Skrining ima cilj da otkrije rak ili prekanceroznu promenu pre simptoma kod ljudi definisanih uzrastom ili nivoom rizika. U Srbiji preporuke i organizovani programi treba da se proveravaju prema aktuelnim smernicama Ministarstva zdravlja i Batuta. Nije svaki test koristan za opštu populaciju i „whole-body“ snimanje nije univerzalni skrining.
Rak je bolest kod koje lečenje može biti uspešnije ako se otkrije u ranom stadijumu. Budući da većina vrsta raka u početnim fazama ne daje izražene simptome, zahvaljujući redovnim skrining testovima bolest se može dijagnostikovati pre nego što napreduje, a lečenje se može započeti na vreme. Rano otkrivanje raka moguće je pomoću različitih skrining testova koji se razlikuju u zavisnosti od vrste raka i faktora rizika osobe. Ovi testovi pomažu da se bolest otkrije u fazi kada rak još ne daje simptome, čime mogu produžiti život i povećati uspešnost lečenja. Zahvaljujući napretku medicine, mnoge skrining metode, kao što su mamografija, kolonoskopija, Papanikolau test, PSA test i niskodozna kompjuterizovana tomografija, imaju veliku ulogu u ranom otkrivanju raka. Osim toga, mogu se primenjivati individualni skrining programi uzimajući u obzir porodičnu istoriju, način života i genetske faktore osobe.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je rak?
Rak je grupa bolesti koju karakterišu nekontrolisan rast i razmnožavanje ćelija u organizmu. Dok se ćelije normalno obnavljaju deobom po određenom redu, ćelije raka izmiču tom kontrolnom mehanizmu i počinju abnormalno da rastu. Te ćelije se mogu širiti na okolna tkiva, oštetiti organe i narušiti prirodno funkcionisanje organizma.
To je bolest kod koje se šanse za izlečenje značajno povećavaju ako se otkrije rano. Zbog toga je od životne važnosti sprovoditi redovne skrining testove usmerene na određene rizične grupe i prepoznati rane znake. Testovi za rano otkrivanje raka mogu se razlikovati u zavisnosti od vrste raka, uzrasta, pola i genetske predispozicije osobe.
Testovi za rano otkrivanje raka
Skrining testovi koji se koriste za rano otkrivanje raka pomažu da se rani stadijumi raka otkriju kod osoba koje još nemaju simptome. Redovni pregledi omogućavaju da se rak otkrije u ranom stadijumu, čime olakšavaju lečenje i produžavaju život. U nastavku su detaljno opisani najčešće korišćeni skrining testovi za rak:
- Mamografija (skrining test za rak dojke): Najčešće korišćeni test snimanja za otkrivanje raka dojke u ranom stadijumu. Ženama starijim od 40 godina preporučuje se da jednom godišnje urade mamografiju. Ako u porodici postoji istorija raka dojke, skrining se može započeti u ranijem uzrastu. Kod žena sa gustim tkivom dojke dodatno se može preporučiti ultrazvuk ili magnetna rezonanca (MR).
- Papanikolau test i HPV test (skrining test za rak grlića materice): Testovi koji se rade radi otkrivanja raka grlića materice u ranom stadijumu. Papanikolau test proverava ćelijske promene na grliću materice i preporučuje se da se redovno radi od 21. godine. HPV test se radi radi otkrivanja infekcija humanim papiloma virusom (HPV). Papanikolau test se uglavnom preporučuje na svake 3 godine, a HPV test na svakih 5 godina.
- Kolonoskopija i test stolice (skrining test za kolorektalni karcinom): Koriste se za otkrivanje raka debelog creva i rektuma. Od 45. godine preporučuje se kolonoskopija na svakih 10 godina. Test na okultno krvarenje u stolici (FOBT) ili DNK test stolice mogu pomoći da se rak debelog creva otkrije u ranom stadijumu. Kod osoba sa porodičnom istorijom raka debelog creva možda će biti potrebno ranije započeti skrining.
- PSA test (skrining test za rak prostate): Test krvi koji se koristi za rano otkrivanje raka prostate. Kod muškaraca starijih od 50 godina, naročito kod onih sa faktorima rizika, preporučuje se redovno rađenje PSA testa. Povišene vrednosti PSA mogu povećati verovatnoću raka prostate, ali su za postavljanje konačne dijagnoze potrebni dodatni testovi.
- Pregled kože (skrining test za melanom i rak kože): Važno je redovno pregledati kožu zbog znakova raka kože. Ako se na koži pojave novi mladeži ili postojeći mladeži rastu, menjaju boju ili imaju nepravilne ivice, treba se obratiti dermatologu. Kod osoba iz grupe visokog rizika mogu se uraditi dodatne pretrage kao što su biopsija i dermoskopija.
- CA-125 i transvaginalni ultrazvuk (skrining test za rak jajnika): Test krvi CA-125 može biti jedan od markera raka jajnika, ali sam po sebi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze. Kod osoba sa visokim rizikom preporučuje se da se tumači zajedno sa transvaginalnim ultrazvukom.
Ovi testovi omogućavaju da se rak dijagnostikuje u ranim fazama i time povećavaju šansu za početak lečenja. Ipak, treba imati u vidu da neki testovi mogu dati lažno pozitivne ili lažno negativne rezultate, pa ih treba tumačiti u skladu sa preporukama lekara.
Koji skrining testovi postoje za druge vrste raka?
Iako za neke vrste raka još ne postoji standardni skrining test, za osobe sa faktorima rizika mogu se preporučiti sledeći testovi:
- Rak jetre: Kod osoba sa visokim rizikom mogu se koristiti test krvi na alfa-fetoprotein (AFP) i ultrazvuk jetre.
- Rak pankreasa: Kod osoba sa porodičnom istorijom mogu se preporučiti endoskopski ultrazvuk i snimanje magnetnom rezonancom.
- Rak želuca: Kod osoba sa infekcijom Helicobacter pylori ili visokim rizikom može se sprovesti skrining raka želuca endoskopijom.
- Limfom (rak limfnih čvorova): Ako postoje simptomi, mogu se koristiti testovi krvi, biopsija limfnog čvora i metode snimanja.
- Rak testisa: Samopregled testisa važan je za rano otkrivanje.
Rak je bolest kod koje se šanse za izlečenje u velikoj meri povećavaju ako se otkrije rano. Redovni skrining na rak, procena faktora rizika i usvajanje zdravih životnih navika spadaju u najdelotvornije zaštitne korake protiv raka.
Važno je da osobe, u zavisnosti od uzrasta, pola, porodične istorije i načina života, u dogovoru sa lekarom odrede koje testove treba da urade. Zahvaljujući ranom otkrivanju, napredovanje raka se može sprečiti i mogu se primeniti delotvornije metode lečenja.
Lekari oblasti „Medicinska onkologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta znači skrining raka?
Skrining se sprovodi kod osoba bez simptoma kako bi se određene prekancerozne promene ili tumori otkrili ranije. Programi su korisni samo kada dokazano smanjuju štetu u ciljnoj populaciji. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji se testovi najčešće koriste?
U zavisnosti od zemlje i programa, koriste se mamografija, HPV ili citološki testovi grlića materice i testovi za kolorektalni karcinom. Uzrast i intervali moraju pratiti aktuelne lokalne preporuke. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Da li PSA predstavlja univerzalni skrining prostate?
Ne. PSA može pomoći u proceni rizika, ali ima lažno pozitivne i lažno negativne rezultate i može dovesti do prekomerne dijagnostike. Odluka se donosi individualno. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Da li CT celog tela može otkriti sve karcinome?
Ne. Snimanje celog tela kod osobe bez indikacije nije standardni univerzalni skrining i može otkriti slučajne nalaze koji vode dodatnim testovima bez dokazane koristi. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.