treba da se hrane pacijenti sa Sjögrenovim sindromom?
Kod Sjögrenovog sindroma režim ishrane treba da bude usmeren na podršku imunskom sistemu, smanjenje zapaljenja i ublažavanje simptoma suvoće. Neke namirnice mogu da pojačaju suvoću usta, dok druge, snižavanjem nivoa zapaljenja, mogu da smanje tegobe.
Preporuke za ishranu pacijenata su sledeće:
- Unositi dosta vode: Pijenje vode malim gutljajima tokom celog dana ublažava suvoću usta.
- Koristiti žvake ili pastile bez šećera: Povećavaju lučenje pljuvačke.
- Jesti namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama: Losos, skuša, orasi i laneno seme smanjuju zapaljenje.
- Povećati unos svežeg povrća i voća: Namirnice bogate antioksidansima podržavaju zdravlje imunskog sistema.
- Ograničiti prerađenu hranu i višak šećera: Mogu da pojačaju zapaljenje.
- Izbegavati slanu hranu: Pojačava suvoću usta i izaziva žeđ.
- Kloniti se kofeina: Može da pogorša suvoću usta i očiju.
- Birati meku i vlažnu hranu: Kod pacijenata sa otežanim gutanjem omogućava lakšu ishranu.
- Obezbediti uravnotežen unos proteina: Podržava imunski sistem i čuva zdravlje mišića.
Ishrana sama po sebi ne zamenjuje lečenje Sjögrenovog sindroma, ali podržava proces lečenja. Takođe, za očuvanje zdravlja zuba važni su redovne kontrole kod stomatologa i jačanje navika oralne higijene.
Sjögrenov sindrom je bolest koja može trajati doživotno i zahvatiti veoma različite organske sisteme. Iako za nju ne postoji definitivno izlečenje, danas postoje efikasne metode lečenja za ublažavanje simptoma, sprečavanje oštećenja organa i poboljšanje kvaliteta života. Redovne kontrole kod lekara, pridržavanje terapije lekovima, očuvanje zdravlja očiju i usta i usvajanje zdravih navika u ishrani olakšavaju život sa bolešću. Osobe sa Sjögrenovim sindromom mogu, pravilnim upravljanjem simptomima, da vode aktivan i produktivan život.
Lekari oblasti „Oftalmologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je Sjögrenov sindrom i kako se leči?
Sjögrenov sindrom je hronična autoimunska bolest koja najčešće zahvata suzne i pljuvačne žlezde, pa izaziva suvoću očiju i usta. Mogu se javiti i umor, bolovi u zglobovima i zahvaćenost drugih organa. Može postojati samostalno ili zajedno sa drugom autoimunskom bolešću.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Dijagnoza se zasniva na simptomima, pregledu, testovima lučenja suza ili pljuvačke i autoantitelima; biopsija malih pljuvačnih žlezda ponekad je korisna. Lečenje ublažava suvoću i sistemske manifestacije, uključujući veštačke suze, stomatološku zaštitu i po potrebi imunomodulatornu terapiju. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Jak bol u oku sa padom vida, novo gušenje, neurološki deficit ili sumnja na bubrežno oštećenje zahtevaju brzu procenu. Dugotrajna suvoća usta zahteva i stomatološko praćenje zbog karijesa. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.