PFAS su velika grupa per- i polifluoroalkilnih supstanci koje su veoma postojane i koriste se u mnogim proizvodima i procesima. Određene PFAS se akumuliraju u okolini i organizmu i pri nekim nivoima izlaganja povezane su sa promenama holesterola, imuniteta, jetre, reprodukcije i pojedinim karcinomima.
U proizvodnji mnogih proizvoda koji se koriste u svakodnevnom životu koriste se različite hemijske supstance. Grupa PFAS, koja je poslednjih godina u središtu naučnih istraživanja, privlači pažnju zbog toga što može dugo ostati u životnoj sredini. Ove supstance, koje se u prirodi teško razgrađuju, postale su važna tema istraživanja kako sa ekološkog, tako i sa zdravstvenog stanovišta. PFAS, koji se zbog svojih svojstava otpornosti na vodu, masnoću i mrlje koristi u mnogim industrijskim oblastima, vremenom se može raširiti u životnu sredinu i nagomilavati u živim organizmima. Dok istraživanja o efektima dugotrajne izloženosti na zdravlje ljudi traju, dobijeni podaci pokazuju da ove supstance treba pažljivo pratiti.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta su PFAS?
PFAS označava široku grupu hemijskih supstanci poznatih kao „per- i polifluoroalkilne supstance“. Ova grupa, koja obuhvata hiljade različitih jedinjenja, odlikuje se velikom postojanošću zahvaljujući snažnim vezama ugljenik-fluor. Zbog otpornosti na toplotu, vodu i hemikalije, decenijama se koriste u različitim sektorima.
Jedinjenja PFAS, koja su počela da se koriste u proizvodnji od 1940-ih godina, vremenom su počela da se primenjuju u velikom broju potrošačkih proizvoda. Među njima su površine protiv lepljenja, vodootporne tkanine i pojedini ambalažni materijali. Zbog širokog spektra primene mogu se često naći u životnoj sredini.
Istraživanja pokazuju da supstance PFAS mogu dugo ostati u zemljištu, vodi i živim organizmima. Budući da se prirodnim procesima teško razgrađuju, mogu se nagomilavati u životnoj sredini. Zbog toga privlače sve veću pažnju u naučnom svetu.
Danas se u mnogim zemljama donose propisi o upotrebi PFAS, a proizvodnja pojedinih jedinjenja se ograničava. Zbog mogućih efekata na zdravlje ljudi sprovodi se njihovo praćenje.
Zašto se PFAS nazivaju „večnim hemikalijama“?
Jedinjenja PFAS se u životnoj sredini razgrađuju veoma sporo. Izuzetno snažna veza između atoma ugljenika i fluora otežava njihovo razlaganje u prirodnim uslovima. Zbog toga mogu opstati u životnoj sredini godinama, pa čak i decenijama.
Supstance PFAS koje dospeju u zemljište, površinske ili podzemne vode mogu tamo dugo ostati. Kada se jednom rašire u životnu sredinu, njihovo potpuno uklanjanje može biti veoma teško. Zbog toga naučnici grupu PFAS nazivaju „večnim hemikalijama“.
Sklonost nagomilavanju u živim organizmima takođe je jedna od njihovih upečatljivih osobina. Kada su ljudi i životinje izloženi, pojedine vrste PFAS mogu dugo ostati u organizmu. Naročito pri redovnoj izloženosti, nagomilana količina može se vremenom povećavati.
Njihova postojanost u životnoj sredini može uticati ne samo na pojedina područja, već i na široke ekosisteme. To što se ostaci PFAS mogu naći čak i u udaljenim oblastima prilikom merenja širom sveta pokazuje koliko je visok njihov potencijal širenja.
Kako PFAS ulaze u ljudski organizam?
Supstance PFAS mogu ući u ljudski organizam na različite načine. Voda za piće se smatra jednim od najčešćih izvora izloženosti. Zagađeni vodeni izvori mogu predstavljati značajan rizik u smislu dugotrajne izloženosti.
Unos hrane takođe može imati ulogu u unosu PFAS. Pojedini proizvodi uzgajani u oblastima izloženim zagađenju životne sredine ili određene namirnice životinjskog porekla mogu sadržati male količine PFAS. Ambalažni materijali se takođe smatraju posrednim izvorima izloženosti.
Supstance PFAS mogu se uneti u organizam i preko čestica prašine u kućnom i radnom okruženju. Verovatnoća izloženosti može biti veća naročito u prostorima u kojima se intenzivno koriste proizvodi koji sadrže PFAS. Iako su količine unete disanjem obično male, njihovi dugoročni efekti se istražuju.
Među putevima ulaska PFAS u organizam mogu biti:
- Pijenje vode
- Hrana i pića
- Ambalažni materijali
- Kućna prašina
- Profesionalna izloženost
- Kontakt sa zagađenim izvorima iz životne sredine
Nivo izloženosti može se razlikovati od osobe do osobe. Područje u kome osoba živi, proizvodi koje koristi i uslovi rada spadaju u faktore koji utiču na unetu količinu.
U kojim proizvodima i oblastima se nalaze PFAS?
Jedinjenja PFAS mogu se koristiti u proizvodnji veoma raznovrsnih proizvoda. Naročito se koriste u oblastima u kojima su potrebna svojstva odbijanja vode i masnoće. U nekim proizvodima koji se koriste u svakodnevnom životu PFAS mogu biti prisutni u niskim nivoima.
Kuhinjsko posuđe s premazom protiv lepljenja, vodootporni tekstilni proizvodi i tkanine otporne na mrlje spadaju u poznate oblasti primene. U industrijskim proizvodnim procesima takođe se mogu koristiti različite vrste PFAS.
Ambalaža za hranu može biti još jedna oblast u kojoj se koriste PFAS. Ove supstance se mogu koristiti u pojedinim ambalažnim materijalima da bi im dale svojstvo nepropusnosti za masnoću. Poslednjih godina u mnogim zemljama raste okretanje alternativnim materijalima.
Neki od proizvoda u kojima se PFAS mogu naći su:
- Premazi površina protiv lepljenja
- Vodootporna odeća
- Tepisi i tkanine otporni na mrlje
- Pojedine ambalaže za hranu
- Industrijski sistemi s penom
- Proizvodi za čišćenje i zaštitne premaze
Zbog raznovrsnosti oblasti primene verovatnoća širenja u životnu sredinu može biti veća. Zbog toga regulatorna tela pažljivo prate oblasti njihove upotrebe.
Kako izloženost PFAS utiče na zdravlje ljudi?
Uticaj izloženosti PFAS na zdravlje poslednjih godina se intenzivno istražuje. Istraživanja pokazuju da naročito dugotrajna izloženost visokim nivoima može biti povezana s određenim zdravstvenim problemima.
U istraživanjima se ispituju različiti efekti na imunski sistem, funkcije jetre i metaboličke procese. Budući da supstance PFAS mogu dugo ostati u organizmu, pitanje hronične izloženosti je važno.
Među mogućim efektima koji se razmatraju u naučnim publikacijama su:
- Promene u funkcijama imunskog sistema
- Porast nivoa holesterola
- Efekti na jetru
- Promene hormonskog sistema
- Određeni rizici povezani s trudnoćom i razvojem
- Moguća povezanost s pojedinim vrstama raka
Budući da istraživanja traju, tačni mehanizmi svih efekata još nisu potpuno razjašnjeni. Nivo i trajanje izloženosti, kao i individualne osobine, mogu uticati na zdravstvene ishode.
Smanjenje dugotrajne izloženosti iz životne sredine smatra se važnim za javno zdravlje. Zbog toga se u mnogim zemljama sprovode programi praćenja PFAS.
Na šta treba obratiti pažnju da bi se smanjila izloženost PFAS?
Potpuno uklanjanje izloženosti PFAS nije uvek moguće. Ipak, neke mere koje se mogu preduzeti u svakodnevnom životu mogu doprineti smanjenju nivoa izloženosti. Važno je da izvori vode za piće budu pouzdani. U oblastima u kojima postoje regionalni rizici mogu se izabrati odgovarajući sistemi za filtriranje. Praćenje lokalnih izveštaja o kvalitetu vode takođe može biti korisno.
Pri izboru proizvoda preporučuje se obraćanje pažnje na podatke o sastavu. Poslednjih godina mnogi proizvođači razvijaju alternativne proizvode bez PFAS. Alternativne opcije mogu se razmotriti naročito kod kuhinjskog posuđa i tekstilnih proizvoda.
Postupci koji mogu pomoći u smanjenju izloženosti su:
- Koristiti pouzdanu vodu za piće
- Birati proizvode bez PFAS
- Redovno čistiti prostor u kome se živi
- Smanjiti nagomilavanje prašine
- Proveravati sastav proizvoda
- Pratiti aktuelne zdravstvene i ekološke preporuke
S porastom ekološke svesti ubrzane su aktivnosti usmerene na smanjenje upotrebe PFAS. Zajedničko sprovođenje individualnih mera i društvenih propisa može dugoročno doprineti smanjenju izloženosti.
Česta pitanja o PFAS
Mogu li se PFAS naći u organizmu svakog čoveka?
Istraživanja pokazuju da se u uzorcima krvi mnogih ljudi širom sveta mogu naći tragovi PFAS u niskim nivoima. Zbog duge istorije široke upotrebe, izloženost iz životne sredine raširena je na veoma veliko područje.
Da li proizvodi koji sadrže PFAS odmah izazivaju zdravstvene probleme?
Kontakt s PFAS ne znači uvek da će direktno nastati zdravstveni problem. Efekti na zdravlje u većoj meri su povezani s trajanjem i količinom izloženosti, kao i s individualnim osobinama osobe.
Da li su PFAS potpuno zabranjeni?
Grupa PFAS obuhvata hiljade različitih hemikalija. Dok se u nekim zemljama primenjuju ograničenja za određene vrste PFAS, ne može se reći da su sva jedinjenja PFAS potpuno zabranjena širom sveta. Propisi se mogu razlikovati od zemlje do zemlje.
Lekari oblasti „Biohemija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta su PFAS i kako „večne hemikalije“ mogu uticati na zdravlje?
PFAS su velika grupa per- i polifluoroalkilnih supstanci koje su veoma postojane i koriste se u mnogim proizvodima i procesima. Određene PFAS se akumuliraju u okolini i organizmu i pri nekim nivoima izlaganja povezane su sa promenama holesterola, imuniteta, jetre, reprodukcije i pojedinim karcinomima.
Koje su moguće koristi i na šta treba obratiti pažnju?
Sve PFAS nemaju isti toksikološki profil, a saznanja i regulativa se brzo menjaju. Voda i hrana predstavljaju važne izvore izloženosti. Aktuelne limite i preporuke za Srbiju treba proveravati kod nadležnih organa i u relevantnoj evropskoj regulativi kada je primenljiva. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Procena počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. Po potrebi se koriste laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma, drugih bolesti i ciljeva terapije; nisu svi pregledi ni terapije potrebni svakoj osobi.
Kada je potrebno javiti se lekaru?
Rutinski simptomi nisu specifični za PFAS i izloženost se ne može dijagnostikovati samo na osnovu tegoba. Ako postoji dokumentovana profesionalna ili ekološka izloženost, razgovarajte sa lekarom i nadležnim javnozdravstvenim službama. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.