Furunkul je dublja infekcija folikula dlake, najčešće povezana sa bakterijom Staphylococcus aureus. Obično nastaje kao crven, topao i bolan čvor koji može da se ispuni gnojem. Mali furunkuli često prolaze spontano, dok veliki, višestruki, ponavljani ili praćeni temperaturom zahtevaju medicinsku procenu.
Furunkul (čir), jedna od najčešćih i najneprijatnijih vrsta infekcija kože, može se razviti iz različitih razloga. Ovo stanje, koje nastaje kao posledica zapaljenja korena dlake ili lojnih žlezda ispod kože, obično se ispoljava kao bolan i crven otok. Furunkuli u blagim slučajevima mogu spontano zarasti, ali u nekim slučajevima mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Naročito kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom rizik od širenja furunkula raste i on može dovesti do većih infekcija. Zato je važno razumeti zašto furunkul nastaje, prepoznati njegove simptome i primeniti pravilne metode lečenja.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je furunkul?
To je zapaljen, crven i bolan otok koji nastaje ispod kože kao posledica bakterijske infekcije. Ova infekcija kože, koja se medicinski naziva „furunkul”, obično nastaje kada se bakterija Staphylococcus aureus naseli u korenu dlake ili lojnim žlezdama. Furunkul, koji se na početku ispoljava blagom osetljivošću, vremenom raste i postaje kesica ispunjena gnojem. Većina furunkula u roku od nekoliko dana sazri, pukne, izbaci gnoj napolje i zaraste. Međutim, u nekim slučajevima postoji rizik da se furunkul proširi na dublja tkiva. U tom slučaju može biti potrebna intervencija.
Zašto nastaje furunkul?
Najčešći faktor koji dovodi do nastanka furunkula su bakterijske infekcije. Međutim, razvoj furunkula mogu podstaći i različiti faktori sredine i fizički faktori. Glavni uzroci furunkula mogu se navesti na sledeći način:
- Bakterijske infekcije: Infekcija može nastati kada bakterija Staphylococcus aureus prodre kroz male posekotine na koži ili iritacije nakon brijanja.
- Začepljenje i iritacija korena dlake: Začepljenje i iritacija korena dlake mogu dovesti do nakupljanja bakterija i zapaljenja. Nošenje uske odeće koja trlja kožu, znojenje ili iritacija korena dlake nakon brijanja olakšavaju nastanak furunkula.
- Oslabljen imuni sistem: Osobe sa oslabljenim imunim sistemom su ranjivije na bakterijske infekcije. Kod osoba sa hroničnim zdravstvenim problemima kao što su dijabetes, HIV/AIDS ili autoimune bolesti rizik od nastanka furunkula je veći.
- Nedostatak lične higijene: Nedovoljna čistoća i higijena dovode do nakupljanja bakterija na površini kože i povećavaju rizik od infekcije. Neredovno pranje ruku ili dugotrajno nošenje prljave odeće takođe mogu doprineti nastanku furunkula.
- Prekomerno znojenje i masna koža: Masna koža i prekomerno znojenje začepljuju koren dlake i stvaraju pogodnu sredinu za razmnožavanje bakterija. Naročito u letnjim mesecima, ako se ne poštuju higijenska pravila, broj slučajeva furunkula može porasti.
- Ishrana i nedostatak vitamina: Nedostatak vitamina B12, vitamina C i cinka može oslabiti imuni sistem i smanjiti otpornost na infekcije.
Koji su simptomi furunkula?
Furunkul se u početnoj fazi javlja kao blaga osetljivost kože, a vremenom pokazuje izražene simptome. Na površini kože razvija se crven, osetljiv otok koji vremenom raste. Kako se gnoj nakuplja, u sredini furunkula pojavljuje se tačka ispunjena gnojem. Predeo furunkula je topao na dodir, a bol se pojačava pri dodiru. Pre nego što furunkul sazri, može se javiti osećaj svraba. Ako se infekcija proširi, mogu se javiti visoka temperatura i opšti umor organizma.
Šta pomaže kod furunkula?
Metode koje se mogu primeniti kod kuće radi bržeg zarastanja furunkula i ublažavanja bola mogu se detaljno opisati na sledeći način:
- Topli oblozi: Stavljanje toplih obloga na furunkul nekoliko puta dnevno, čistom krpom natopljenom mlakom vodom, ubrzava cirkulaciju krvi i olakšava pražnjenje gnoja.
- Antiseptičko čišćenje: Redovno čišćenje predela oko furunkula sprečava širenje bakterija.
- Prirodne antibakterijske supstance: Prirodni antibakterijski sastojci kao što su ulje čajnog drveta, pasta od kurkume i jabukovo sirće mogu pomoći u smanjenju zapaljenja furunkula.
Kako prolazi furunkul?
Za zarastanje je potrebno da organizam savlada infekciju. Stiskanje ili pokušaj bušenja furunkula mogu dovesti do širenja infekcije. Održavanje čistoće predela furunkula i poštovanje higijenskih pravila ubrzavaju proces zarastanja. Međutim, ako je furunkul veoma veliki, bol jak ili se infekcija širi, pregled kod lekara je neophodan.
Koje su vrste furunkula?
Ove tvorevine, koje obično izaziva bakterija Staphylococcus aureus, mogu se javiti u različitim oblicima u zavisnosti od načina širenja i težine infekcije. Vrste furunkula su sledeće:
- Furunkul (klasični čir): Furunkul je najčešća vrsta čira. Nastaje kao posledica bakterijske infekcije jednog korena dlake. Ispoljava se otokom, crvenilom, bolom i tačkom ispunjenom gnojem. Gnoj se vremenom može isprazniti napolje. Najčešće se javlja na licu, vratu, u pazuhu, preponama i na zadnjici.
- Karbunkul (veliki i duboki čir): Karbunkul je veća i dublja vrsta infekcije koja nastaje spajanjem više furunkula. Karbunkuli, koji zahvataju više korenova dlaka, obično se javljaju kao velika zapaljenjska masa i nose rizik od širenja na okolna tkiva. Karbunkuli izazivaju jači bol, a zbog širenja zapaljenja mogu se javiti i sistemski simptomi kao što su povišena temperatura i umor.
- Hidradenitis suppurativa (HS): Hidradenitis suppurativa je ponavljajuća i hronična vrsta čira. Javlja se naročito u predelima gde se nalaze znojne žlezde (kao što su pazuh, prepone, zadnjica i predeo ispod grudi). Nastaje kao posledica začepljenja i zapaljenja znojnih žlezda. Noduli ispunjeni gnojem vremenom mogu rasti, spajati se i pretvoriti u bolne apscese. HS se češće javlja kod osoba sa genetskom predispozicijom.
- Apsces (infekcija dubokog tkiva): Apsces je veliki otok ispunjen gnojem koji nastaje kao posledica širenja infekcije na dublja tkiva. Za razliku od furunkula, apsces ima čvršću strukturu i može teško spontano zarasti. Obično je potrebno hirurškom intervencijom isprazniti gnoj.
- Cistične akne (zapaljene bubuljice): Cistične akne su zapaljena i bolna vrsta bubuljica koja se javlja naročito na licu, leđima i grudima. Sadrže strukture nalik furunkulima i ispunjene su gnojem. Mogu nastati zbog hormonskih promena i prekomernog rada lojnih žlezda. Za razliku od uobičajenih furunkula, cistične akne obično se ponavljaju i dugo ne zarastaju.
- Halacion (čir na oku): Halacion je otok nalik furunkulu koji nastaje kao posledica začepljenja lojnih žlezda u očnom kapku. Obično je bezbolan, ali ako se inficira, može se zapaliti i izazvati ozbiljne tegobe.
- Pilonidalna cista (čir zbog uraslih dlaka): Pilonidalna cista je zapaljen otok koji se javlja naročito u predelu trtice. Može nastati zbog dugotrajnog sedenja, prekomernog znojenja ili urastanja dlaka. Ako se ozbiljno inficira, može se pretvoriti u apsces i može biti potrebna hirurška intervencija.
Lečenje furunkula
U lečenju furunkula lekar može propisati lekove kako bi se sprečilo širenje infekcije i ubrzao proces zarastanja. Za veoma velike ili rezistentne furunkule može biti potrebna drenaža. Zdrava ishrana, pijenje dosta vode i poštovanje higijenskih pravila sprečavaju nastanak furunkula. Furunkuli su obično bezopasni, ali za slučajeve koji se ponavljaju ili imaju sklonost širenju važno je potražiti medicinsku pomoć.
Uređivački odbor Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Opšta hirurgija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je furunkul?
Furunkul je duboka bakterijska infekcija folikula dlake i okolnog tkiva. Najčešće se javlja kao bolan, crven i topao čvor koji kasnije može formirati gnoj. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Zašto furunkuli nastaju?
Bakterija Staphylococcus aureus je čest uzročnik. Trenje, sitne povrede kože, dijabetes, gojaznost i neka stanja koja slabe odbranu organizma mogu povećati rizik. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Šta može pomoći kod malog furunkula?
Tople obloge nekoliko puta dnevno mogu pomoći sazrevanju i spontanom pražnjenju. Kožu treba održavati čistom i izbegavati deljenje peškira ili pribora. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Zašto furunkul ne treba cediti?
Snažno ceđenje ili bušenje može potisnuti infekciju dublje i proširiti bakterije. Veće lezije ponekad zahtevaju stručno otvaranje i drenažu. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.