Unutrašnji hemoroidi su vaskularni jastučići analnog kanala koji postaju simptomatski kada krvare, ispadaju ili stvaraju nelagodnost. Svetlocrvena krv pri stolici je česta, dok jak bol nije tipičan osim kod komplikacije ili drugog stanja. Zatvor i napinjanje mogu doprineti simptomima. Procena se uvek zasniva na simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika.
Unutrašnji hemoroidi su često oboljenje koje nastaje oticanjem i proširenjem krvnih sudova u predelu čmara. Ovi krvni sudovi, koji se obično nalaze u unutrašnjem delu anusa, iz različitih razloga mogu biti izloženi pritisku, upaliti se i izazvati bol, krvarenje i osećaj nelagodnosti. Za razliku od spoljašnjih hemoroida, unutrašnji hemoroidi su obično bezbolni, ali sa napredovanjem mogu se javiti ozbiljni simptomi. Ovo stanje ne samo da smanjuje kvalitet života; ako se ne leči, može napredovati i izazvati komplikacije. Među uzrocima unutrašnjih hemoroida su faktori kao što su zatvor, dugotrajno sedenje, trudnoća i preterano naprezanje. Pravilno prepoznavanje simptoma i izbor odgovarajućih metoda lečenja od ključnog su značaja za otklanjanje tegoba. U lečenju unutrašnjih hemoroida mogu se koristiti medicinski postupci, promene načina života i, u uznapredovalim slučajevima, hirurške intervencije. U ovom tekstu detaljno se razmatraju uzroci, stadijumi i mogućnosti lečenja unutrašnjih hemoroida.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta su unutrašnji hemoroidi?
Unutrašnji hemoroidi su bolest koja nastaje proširenjem i oticanjem venskih krvnih sudova u unutrašnjem delu anusa. Normalno ovi krvni sudovi pomažu regulisanju protoka krvi oko anusa, ali usled porasta pritiska izazvanog različitim faktorima zidovi krvnih sudova slabe i ispupčuju se prema spolja. Unutrašnji hemoroidi se obično nalaze u položajima 2, 4 i 8 sati anusa i obično su bezbolni, jer u unutrašnjem delu anusa ima manje nerava koji opažaju bol.
Unutrašnji hemoroidi, koji su u početnoj fazi mali i nevidljivi golim okom, sa napredovanjem se ispoljavaju simptomima kao što su krvarenje, svrab, osetljivost i osećaj punoće u čmaru. U nekim slučajevima hemoroidalni čvorovi mogu ispasti napolje i ne vratiti se sami unutra, što pojačava osećaj nelagodnosti. Unutrašnji hemoroidi su stanje koje se često sreće u populaciji i nepovoljno utiče na kvalitet života. Međutim, ranom dijagnozom i odgovarajućim metodama lečenja tegobe se mogu u velikoj meri smanjiti.
Pored toga, simptomi unutrašnjih hemoroida obično se razvijaju postepeno, pa ih pacijenti u početku možda neće primetiti. Međutim, sa napredovanjem bolesti javljaju se tegobe kao što su krvarenje, svrab i osećaj pečenja, naročito tokom ili posle pražnjenja creva. Ove tegobe mogu nepovoljno uticati na svakodnevni život i postati stanje koje zahteva lečenje. Intervencije u ranoj fazi i ublažavaju tegobe i smanjuju rizik od komplikacija. Zato je važno obratiti se lekaru specijalisti kada se primeti bilo kakav neuobičajen simptom u predelu čmara.
Zašto nastaju unutrašnji hemoroidi?
U nastanku unutrašnjih hemoroida ulogu ima mnogo faktora, a oni obično nastaju slabljenjem zidova krvnih sudova kao posledica povećanog pritiska na krvne sudove u predelu čmara. Među najčešćim uzrocima su:
- Zatvor i pražnjenje creva uz naprezanje: Tvrda stolica i naprezanje povećavaju pritisak na krvne sudove u anusu.
- Dugotrajno sedenje ili neaktivnost: Naročito dugo zadržavanje u toaletu nepovoljno utiče na protok krvi.
- Trudnoća: Uvećanje materice i hormonske promene dovode do proširenja krvnih sudova.
- Gojaznost: Višak kilograma povećava pritisak u trbušnoj duplji i povećava rizik od hemoroida.
- Starenje: Gubitak elastičnosti zidova krvnih sudova stvara osnovu za nastanak hemoroida.
- Genetska predispozicija: Kod osoba sa hemoroidima u porodičnoj anamnezi rizik je veći.
- Podizanje teških tereta i fizičko naprezanje: Aktivnosti koje povećavaju pritisak u trbušnoj duplji imaju uticaj.
Ovi uzroci, pojedinačno ili zajedno, mogu pokrenuti nastanak hemoroida. Zato su poznavanje faktora rizika i promene načina života od velikog značaja u sprečavanju bolesti.
Pored ovih faktora, hronični kašalj, proliv ili drugi zdravstveni problemi koji povećavaju pritisak u trbušnoj duplji takođe mogu povećati rizik od unutrašnjih hemoroida. Takođe, neredovne navike odlaska u toalet i nedovoljan unos tečnosti, pokrećući zatvor, stvaraju osnovu za razvoj bolesti. Ovi rizici se mogu smanjiti naročito promenama načina života i navika u ishrani.
Takođe, za zdrav život uravnotežena ishrana, redovno vežbanje i pravilne navike odlaska u toalet spadaju među efikasne načine sprečavanja nastanka hemoroida. Tako se i sprečava razvoj unutrašnjih hemoroida i može smanjiti jačina postojećih tegoba.
Stadijumi unutrašnjih hemoroida
Unutrašnji hemoroidi se prema težini i stepenu ispadanja prema spolja klasifikuju u četiri stadijuma. Svaki stadijum pokazuje stepen napredovanja bolesti i ozbiljnost simptoma. I plan lečenja se određuje prema ovim stadijumima.
- Stadijum 1: U ovoj fazi hemoroidi još ostaju unutar anusa i nisu vidljivi. Najizraženiji simptom je obično krvarenje, sveža jarkocrvena krv koja se javlja naročito tokom pražnjenja creva. Bol i nelagodnost se retko javljaju, jer krvni sudovi nisu ispali napolje.
- Stadijum 2: Hemoroidalni čvorovi tokom pražnjenja creva izlaze izvan anusa, ali se odmah sami vraćaju unutra. U ovom stadijumu krvarenje, svrab i blagi osećaj nelagodnosti mogu se pojačati. Pacijenti se u ovom stadijumu mogu javiti lekaru zbog pojačanja tegoba.
- Stadijum 3: Hemoroidi izlaze napolje posle toaleta ili tokom naprezanja i mogu se vratiti unutra samo rukom. U ovom stadijumu tegobe kao što su bol, tupi bol i pečenje postaju izraženije. Takođe se mogu javiti osećaj punoće u čmaru i povremeno sluzavi iscedak.
- Stadijum 4: Najuznapredovaliji stadijum, u kome hemoroidi izlaze napolje i ne vraćaju se sami unutra. Ovo stanje može izazvati ozbiljnu nelagodnost i bol. Takođe se u hemoroidalnom čvoru može razviti tromboza ili nekroza. U ovom stadijumu može biti potrebna hirurška intervencija.
U svakom stadijumu jačina tegoba i potreba za lečenjem su različite. U ranim stadijumima medikamentozne i konzervativne terapije su efikasne, dok se u uznapredovalim stadijumima može pribeći hirurškim metodama. Zato je važno posavetovati se sa lekarom čim se simptomi primete.
Metode lečenja unutrašnjih hemoroida
Lečenje unutrašnjih hemoroida sprovodi se različitim metodama u zavisnosti od stadijuma bolesti, jačine tegoba i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Mogućnosti lečenja obično obuhvataju širok spektar – od konzervativnih pristupa do hirurških intervencija. Najčešće korišćene metode lečenja su:
- Promene načina života i ishrane: Ishrana bogata vlaknima, dovoljan unos tečnosti i redovno vežbanje sprečavaju zatvor i smanjuju tegobe sa hemoroidima. Izbegavanje dugog zadržavanja u toaletu i naprezanja takođe smanjuje pritisak.
- Medikamentozno lečenje: Lekovi protiv bolova, lokalne steroidne kreme, supozitorije i analgetici ublažavaju otok i bol. Ovi lekovi se obično biraju kod hemoroida u ranom stadijumu.
- Skleroterapija: Ubrizgavanjem posebne supstance tankom iglom u hemoroid postiže se skupljanje krvnih sudova. Obično je pogodna za hemoroide stadijuma 1–2.
- Podvezivanje gumenim prstenom (ligatura): Postavljanjem malog gumenog prstena na bazu hemoroidalnog čvora prekida se dotok krvi, pa se tkivo smanjuje i otpada. To je efikasna metoda koja se često koristi u srednjim i uznapredovalim stadijumima.
- Infracrvena koagulacija i laserska terapija: Primenom toplotne energije na hemoroidalno tkivo krvni sudovi se zatvaraju. Može se primenjivati u bezbolnim i kratkim tretmanima.
- Hirurška intervencija (hemoroidektomija): U uznapredovalim i komplikovanim slučajevima može biti potrebno hirurško uklanjanje hemoroidalnog tkiva. Operacija je obično efikasna, ali oporavak može trajati nešto duže.
Pri izboru metode lečenja lekar specijalista radi detaljnu procenu prema stanju pacijenta. Uspeh lečenja se povećava kada je podržan promenama načina života. Tokom lečenja je važno da se pacijenti pridržavaju preporuka lekara i da ne propuštaju redovne kontrole.
Konzervativnim terapijama primenjenim u ranim stadijumima tegobe se u velikoj meri ublažavaju, dok u uznapredovalim slučajevima odgovarajuću intervenciju treba sprovesti bez odlaganja. Takođe, trajne promene načina života smanjuju rizik od nastanka hemoroida i podržavaju trajnost rezultata lečenja.
Ne treba zaboraviti da je stanje svakog pacijenta različito. Zato individualni plan lečenja daje najbolje rezultate. Zdrava ishrana i redovno vežbanje jednostavni su, ali važni koraci koji su efikasni u sprečavanju problema sa hemoroidima. Tako se može očuvati kvalitet života i sprečiti moguće komplikacije.
Lekari oblasti „Opšta hirurgija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta su unutrašnji hemoroidi i kako se leče?
Unutrašnji hemoroidi su vaskularni jastučići analnog kanala koji postaju simptomatski kada krvare, ispadaju ili stvaraju nelagodnost. Svetlocrvena krv pri stolici je česta, dok jak bol nije tipičan osim kod komplikacije ili drugog stanja. Zatvor i napinjanje mogu doprineti simptomima. Procena se uvek zasniva na simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Početno lečenje obuhvata dovoljno vlakana, tečnosti i smanjenje napinjanja. Kod upornih ili prolabiranih hemoroida mogu se razmatrati ligatura gumicom, skleroterapija ili operacija. Rektalno krvarenje ne treba automatski pripisati hemoroidima bez procene drugih mogućih uzroka. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Obilno krvarenje uz malaksalost, crna stolica, jaka analna bol sa temperaturom ili veoma bolan prolaps zahtevaju brzu medicinsku procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.