„Stockholmski sindrom“ opisuje privrženost ili pozitivna osećanja koja neke žrtve mogu razviti prema osobi koja ih ugrožava ili zlostavlja. Termin je popularan, ali nije zvanična psihijatrijska dijagnoza. Reakcije na zatočeništvo, nasilje i prisilu su raznovrsne i mogu predstavljati složene strategije preživljavanja.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta znači izraz „Stockholmski sindrom“?
Termin se koristi za opis emocionalne povezanosti koju neke žrtve mogu razviti prema osobi koja ih ugrožava ili kontroliše, naročito u ekstremnim uslovima zavisnosti i straha.
Da li je to zvanična psihijatrijska dijagnoza?
Ne. Termin nije posebna dijagnoza u standardnim klasifikacijama mentalnih poremećaja i ne postoji jedan skup simptoma koji se univerzalno primenjuje.
Zašto žrtva može ostati uz nasilnika?
Strah, pretnje, izolacija, finansijska zavisnost, briga za decu, emotivna vezanost i strategije preživljavanja mogu se istovremeno preplitati. Ponašanje žrtve ne znači pristanak na nasilje.
Kakva podrška je najvažnija?
Bezbednosno planiranje, pristup specijalizovanoj podršci i trauma-informisan pristup imaju veći značaj od etiketiranja reakcije. Podrška treba da bude bez osuđivanja.
Kada treba tražiti hitnu pomoć?
Neposredna pretnja nasiljem, zatočeništvo, ozbiljna povreda ili nemogućnost da osoba ostane bezbedna zahtevaju kontakt sa lokalnim hitnim i zaštitnim službama.
Lekari oblasti „Psihijatrija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta znači izraz „Stockholmski sindrom“?
Termin se koristi za opis emocionalne povezanosti koju neke žrtve mogu razviti prema osobi koja ih ugrožava ili kontroliše, naročito u ekstremnim uslovima zavisnosti i straha. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Da li je to zvanična psihijatrijska dijagnoza?
Ne. Termin nije posebna dijagnoza u standardnim klasifikacijama mentalnih poremećaja i ne postoji jedan skup simptoma koji se univerzalno primenjuje. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Zašto žrtva može ostati uz nasilnika?
Strah, pretnje, izolacija, finansijska zavisnost, briga za decu, emotivna vezanost i strategije preživljavanja mogu se istovremeno preplitati. Ponašanje žrtve ne znači pristanak na nasilje. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kakva podrška je najvažnija?
Bezbednosno planiranje, pristup specijalizovanoj podršci i trauma-informisan pristup imaju veći značaj od etiketiranja reakcije. Podrška treba da bude bez osuđivanja. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.