Wilmsov tumor, odnosno nefroblastom, maligni je tumor bubrega koji se najčešće javlja kod male dece. Može se otkriti kao masa u stomaku, bol, krv u urinu ili ponekad povišen krvni pritisak. Dijagnozu i lečenje treba voditi u timu specijalizovanom za pedijatrijsku onkologiju.
Wilmsov tumor je jedan od najčešćih tumora bubrega u detinjstvu. Obično se javlja kod dece uzrasta od 3 do 5 godina. Nastaje nekontrolisanim rastom ćelijskih odstupanja do kojih dolazi tokom razvoja bubrega kod dece. Iako se najčešće javlja na jednom bubregu, u nekim slučajevima može zahvatiti oba bubrega. Ova bolest, koja ima važno mesto u dečjoj onkologiji, ima veoma visoke šanse za izlečenje kada se rano otkrije. Zahvaljujući savremenim dijagnostičkim metodama, hirurškim tehnikama i suportivnoj terapiji, veliki deo dece sa Wilmsovim tumorom može nastaviti zdrav život.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je Wilmsov tumor (nefroblastom)?
Wilmsov tumor, medicinskim nazivom nefroblastom, jedan je od najčešćih tumora bubrega u detinjstvu. Ova bolest, koja se najčešće dijagnostikuje kod dece uzrasta od 3 do 4 godine, maligni je tumor koji potiče od ćelija bubrega. Wilmsov tumor čini oko 90% karcinoma bubrega kod dece. Može se javiti na jednom bubregu, a retko se razvija na oba bubrega. Najvažnija osobina ovog tumora je da veoma dobro reaguje na lečenje kada se rano otkrije. Kombinacijama hirurgije, hemioterapije i radioterapije može se postići visoka stopa izlečenja. Međutim, kašnjenje u dijagnozi može dovesti do rasta tumora i njegovog širenja na druge organe.
Koji su uzroci Wilmsovog tumora (nefroblastoma)?
Iako tačan uzrok Wilmsovog tumora nije potpuno poznat, smatra se da ulogu imaju genetski i sredinski faktori. U razvoju bolesti važni faktori rizika su genske mutacije, urođene anomalije i porodična anamneza. Naročito to što se javlja udruženo sa nekim sindromima pokazuje da je genetska predispozicija snažan odlučujući faktor.
Glavni uzroci i faktori rizika za Wilmsov tumor su:
- Genetske mutacije: Promene u genima supresorima tumora kao što su WT1 i WT2.
- Porodična anamneza: Rizik je veći kod dece čiji rođaci u prvom kolenu imaju Wilmsov tumor u anamnezi.
- Kongenitalne anomalije: Poremećaji razvoja bubrega, urogenitalne anomalije ili rođenje sa jednim bubregom.
- Sindromi: Povezan je sa genetskim poremećajima kao što su WAGR sindrom, Denys-Drash sindrom i Beckwith-Wiedemann sindrom.
- Pol: Kod devojčica se javlja nešto češće nego kod dečaka.
- Rasni faktori: Učestalost je veća kod dece afričkog porekla.
- Mala porođajna težina: Rizik može biti veći kod prevremeno rođenih beba i beba male porođajne težine.
Koji su simptomi Wilmsovog tumora (nefroblastoma)?
Wilmsov tumor u ranoj fazi obično ne izaziva izražene tegobe. Međutim, kako tumor raste, utiče na funkcije bubrega i izaziva primetne promene u predelu stomaka. Najčešće se porodica javlja lekaru kada primeti otok ili masu na stomaku deteta.
Glavni simptomi Wilmsovog tumora mogu se navesti ovako:
- Otok ili osećaj mase u stomaku: Najčešći simptom.
- Bol u stomaku: Kako tumor raste, može izazvati bol.
- Gubitak apetita i gubitak telesne težine: Javljaju se kao posledica uticaja na metabolizam.
- Krv u mokraći (hematurija): Može se javiti zbog oštećenja tkiva bubrega.
- Povišen krvni pritisak: Razvija se zbog poremećaja funkcije bubrega u regulisanju pritiska.
- Mučnina i povraćanje: Mogu biti posledica pritiska na sistem za varenje.
- Povišena temperatura: Kod neke dece se može javiti povišena temperatura koja prati prisustvo tumora.
- Umor i malaksalost: Povezani su sa reakcijom organizma na tumor.
- Anemija: Malokrvnost se može javiti zbog posrednog uticaja na stvaranje krvnih ćelija.
Kako se postavlja dijagnoza Wilmsovog tumora (nefroblastoma)?
U većini slučajeva porodica se javlja lekaru kada primeti otok ili masu na stomaku deteta. U prvoj fazi lekar uzima anamnezu deteta, pita da li u porodici postoje slične bolesti i obavlja detaljan fizički pregled. Tokom fizičkog pregleda posebno se procenjuje da li u predelu stomaka postoji masa, otok ili bol. Za potvrdu dijagnoze metode snimanja su od velikog značaja. Ultrazvuk je osnovna metoda bez zračenja kojom se masa na bubregu prvi put otkriva. Za detaljnije informacije primenjuju se kompjuterizovana tomografija (CT) ili magnetna rezonanca (MRI). Ove metode pokazuju veličinu tumora, koliki deo bubrega zahvata i da li se proširio na okolna tkiva ili limfne čvorove.
Laboratorijski testovi takođe doprinose dijagnozi. Analizom mokraće ispituje se da li u mokraći ima krvi, a analizama krvi procenjuju se funkcije bubrega i uticaji tumora na organizam. U nekim slučajevima, ako postoji sumnja na metastaze, radi se rendgenski snimak pluća ili CT grudnog koša kako bi se procenilo širenje tumora na pluća. Biopsija se radi u odabranim slučajevima. U većini slučajeva konačna dijagnoza se postavlja histopatološkim pregledom tkiva odstranjenog tokom operacije. Patohistološki nalaz pokazuje tip, stepen i proširenost tumora i ima odlučujuću ulogu u oblikovanju plana lečenja.
Kako se leči Wilmsov tumor (nefroblastom)?
Lečenje Wilmsovog tumora zahteva multidisciplinarni pristup i sprovodi se zajedničkim planiranjem specijalista onkologije, hirurgije, radiologije i patologije. Metoda lečenja određuje se prema stadijumu i veličini tumora, uzrastu deteta i opštem zdravstvenom stanju. Osnovna metoda lečenja je hirurgija. Kod slučajeva otkrivenih u ranoj fazi uklanja se ceo bubreg sa tumorom ili njegov deo. Ako se tumor nalazi na oba bubrega, da bi se očuvala funkcija bubrega može se izabrati parcijalna hirurgija.
Hemioterapija se može primeniti pre ili posle operacije. Hemioterapija pre operacije smanjuje tumor i olakšava hirurški zahvat, dok hemioterapija posle operacije omogućava uništavanje preostalih tumorskih ćelija. U ranoj fazi primenjuju se protokoli hemioterapije u nižim dozama, a u uznapredovalim fazama intenzivniji protokoli.
Radioterapija se obično primenjuje kod pacijenata sa uznapredovalom bolešću ili kada se tumor proširio. Doza zračenja pažljivo se prilagođava uzrastu deteta, jer je važno ne oštetiti organe u razvoju. Pored toga, u lečenju se primenjuju i suportivni pristupi. Obezbeđivanje pravilne ishrane deteta, jačanje imuniteta, kontrola krvnog pritiska i zaštita od mogućih infekcija povećavaju uspeh lečenja. Takođe, psihološka podrška ima ključnu ulogu u tome da se i dete i porodica izbore sa ovim teškim periodom.
Danas je stopa uspeha u lečenju Wilmsovog tumora veoma visoka. Više od 90% dece kod koje je bolest otkrivena u ranoj fazi može se potpuno izlečiti. Međutim, u kasnim fazama metastaziranje tumora može otežati lečenje. Zato je redovno praćenje važno za rano otkrivanje recidiva.
Na šta treba obratiti pažnju posle operacije Wilmsovog tumora (nefroblastoma)?
Period posle operacije Wilmsovog tumora jedan je od najkritičnijih perioda koji određuju uspeh lečenja. Posle hirurškog uklanjanja celog bubrega sa tumorom ili njegovog dela, potrebno je redovno praćenje kako bi se očuvalo zdravlje preostalog bubrega i smanjio rizik od recidiva bolesti. Postoperativni period kod dece obično protiče pod pažljivim nadzorom i vodi ga onkološki tim kroz multidisciplinarni pristup.
Glavne stvari na koje treba obratiti pažnju posle operacije mogu se navesti ovako:
- Redovno praćenje i kontrole: Kontrole kod onkologa treba da budu češće u prvim mesecima posle operacije, a kasnije ređe. Na ovim kontrolama mogućnost ponovnog javljanja tumora prati se fizičkim pregledom, testovima snimanja (ultrazvuk, CT, MRI) i laboratorijskim analizama.
- Očuvanje preostalog bubrega: Pošto se život nastavlja sa jednim bubregom, očuvanje zdravlja bubrega je od životnog značaja. Zaštita od infekcija mokraćnih puteva, izbegavanje lekova koji mogu oštetiti bubreg i ograničavanje unosa soli pomažu da bubreg dugo zadrži svoje funkcije.
- Mogućnost hemioterapije ili radioterapije: U zavisnosti od stadijuma tumora, posle operacije se može primeniti hemioterapija ili radioterapija. U tom periodu treba biti oprezan zbog neželjenih dejstava lekova, podržavati imunološki sistem i štititi dete od mogućih infekcija.
- Režim ishrane: Uravnotežena ishrana u pogledu proteina, vitamina i minerala štiti zdravlje bubrega i podržava imunitet. Umesto prerađene hrane treba birati sveže povrće, voće, integralne žitarice i zdrave masti.
- Unos tečnosti: Pijenje dovoljne količine vode smanjuje opterećenje bubrega i podržava zdrav rad mokraćnih puteva. Dnevni unos tečnosti treba regulisati prema preporuci lekara.
- Praćenje krvnog pritiska: Kod dece posle Wilmsovog tumora može biti povećan rizik od razvoja hipertenzije. Zato krvni pritisak treba redovno meriti, a kada se uoče abnormalne vrednosti, treba se javiti lekaru.
- Psihološka podrška: Proces lečenja raka emocionalno je veoma iscrpljujući za dete i porodicu. U postoperativnom periodu psihološko savetovanje i podrška porodice poboljšavaju prilagođavanje i raspoloženje deteta.
- Fizička aktivnost: U prvom periodu oporavka treba izbegavati teške aktivnosti, a kada se oporavak završi, uz odobrenje lekara mogu se upražnjavati fizičke aktivnosti primerene uzrastu. To pozitivno utiče i na imunitet i na psihičko zdravlje.
- Zaštita od infekcija: Pošto imunološki sistem može oslabiti posle hemioterapije ili operacije, dete treba držati dalje od prepunih mesta i sredina sa visokim rizikom od infekcije.
- Praćenje rizika od recidiva: Posle lečenja Wilmsovog tumora rizik od recidiva je veći u prve 2 godine. Zato je naročito u ovom periodu veoma važno pridržavati se redovnih ispitivanja i kontrola kod lekara.
Period posle operacije Wilmsovog tumora dugoročno obuhvata i opšte zdravlje i kvalitet života deteta. Redovno praćenje, zdrave životne navike i podrška porodice najvažniji su činioci koji povećavaju uspeh lečenja.
Lekari oblasti „Dečja hirurgija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je Wilmsov tumor i koji simptomi se javljaju kod dece?
Wilmsov tumor, odnosno nefroblastom, maligni je tumor bubrega koji se najčešće javlja kod male dece. Može se otkriti kao masa u stomaku, bol, krv u urinu ili ponekad povišen krvni pritisak. Dijagnozu i lečenje treba voditi u timu specijalizovanom za pedijatrijsku onkologiju.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Snimanje abdomena procenjuje tumor i drugi bubreg, a terapijski protokoli kombinuju operaciju i hemoterapiju, uz radioterapiju u određenim situacijama. Redosled terapija razlikuje se među međunarodnim protokolima. Prognoza zavisi od stadijuma, histologije i bioloških karakteristika. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Jak akutni bol u stomaku, vidljiva krv u urinu, izražena bledilo, nesvestica ili brzo pogoršanje opšteg stanja kod deteta zahtevaju brzu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.