HELLP sindrom je ozbiljna akušerska komplikacija koju karakterišu hemoliza, povišeni enzimi jetre i sniženi trombociti. Najčešće se javlja u drugoj polovini trudnoće ili ubrzo posle porođaja i može biti povezan sa preeklampsijom. Krvni pritisak u početku ne mora uvek biti izrazito povišen.
HELLP sindrom je retka, ali po život važna komplikacija koja može da se javi tokom trudnoće i nosi ozbiljne rizike i za majku i za bebu. Ovaj sindrom, koji je dobio ime po tri osnovna medicinska nalaza – hemolizi, povišenim enzimima jetre i niskom broju trombocita – najčešće je povezan sa preeklampsijom, ali može da se razvije i samostalno. Obično se javlja u poslednjim nedeljama trudnoće ili u periodu blizu porođaja i zbog brzog toka zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Simptomi najčešće počinju bolom u gornjem delu stomaka, glavoboljom, mučninom i poremećajima vida.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je HELLP sindrom?
HELLP sindrom je ozbiljna komplikacija koja se javlja u trudnoći i zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Ime je dobio po početnim slovima engleskih izraza „Hemolysis" (razgradnja crvenih krvnih zrnaca), „Elevated Liver Enzymes" (povišeni enzimi jetre) i „Low Platelet Count" (nizak broj trombocita). Najčešće se javlja zajedno sa preeklampsijom (gestozom), ali u nekim slučajevima može da se razvije i samostalno. Može da se javi u drugoj polovini trudnoće, naročito posle 27. nedelje ili neposredno pred porođaj. Pošto nosi ozbiljne rizike i za majku i za bebu, rana dijagnoza i brzo lečenje su od vitalnog značaja.
Javlja se u približno 0,5–0,9% svih trudnoća. Kod žena sa preeklampsijom može da se razvije u 10–20% slučajeva. Iako ova učestalost stanje prikazuje kao retko, zbog brzog napredovanja ono predstavlja veliki rizik po zdravlje majke i bebe. Naročito se češće javlja u prvim trudnoćama, višeplodnim trudnoćama i trudnoćama u starijem uzrastu. Prema studijama sprovedenim širom sveta, u trudnoćama u kojima se razvije HELLP sindrom smrtnost majki može biti 1–3%, a smrtnost beba 10–30%. Zbog toga su svest i rana dijagnoza tokom trudnoće od vitalnog značaja.
Koji su simptomi i uzroci HELLP sindroma?
Simptomi HELLP sindroma obično se javljaju naglo i mogu da liče na simptome preeklampsije. Tegobe najčešće počinju bolom u gornjem delu stomaka, glavoboljom, mučninom i povraćanjem. Kako stanje napreduje, mogu da se pridruže i simptomi kao što su problemi sa vidom, otoci, izražen umor i otežano disanje.
Simptomi HELLP sindroma mogu se navesti na sledeći način:
- Jaka glavobolja
- Jak bol u gornjem delu stomaka (desni gornji kvadrant)
- Mučnina i povraćanje
- Zamućen vid, osetljivost na svetlost
- Otok šaka, stopala i lica
- Umor i malaksalost
- Krvarenje iz nosa ili desni
- Sklonost modricama (zbog niskog broja trombocita)
Tačan uzrok bolesti nije poznat. U nekim slučajevima simptomi HELLP sindroma napreduju veoma brzo i buduća majka se u roku od nekoliko sati može suočiti sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Zbog toga analize krvi i urina koje se rade tokom rutinskih kontrola u trudnoći imaju važnu ulogu u otkrivanju bolesti pre nego što ona da simptome. Iako ne postoje jasna saznanja o uzrocima HELLP sindroma, istraživanja pokazuju da on može nastati kombinacijom poremećaja imunskog sistema, promena pritiska u krvnim sudovima, genetske predispozicije i poremećaja protoka krvi u posteljici.
Smatra se da je bolest povezana sa preeklampsijom. U razvoju procesa ulogu imaju abnormalnosti imunskog sistema buduće majke, oštećenje krvnih sudova i razgradnja ćelija u jetri.
Mogući uzroci HELLP sindroma su sledeći:
- Preeklampsija ili eklampsija u anamnezi
- Poremećaji zgrušavanja unutar krvnih sudova
- Problemi povezani sa imunskim sistemom
- Bolesti jetre
- Genetska predispozicija
Kako se postavlja dijagnoza HELLP sindroma?
Dijagnoza HELLP sindroma postavlja se zajedničkom procenom kliničkih simptoma i laboratorijskih testova. U sumnjivim slučajevima lekar hitno radi analize krvi i meri hemolizu, nivo enzima jetre i broj trombocita. Za dijagnozu je važno da su u analizama krvi vrednosti LDH, AST i ALT povišene, a broj trombocita nizak. Analizom urina procenjuje se proteinurija (prisustvo proteina u urinu). Pored toga, ultrazvuk daje informacije o stanju bebe i protoku krvi kroz posteljicu.
U dijagnostici HELLP sindroma važni pokazatelji su da je nivo LDH u analizama krvi obično iznad 600 IU/L, da su enzimi jetre AST ili ALT najmanje dvostruko viši od normalnih vrednosti i da je broj trombocita ispod 100.000/mm³. Takođe, kao znak hemolize, u perifernom razmazu mogu se videti fragmentisana crvena krvna zrnca. Zajednička procena kliničkih nalaza i laboratorijskih rezultata svodi rizik od pogrešne dijagnoze na najmanju meru. Razlog je to što akutna insuficijencija jetre, bolesti žučne kese ili neke virusne infekcije mogu da daju simptome slične HELLP sindromu.
Koje su metode lečenja HELLP sindroma?
HELLP sindrom zahteva hitno lečenje radi zdravlja majke i bebe. Glavni cilj lečenja je stabilizovanje stanja majke i određivanje najpogodnijeg vremena za porođaj u skladu sa nedeljom trudnoće.
Metode lečenja HELLP sindroma su sledeće:
- Raniji porođaj: Od 34. nedelje nadalje porođaj se obično obavlja.
- Terapija lekovima: Mogu se koristiti antihipertenzivni lekovi koji drže krvni pritisak pod kontrolom, terapije koje regulišu zgrušavanje i kortikosteroidi.
- Transfuzija krvi i trombocita: Primenjuje se ako je broj trombocita veoma nizak.
- Magnezijum-sulfat: Daje se radi sprečavanja eklamptičnih napada.
- Podrška intenzivne nege: Može biti potrebna kod pacijentkinja u teškom stanju.
Plan lečenja određuje se prema nedelji trudnoće, opštem zdravstvenom stanju majke i razvoju bebe. Posle 34. nedelje porođaj se obično obavlja, jer su u toj fazi šanse bebe za preživljavanje visoke. Međutim, i u ranijim nedeljama, ako je stanje majke kritično, može se obaviti prevremeni porođaj. Radi ubrzavanja razvoja pluća bebe, pre porođaja se može primeniti kortikosteroidna terapija. Transfuzija trombocita pre ili tokom porođaja kod majki sa veoma niskim nivoom trombocita smanjuje rizik od krvarenja.
Kako izgleda oporavak nakon HELLP sindroma?
Ako se dijagnoza postavi rano i započne lečenje, laboratorijske vrednosti obično počinju da se normalizuju u roku od nekoliko dana. Međutim, kod nekih majki komplikacije kao što su oštećenje jetre, poremećaj funkcije bubrega ili problemi sa zgrušavanjem mogu biti trajne. U periodu nakon porođaja potrebno je praćenje redovnim analizama krvi i testovima funkcije organa.
Oporavak obično počinje u prvoj nedelji nakon porođaja, ali normalizacija funkcije jetre i krvnih vrednosti može da potraje nekoliko nedelja. Kod nekih majki oporavak funkcije bubrega može trajati duže. Prvih 48 sati nakon porođaja predstavlja najkritičniji period za sprečavanje komplikacija. Tokom tog vremena može biti potrebno praćenje u jedinici intenzivne nege. Takođe, rizik da žene koje su imale HELLP sindrom ponovo dožive isto stanje u sledećoj trudnoći iznosi 5–25%, pa je zbog toga u narednim trudnoćama neophodno pažljivo praćenje.
HELLP sindrom u trudnoći
Obično se javlja u poslednjem trimestru trudnoće, ali se retko može razviti i neposredno posle porođaja. Redovne kontrole kod lekara, merenje krvnog pritiska i analize urina tokom trudnoće omogućavaju rano otkrivanje sindroma. Trudnice sa faktorima rizika (preeklampsija u prethodnoj trudnoći, hipertenzija, trudnoća u starijem uzrastu) treba češće pratiti.
Do čega HELLP sindrom može dovesti u trudnoći?
HELLP sindrom može da dovede do ozbiljnih komplikacija i kod majke i kod bebe. Rana dijagnoza i lečenje smanjuju ove rizike. Komplikacije koje mogu nastati kao posledica sindroma mogu se navesti na sledeći način:
- Prevremeni porođaj
- Abrupcija posteljice (prevremeno odvajanje posteljice)
- Mala porođajna težina
- Zastoj u rastu bebe
- Ruptura ili krvarenje jetre majke
- Bubrežna insuficijencija
- Poremećaji zgrušavanja
HELLP sindrom može da poveća rizik od abrupcije posteljice 10 puta. Ovo stanje je ozbiljna komplikacija koja ugrožava život i majke i bebe. Takođe se povećavaju rizici kao što su zastoj u rastu bebe u materici, mala porođajna težina i nedostatak kiseonika. Kod prevremeno rođenih beba mogu se javiti problemi povezani sa prematuritetom, kao što su respiratorni distres sindrom (RDS), krvarenje u mozgu i teškoće pri hranjenju.
Da li je prevremeni porođaj kod HELLP sindroma štetan za bebu?
Raniji porođaj može dovesti do toga da se beba rodi prevremeno. Ovo stanje može negativno da utiče na razvoj pluća, mozga i sistema za varenje bebe. Međutim, kada je stanje majke kritično, raniji porođaj može biti najbezbednija opcija i za majku i za bebu. Prevremeno rođene bebe mogu da povećaju šanse za preživljavanje dobijanjem posebne podrške u neonatalnoj jedinici intenzivne nege.
HELLP sindrom je komplikacija trudnoće koja se može staviti pod kontrolu ranom dijagnozom i brzim lečenjem, ali koja, ako se zanemari, može dovesti do smrtnog ishoda. Redovne prenatalne kontrole i praćenje krvnog pritiska i laboratorijskih nalaza omogućavaju rano otkrivanje faktora rizika i mogu da spreče moguće komplikacije. U lečenju je porođaj obično najvažniji korak za spasavanje života majke; zbog toga sumnjive simptome ne treba zanemarivati ni u jednom periodu trudnoće. Multidisciplinarni pristup radi zaštite zdravlja majke i bebe, kao i redovno praćenje i nega u periodu nakon porođaja, podržavaju oporavak. Ne treba zaboraviti da su poznavanje HELLP sindroma i prepoznavanje njegovih simptoma toliko važni da mogu spasti život.
Lekari oblasti „Ginekologija i akušerstvo" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je HELLP sindrom i koji su simptomi?
HELLP sindrom je ozbiljna akušerska komplikacija koju karakterišu hemoliza, povišeni enzimi jetre i sniženi trombociti. Najčešće se javlja u drugoj polovini trudnoće ili ubrzo posle porođaja i može biti povezan sa preeklampsijom. Krvni pritisak u početku ne mora uvek biti izrazito povišen.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Bol ispod desnog rebarnog luka ili u gornjem delu stomaka, mučnina, glavobolja, malaksalost ili smetnje vida mogu se javiti. Dijagnoza zahteva laboratorijske analize i procenu majke i ploda. Lečenje je bolničko, a završetak trudnoće se planira prema gestaciji i težini stanja.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Trudnica sa jakim bolom u gornjem stomaku, neuobičajenom glavoboljom, smetnjama vida, gušenjem, krvarenjem, epileptičnim napadom ili malaksalošću treba hitno da bude pregledana. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.