Daltonizam je poremećaj raspoznavanja boja, najčešće nasledan, koji često otežava razlikovanje crvene i zelene. Nastaje zbog razlika u funkciji čepića mrežnjače. Poremećaj vida boja može biti i stečen, na primer kod određenih očnih ili neuroloških bolesti ili kao posledica pojedinih lekova.
Daltonizam (slepilo za boje) je poremećaj vida kod koga osobe teško razlikuju neke boje ili ih uopšte ne razlikuju. Može nastati usled genetske predispozicije, ali se može razviti i kao posledica nekih očnih bolesti ili povreda. Ovo stanje, koje se ne ispoljava jednako kod svih osoba, može se pokazati kao teškoća u razlikovanju određenih boja, kao što su crvena i zelena. Daltonizam je češći kod muškaraca i obično se primeti u detinjstvu, ali neki pacijenti tu razliku saznaju tek na osnovu rezultata testa. Danas se testovima za daltonizam može postaviti rana dijagnoza, a postoje i različiti načini upravljanja ovim stanjem u svakodnevnom životu.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Zašto nastaje daltonizam?
Daltonizam je najčešće nasledno stanje i prenosi se genima koji se nalaze na X hromozomu. Zato je češći kod muškaraca. Međutim, osim genetskih uzroka, moguć je i stečeni daltonizam. Naročito neke očne bolesti, poremećaji nervnog sistema ili lekovi koji se koriste mogu pokrenuti ovo stanje.
Osnovni uzrok je poremećaj funkcije ili nedostatak ćelija čepića u mrežnjači. Takođe, problemi u razlikovanju boja mogu nastati i kada očno sočivo izgubi providnost, kao kod katarakte. Povrede, dijabetesna retinopatija i senilna degeneracija makule takođe se ubrajaju u faktore koji izazivaju stečeni daltonizam. Za utvrđivanje uzroka poremećaja opažanja boja potreban je detaljan oftalmološki pregled.
Kako vide osobe sa daltonizmom?
Osobe sa daltonizmom ne mogu pravilno da opaze određene boje ili ih međusobno mešaju. Najčešći oblik, crveno-zeleni daltonizam, dovodi do toga da ove dve boje izgledaju veoma slično ili se ne mogu razlikovati. To u svakodnevnom životu može izazvati probleme naročito pri opažanju semafora, čitanju mapa ili vizuelnih dizajna. Plavo-žuti daltonizam je ređi, a osobe sa njim mogu videti nijanse plave kao sive.
Potpuni daltonizam, poznat kao ahromatopsija, veoma je redak, a osoba opaža samo crnu, belu i nijanse sive. Vid osoba sa daltonizmom nije zamućen niti oslabljen; problem je samo u razlikovanju određenih boja. Ove razlike u opažanju mogu uticati na svakodnevni život osobe i na izbor zanimanja.
Koji su simptomi daltonizma?
Daltonizam se u detinjstvu često ne primeti, jer osoba boje koje vidi smatra normalnim. Međutim, naročito u školskom uzrastu postaje primetno da dete ne može da nauči neke boje ili da ih meša. Sledeći simptomi mogu ukazivati na daltonizam:
- Teškoće u razlikovanju izraženih boja kao što su crvena i zelena
- Viđenje boja kao bledih ili u drugačijim nijansama
- Neuspeh u zadacima kao što su uparivanje boja, bojenje ili tumačenje grafikona
- Mešanje obojenih svetala na semaforu ili znakova
- Opažanje nekih boja kao sive ili braon
- Greške na testovima sa obojenim tačkama koje primenjuju oftalmolozi
Kako se otkriva daltonizam?
Daltonizam je poremećaj vida koji se lako može otkriti uz pomoć posebnih testova. Najčešća metoda je Išiharin test za daltonizam. Na ovom testu prikazuju se brojevi sastavljeni od tačkica različitih boja i intenziteta. Osobe sa daltonizmom ove brojeve ne vide pravilno ili ih uopšte ne opažaju. Oftalmolozi pomoću ovog testa mogu utvrditi o kojoj vrsti daltonizma se radi. Za detaljnije analize mogu se koristiti i uređaji koji se nazivaju anomaloskopi.
U nekim uznapredovalim slučajevima, radi procene mrežnjače i nervnih struktura, može se pribeći i testovima kao što je elektroretinografija. Kod sumnje na genetsko poreklo dijagnoza se može potkrepiti i DNK analizom. Posle postavljanja dijagnoze osoba se informiše o tome kako će to uticati na njen život i u kojim oblastima treba da bude oprezna.
Šta je test za daltonizam?
Test za daltonizam sastoji se od niza vizuelnih pregleda koji se rade radi procene opažanja boja kod pacijenata. Ovi testovi mere da li se boje pravilno opažaju i pokazuju koje se boje ne mogu razlikovati. Najčešće korišćeni test, Išiharin test, razvijen je za otkrivanje crveno-zelenog daltonizma.
Ovaj test sadrži kružne table na kojima se nalaze brojevi u različitim nijansama boja. Među ostalim testovima su HRR (Hardy-Rand-Rittler) test, Farnsworth D-15 test i napredne analize koje se rade anomaloskopom. Ovi testovi, koji se primenjuju tokom oftalmološkog pregleda, otkrivaju i urođene i stečene poremećaje opažanja boja. Ovi jednostavni, bezbolni testovi koji kratko traju važni su za tačnu dijagnozu.
Kako se radi test za daltonizam?
Izvođenje testa je veoma jednostavno i obično traje nekoliko minuta. Najpre se osobi pokazuje niz tabli sastavljenih od obojenih tačkica. Od nje se traži da pročita brojeve ili šare na ovim tablama. Osobe sa crveno-zelenim daltonizmom teško raspoznaju naročito brojeve u kojima se ove dve boje prepliću. Oftalmolog na osnovu odgovora osobe utvrđuje da li postoji daltonizam i, ako postoji, o kojoj vrsti se radi. Tokom izvođenja testa treba obratiti pažnju na nekoliko stvari:
- Prostor u kome se radi test treba da bude dobro osvetljen.
- Tokom testa ne treba koristiti naočare ili sočiva koja menjaju boje.
- Treba izabrati tiho okruženje kako se pažnja osobe ne bi rasula.
Ako se na osnovu rezultata testa potvrdi sumnja na daltonizam, detaljna procena se može uraditi dodatnim testovima. Ovaj test, koji je od ključnog značaja naročito za profesionalnu podobnost, kada se primeni u ranom uzrastu omogućava pravovremeno usmeravanje.
Vrste daltonizma
Potpuno lečenje daltonizma danas još nije moguće, jer je najčešće genetske osnove i urođen je. Međutim, postoje neka rešenja i pomoćna sredstva razvijena za poboljšanje kvaliteta života:
- Naočare za daltonizam: Naočare sa posebnim filterima, proizvedene naročito za osobe sa crveno-zelenim daltonizmom, povećavaju kontrast boja i omogućavaju jasnije razlikovanje boja.
- Kontaktna sočiva: Kontaktna sočiva sa filterima boja, koja rade na istom principu, pružaju mogućnost poboljšanja opažanja boja, a da se to spolja ne vidi.
- Mobilne aplikacije i digitalna rešenja: Aplikacije razvijene za pametne telefone skeniraju predmete i imenuju boje ili prikazuju nijanse boja.
- Edukacija i usmeravanje: Naročito kada se daltonizam otkrije kod dece, pruža se podrška u vezi sa teškoćama sa kojima se mogu suočiti tokom školovanja.
Takođe je važno usmeravanje u izboru odgovarajućeg zanimanja u oblastima u kojima je opažanje boja ključno (kao što su pilot, vozač ili dizajn). Iako su istraživanja genske terapije poslednjih godina obećavajuća, ona još nije u kliničkoj upotrebi.
Lekari oblasti „Oftalmologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je daltonizam i kako se testira raspoznavanje boja?
Daltonizam je poremećaj raspoznavanja boja, najčešće nasledan, koji često otežava razlikovanje crvene i zelene. Nastaje zbog razlika u funkciji čepića mrežnjače. Poremećaj vida boja može biti i stečen, na primer kod određenih očnih ili neuroloških bolesti ili kao posledica pojedinih lekova.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Ishihara tablice najčešće služe za skrining crveno-zelenih deficita. Drugi testovi mogu preciznije odrediti tip i težinu. Urođeni oblici se ne „leče“ u klasičnom smislu, ali prilagođavanja mogu olakšati svakodnevne aktivnosti. Novonastala promena raspoznavanja boja zahteva oftalmološki pregled. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Nagli gubitak ili izražena promena vida boja, posebno uz pad vidne oštrine, bol u oku, neurološke simptome ili povredu, zahteva brzu medicinsku procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.