Placenta je privremeni organ koji se razvija tokom trudnoće i omogućava razmenu kiseonika, hranljivih materija i otpadnih produkata između majke i fetusa, bez uobičajenog direktnog mešanja njihove krvi. Takođe proizvodi hormone koji imaju ključnu ulogu u održavanju trudnoće. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Trudnoća nije ograničena samo na razvoj bebe. Majčin organizam stvara mnoge posebne strukture kako bi beba mogla zdravo da raste. Jedna od najvažnijih među njima je placenta (posteljica), koja preuzima aktivnu ulogu kako trudnoća napreduje. Ovaj organ, koji funkcioniše kao životna veza između majke i bebe, nalazi se u središtu razvojnog procesa. Životno važne funkcije, kao što su ishrana bebe u materici, snabdevanje kiseonikom i uklanjanje otpadnih materija, odvijaju se direktno posredstvom placente. Ova struktura, koja počinje da se formira od ranih faza trudnoće, aktivno radi sve do porođaja i pruža svu podršku potrebnu za održavanje života bebe.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Osnovne karakteristike placente
Placenta, koja se razvija tokom trudnoće, iako je privremeni organ, ima životni značaj. Strukturno se sastoji od ćelija koje pripadaju i majci i bebi. To joj omogućava da služi kao most između dva različita krvotoka.
Osnovne karakteristike placente su:
- Omogućava razmenu materija između majke i bebe
- Prenosi kiseonik i hranljive materije do bebe
- Uklanja ugljen-dioksid i otpadne produkte
- Proizvodnjom hormona podržava održavanje trudnoće
- Doprinosi imunskoj zaštiti
Navedene karakteristike imaju presudnu ulogu u zdravom toku trudnoće. Kada placenta pravilno obavlja svoje funkcije, razvoj bebe teče uravnoteženije.
Šta je placenta?
Placenta, koja se formira u materici tokom trudnoće, poseban je organ koji uspostavlja vezu između majke i bebe. Ima sunđerastu strukturu i veoma je bogata krvnim sudovima. Zahvaljujući tome, razmena hranljivih materija i gasova odvija se preko krvotoka.
Placenta nije direktno povezana sa bebom. Veza se uspostavlja preko pupčane vrpce. Zahvaljujući ovom sistemu potrebne materije se prenose bez mešanja majčine krvi i krvi bebe. Reč je o veoma osetljivoj ravnoteži.
Kada dođe do porođaja, i placenta se odvaja od tela. Zbog toga nije trajni organ. Ipak, s obzirom na njenu ulogu u trudnoći, jasno je da je, iako privremena, ključna struktura.
Šta radi placenta?
Tokom trudnoće placenta istovremeno obavlja mnoge zadatke. Ovi zadaci direktno utiču na život bebe. Funkcije ishrane i disanja spadaju među najosnovnije.
Zadaci placente mogu se sažeti ovako:
- Prenosi kiseonik do bebe
- Doprema hranljive materije
- Vraća otpadne materije u majčin krvotok
- Obezbeđuje proizvodnju hormona
- Pruža imunsku podršku
Svi ovi zadaci omogućavaju da se razvoj bebe nastavi bez prekida. Bilo kakav poremećaj u funkcijama placente može direktno uticati na tok trudnoće.
Kada se formira placenta?
Placenta počinje da se formira u ranim fazama trudnoće. Proces razvoja počinje ubrzo nakon oplodnje, a u prvim nedeljama se oblikuje njena osnovna struktura. Razvoj placente se obično uočava od 2. nedelje.
Tokom prvog trimestra placenta brzo raste. Do otprilike 12. nedelje dostiže nivo na kojem može da obavlja svoje osnovne funkcije. Posle tog perioda svoje zadatke obavlja još aktivnije.
U kasnijim fazama trudnoće placenta nastavlja da raste. Kako se potrebe bebe povećavaju, i placenta im se prilagođava. Aktivna je sve do porođaja.
Gde se formira placenta?
Placenta, koja se razvija prihvatanjem za zid materice, obično se nalazi u gornjem delu materice. Mesto smeštaja je važno za zdrav tok trudnoće.
Placenta se može formirati u različitim delovima:
- Gornji deo materice
- Prednji zid
- Zadnji zid
- Donji deo
Mesto smeštaja u nekim slučajevima može uticati na način porođaja. Naročito kod smeštaja blizu grlića materice može biti potrebno dodatno praćenje. Zbog toga su redovne kontrole veoma važne.
Šta utiče na zdravlje placente?
Tokom trudnoće zdravlje placente zavisi od mnogih faktora. Način života buduće majke, opšte zdravstveno stanje i neki spoljni uticaji mogu delovati na funkciju placente.
Faktori koji utiču na zdravlje placente su:
- Režim ishrane
- Hronične bolesti
- Infekcije
- Nivo stresa
- Povrede
Uravnotežena ishrana i redovne kontrole kod lekara pomažu u očuvanju zdravlja placente. Zdrava placenta čini snažnu osnovu za razvoj bebe.
Kako izgleda placenta?
Kada se posmatra njena struktura, placenta ima okrugao i pljosnat izgled. Zahvaljujući sunđerastoj strukturi veoma je bogata krvnim sudovima. Obično je tamnocrvene boje.
Pupčana vrpca je pričvršćena za placentu. Ova veza omogućava ishranu bebe. Mreža krvnih sudova u njenoj strukturi pomaže da se razmena materija odvija brzo.
Kada se placenta izbaci posle porođaja, njen izgled se jasnije vidi. Većini ljudi privlači pažnju kao prilično neobična struktura.
Koji su poremećaji placente?
Placenta možda neće u svakoj trudnoći funkcionisati bez problema. U nekim slučajevima mogu se razviti problemi vezani za placentu. Ova stanja čine praćenje trudnoće još važnijim.
Česti poremećaji placente su:
- Placenta previja (nisko smeštena posteljica)
- Abrupcija placente (prevremeno odvajanje posteljice)
- Placenta akreta
- Insuficijencija placente
Svi ovi problemi mogu se kontrolisanije voditi kada se rano dijagnostikuju. Zbog toga redovni ultrazvučni pregledi imaju ključnu ulogu.
Koji su najčešći simptomi poremećaja placente?
Problemi vezani za placentu mogu se ispoljiti određenim simptomima. Kada se ovi simptomi rano uoče, intervencija je efikasnija.
Najčešći simptomi su sledeći:
- Vaginalno krvarenje
- Bol u stomaku
- Smanjenje pokreta bebe
- Nagle promene krvnog pritiska
Simptomi se ne moraju uvek javiti na isti način. U sumnjivim situacijama važno je bez gubljenja vremena obaviti zdravstveni pregled.
Kako se leče problemi sa placentom?
Lečenje se razlikuje u zavisnosti od vrste problema sa placentom. U blagim slučajevima može biti dovoljno redovno praćenje. U ozbiljnijim slučajevima može biti potrebno praćenje u bolnici.
Metode lečenja mogu obuhvatati:
- Pažljivo praćenje
- Lečenje lekovima
- Mirovanje u krevetu
- Po potrebi planiranje ranijeg porođaja
Svaka trudnoća je jedinstvena. Zbog toga se plan lečenja određuje individualno. Postupanje pod nadzorom specijaliste predstavlja najbezbedniji pristup.
Često postavljana pitanja o placenti
Zašto je placenta važna? Ishrana bebe, snabdevanje kiseonikom i uklanjanje otpadnih materija odvijaju se zahvaljujući placenti. Ima ključnu ulogu u zdravom toku trudnoće. Poremećaji u njenim funkcijama mogu direktno uticati na bebu.
Da li je placenta u svakoj trudnoći na istom mestu? Mesto smeštaja može se razlikovati od trudnoće do trudnoće. Može se formirati u različitim delovima materice. Način smeštaja može uticati na plan porođaja.
Šta se dešava sa placentom posle porođaja? Posle porođaja i placenta se odvaja od tela. Izbacuje se u poslednjoj fazi porođaja. Ovaj proces se obično završava za kratko vreme.
Da li se problemi sa placentom mogu sprečiti? Potpuno sprečavanje nije uvek moguće. Uravnotežena ishrana, redovne kontrole i zdrave životne navike pomažu u smanjenju rizika. Rana dijagnoza olakšava vođenje procesa.
Lekari oblasti „Ginekologija i akušerstvo" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je placenta i kada počinje da se formira?
Placenta je privremeni organ koji se razvija tokom trudnoće i omogućava razmenu kiseonika, hranljivih materija i otpadnih produkata između majke i fetusa, bez uobičajenog direktnog mešanja njihove krvi. Takođe proizvodi hormone koji imaju ključnu ulogu u održavanju trudnoće. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Koja je njegova uloga i zašto je važan?
Formiranje počinje veoma rano nakon implantacije i struktura se menja tokom trudnoće. Placenta previa, abrupcija placente, placentna insuficijencija i poremećaji prirastanja su različite komplikacije koje zahtevaju specifično akušersko praćenje. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Procena počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. Po potrebi se koriste laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma, drugih bolesti i ciljeva terapije; nisu svi pregledi ni terapije potrebni svakoj osobi.
Kada je potrebno javiti se lekaru?
Vaginalno krvarenje, jak bol u stomaku, kontrakcije, curenje plodove vode ili smanjeni pokreti fetusa zahtevaju hitnu akušersku procenu. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan. Dijagnoza i plan lečenja zato se prilagođavaju nalazu, tegobama i faktorima rizika svake osobe.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.