Mastitis je upala dojke koja se često javlja tokom dojenja i može biti povezana sa zastojem mleka, upalnim procesom i ponekad bakterijskom infekcijom. Crveno, toplo i bolno područje dojke može pratiti temperatura i simptomi nalik gripu. Nastavak dojenja ili izmlazanja je u mnogim slučajevima moguć.
Mastitis je zdravstveni problem koji se obično javlja u periodu dojenja i dovodi do zapaljenja tkiva dojke. Može da se razvije usled infekcije, ali i kao posledica začepljenja mlečnih kanala. Ispoljava se simptomima kao što su crvenilo kože dojke, osetljivost, bol i povišena temperatura. Ovo stanje ne samo da izaziva fizičku nelagodnost, već može i da oteža dojenje. Mastitis, koji se naročito javlja u prvim nedeljama nakon porođaja, može da dovede do komplikacija kao što je razvoj apscesa ako se ne reaguje na vreme. Mastitis je često stanje koje može da se razvije kod svake žene koja doji. Međutim, uz pravilnu negu i, kada je potrebno, medicinsku pomoć, može se brzo staviti pod kontrolu. Prepoznavanje simptoma i reagovanje bez odlaganja veoma su važni za zdravlje i majke i bebe.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je mastitis?
Mastitis je bolno stanje koje karakteriše zapaljenje tkiva dojke i koje se obično javlja u periodu dojenja. Najčešće nastaje u prvih nekoliko nedelja nakon porođaja i može da se razvije zbog začepljenja mlečnih kanala ili zbog bakterijske infekcije.
Mastitis, koji se ispoljava crvenilom, povećanom toplotom i osetljivošću kože dojke, može da bude praćen i sistemskim simptomima. Uz ovu sliku mogu da se jave nalazi kao što su umor, povišena temperatura i opšta malaksalost.
Iako se javlja kod žena koje doje, retko može da nastane i kod osoba koje ne doje ili kod muškaraca. Mastitis infektivnog porekla zahteva lečenje; međutim, ako se dijagnoza postavi rano, može se brzo staviti pod kontrolu metodama koje se primenjuju kod kuće.
Koji su simptomi mastitisa?
Mastitis može da se ispolji i lokalnim i sistemskim simptomima. Simptomi obično počinju naglo i s vremenom mogu da se pojačaju. Kod mastitisa infektivnog porekla, znake zapaljenja prate i opšte tegobe kao što su povišena temperatura i malaksalost. Najčešći simptomi mastitisa su:
- Osetljivost i bol u tkivu dojke
- Crvenilo i povećana toplota kože dojke
- Otok ili osećaj otvrdnuća
- Pojačan bol tokom dojenja
- Visoka temperatura (38 °C i više)
- Drhtavica i malaksalost
- Glavobolja i umor
- Gnojni ili krvavi iscedak iz bradavice (u uznapredovalim slučajevima)
Kada se ovi simptomi pojave, važno je bez gubljenja vremena javiti se lekaru. Ako se lečenje odloži, mastitis može da pređe u apsces i može biti potrebna hirurška intervencija.
Zašto nastaje mastitis?
Najčešći uzrok nastanka mastitisa je začepljenje mlečnih kanala. Kada se mleko nakuplja u dojci, pritisak raste, što može da pokrene zapaljenski odgovor u tkivima. Naročito nepravilan položaj bebe pri sisanju, nepotpuno pražnjenje dojke ili dugi razmaci između podoja mogu da dovedu do nakupljanja mleka.
Pored toga, ragade (pukotine) na bradavici olakšavaju prodor mikroorganizama u unutrašnja tkiva. Naročito bakterije kao što je Staphylococcus aureus mogu kroz ova mesta da uđu i izazovu infekciju. Nošenje tesnog grudnjaka, naglo odvikavanje od dojenja ili izmlazanje majčinog mleka rukom bez odgovarajuće tehnike takođe spadaju u faktore koji pokreću mastitis.
Kod osoba sa oslabljenim imunskim sistemom sklonost infekciji može biti veća. Mastitis obično zahvata jednu dojku; međutim, retko se može javiti i na obe dojke istovremeno.
Koji su faktori rizika za mastitis?
Rizik od nastanka mastitisa može da se poveća usled nekih individualnih i spoljašnjih faktora. Naročito neke navike na koje treba obratiti pažnju u periodu dojenja mogu da pokrenu ovo stanje. Česti faktori koji povećavaju rizik od mastitisa su:
- Neadekvatna tehnika dojenja: Ako beba ne obuhvati dojku pravilno, pražnjenje mleka je otežano.
- Nepotpuno pražnjenje mlečnih kanala: Neredovno pražnjenje dojki može da dovede do nakupljanja mleka i zapaljenja.
- Pukotine ili ranice na bradavici: Mikroorganizmi mogu kroz ova mesta da prodru i započnu infekciju.
- Ranije preležan mastitis: Postoji rizik od ponavljanja.
- Intenzivan stres i nesanica: Slabe imunski sistem i povećavaju sklonost infekciji.
- Tesan grudnjak ili pritisak na predeo grudi: Mogu da ometaju protok mleka.
Preduzimanje preventivnih koraka uz uvažavanje ovih faktora može da smanji rizik od nastanka mastitisa.
Koje su komplikacije mastitisa?
U slučajevima mastitisa koji nisu lečeni ili kod kojih se kasno reagovalo, mogu da se razviju neke ozbiljne komplikacije. Jedan od najčešćih problema je nastanak apscesa u dojci. Kada mastitis napreduje, zapaljena regija može da se pretvori u inkapsuliranu tvorevinu ispunjenu gnojem. U tom slučaju antibiotska terapija možda neće biti dovoljna i može biti potrebna hirurška drenaža.
Takođe, stalno ponavljajući napadi mastitisa mogu da dovedu do trajnog oštećenja tkiva dojke i smanjenja proizvodnje mleka. U uznapredovalim slučajevima, povećan stres vezan za dojenje može negativno da utiče na psihičko zdravlje majke.
U komplikacije se mogu ubrojati i trajni tragovi kao što su hronične pukotine na bradavici i promene boje kože. Iako retko, kod osoba sa oslabljenim imunskim sistemom postoji rizik da infekcija prodre u krv i pređe u sistemsku sliku. Zbog toga mastitis ne treba potcenjivati i treba potražiti medicinsku pomoć čim se simptomi pojave.
Kako se postavlja dijagnoza mastitisa?
Dijagnoza mastitisa postavlja se na osnovu tegoba pacijentkinje i fizikalnog pregleda. Simptomi kao što su crvenilo kože dojke, povećana toplota, osetljivost i otok najčešće su dovoljni za dijagnozu. Lekar takođe procenjuje nalaze kao što su napipljiva masa u dojci, uvećanje limfnih čvorova i iscedak.
U nekim slučajevima, naročito kada je temperatura visoka ili kada se sumnja da je infekcija uznapredovala, mogu se uraditi analize krvi. U ovim testovima može se uočiti porast markera zapaljenja kao što su CRP i leukociti.
Ako se sumnja na apsces u dojci, može biti potrebno prikazivanje zapaljene regije ultrazvukom. Ultrazvuk je efikasna metoda za otkrivanje nakupljanja tečnosti i nastanka apscesa. U retkim slučajevima, naročito kod žena koje ne doje, mogu se primeniti napredne metode snimanja kako bi se isključile druge mogućnosti, kao što je rak dojke.
Kako prolazi mastitis?
Cilj lečenja mastitisa je i da se zapaljenje stavi pod kontrolu i da se ublaže simptomi. U slučajevima koji se uoče u ranoj fazi, oporavak se može postići redovnim pražnjenjem dojke i metodama koje se primenjuju kod kuće, kao što su topli i hladni oblozi. Nastavak dojenja povećava protok mleka i ubrzava proces oporavka.
Ako postoji bakterijska infekcija, lekar započinje antibiotsku terapiju. Najčešće se biraju antibiotici koji se mogu bezbedno koristiti u periodu dojenja. Za kontrolu bola i temperature mogu se preporučiti i pomoćni lekovi kao što su paracetamol ili ibuprofen.
Ako je reč o uznapredovalom mastitisu ili nastanku apscesa, može biti potrebna hirurška drenaža. U tom slučaju lečenje može da potraje duže, a kliničko praćenje postaje obavezno. Odmor, unos dovoljno tečnosti i poštovanje higijenskih pravila tokom lečenja podržavaju oporavak.
Šta treba uraditi da bi se sprečio nastanak mastitisa?
Najefikasniji način sprečavanja mastitisa je pravilna i redovna primena dobrih navika dojenja. Važno je da beba pravilno obuhvati dojku, da se obe dojke podjednako prazne i da se grudi nakon dojenja provere. Pošto nakupljanje mleka stvara podlogu za mastitis, u slučaju dužeg perioda bez dojenja ili kada mleko ne otiče, dojku treba isprazniti rukom ili pumpicom.
Da bi se sprečilo nastajanje pukotina na bradavici, bradavica ne treba da ostaje vlažna, a nakon dojenja regiju treba nežno osušiti. Pošto tesan grudnjak može da oteža protok mleka, treba birati udobne modele koji pružaju potporu. Takođe, dovoljan odmor majke, unos dovoljno tečnosti i smanjenje stresa podržavaju imunski sistem. Poštovanje higijenskih pravila takođe je važan korak koji smanjuje rizik od infekcije.
Kom lekaru se treba obratiti kod mastitisa?
Pacijentkinje sa tegobama koje ukazuju na mastitis treba da se najpre jave specijalisti ginekologije i akušerstva. Kod mastitisa nastalog u periodu dojenja, ginekolog-akušer procenjuje tkivo dojke i započinje lečenje. Kada je potrebno, pacijentkinje se upućuju na odeljenje opšte hirurgije; ova procena je naročito važna ako postoji sumnja na apsces.
U nekim zdravstvenim centrima i savetnici za laktaciju mogu da pruže podršku u zbrinjavanju mastitisa. Od ovih stručnjaka može se dobiti pomoć za korigovanje položaja pri dojenju i efikasno pražnjenje dojke. Pravovremena dijagnoza i lečenje imaju ključnu ulogu u sprečavanju komplikacija.
Za koliko dana prolazi mastitis?
Kada se lečenje mastitisa započne rano, većina slučajeva se značajno poboljša u roku od 2 do 5 dana. U prvih 24–48 sati nakon početka antibiotske terapije temperatura počinje da pada, bol se smanjuje i opšta slika se ublažava. Međutim, da bi lečenje bilo završeno i infekcija potpuno nestala, propisane lekove treba uzimati bez prekida tokom celog navedenog perioda.
U slučajevima u kojima se razvije apsces ili koji se kasno uoče, oporavak može da potraje duže. Tada može biti potrebno praćenje i pomoćna terapija tokom 7–10 dana. Isto tako, oporavak može da se odloži i kod pacijentkinja koje ne mogu da nastave dojenje ili ne mogu dovoljno da isprazne dojku.
Čak i ako nakon lečenja nema simptoma, zbog rizika od ponovnog nastanka treba obratiti pažnju na navike dojenja i ne preskakati kontrole.
Da li se može dojiti na dojku sa mastitisom?
Da, čak i kada se razvije mastitis, obično se preporučuje nastavak dojenja na zahvaćenu dojku. Dojenje omogućava pražnjenje mlečnih kanala i pomaže u sprečavanju napredovanja zapaljenja. Pošto nakupljanje mleka može da pojača težinu mastitisa, redovno pražnjenje dojke je veoma važno.
Antibiotici koji se daju kod bakterijskog mastitisa uglavnom su lekovi koji se mogu bezbedno koristiti tokom dojenja, a količina koja prelazi u majčino mleko je bezopasna. Međutim, ako postoji gnojni iscedak iz bradavice, gnoj iz apscesa ili jak bol, dojenje se može privremeno prekinuti pod nadzorom lekara ili se mleko može izdajati.
Ako se tokom dojenja oseća bol, primena toplog obloga pre podoja i pronalaženje pravilnog položaja mogu doneti olakšanje. U lečenju mastitisa je za zdravlje i majke i bebe korisnije pravilno upravljati procesom nego prekinuti dojenje.
Lekari oblasti „Ginekologija i akušerstvo" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je mastitis i koji su najčešći simptomi?
Mastitis je upala dojke koja se često javlja tokom dojenja i može biti povezana sa zastojem mleka, upalnim procesom i ponekad bakterijskom infekcijom. Crveno, toplo i bolno područje dojke može pratiti temperatura i simptomi nalik gripu. Nastavak dojenja ili izmlazanja je u mnogim slučajevima moguć.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Odmor, tečnost, odgovarajući analgetici i korekcija problema sa hvatanjem dojke deo su zbrinjavanja. Duboka, agresivna masaža može pogoršati upalu. Antibiotik je potreban kada se sumnja na bakterijski mastitis ili ako tok bolesti ne ide očekivanim smerom. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Brzo pogoršanje, meka fluktuirajuća masa koja može ukazivati na apsces, uporna visoka temperatura ili veoma loše opšte stanje zahtevaju brzu medicinsku procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.