Šta je PSA test i kako se tumači rezultat?

Zdravlje prostate spada među teme koje kod muškaraca dobijaju sve veći značaj kako godine odmiču. U tom periodu jedan od najčešće primenjivanih testova je PSA test (prostata specifični antigen). PSA je protein koji stvara prostata i koji se normalno nalazi u krvi u niskim koncentracijama. Međutim, porast ove vrednosti ili njeno kretanje drugačije od očekivanog može ukazivati na različite probleme sa prostatom. Naročito kada postoji uvećanje prostate, zapaljenje ili sumnja na rak prostate, PSA test se u dijagnostičkom procesu koristi kao biomarker koji usmerava dalje postupke.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Šta je PSA?

PSA je skraćenica za „prostata specifični antigen“. To je protein koji luči prostata. U normalnim uslovima ovaj protein se kod muškaraca nalazi u semenoj tečnosti i ima važnu ulogu u reproduktivnom zdravlju. Međutim, pošto ga luče ćelije prostate, određena količina može preći i u krv. Nivo PSA je jedan od najvrednijih biohemijskih pokazatelja koji daju uvid u zdravlje prostate kod muškaraca. Kod zdravih muškaraca nalazi se u niskim koncentracijama, dok kod stanja kao što su uvećanje, zapaljenje ili tumor tkiva prostate ove vrednosti mogu porasti. PSA može biti povišen ne samo kod raka prostate, već i kod benignog uvećanja prostate ili zapaljenja prostate. Zato se PSA ne koristi samostalno za postavljanje konačne dijagnoze. Ipak, on je važan test upozorenja i usmeravanja.

Redovnim praćenjem promena nivoa PSA lekari pomažu da se problemi sa prostatom otkriju u ranoj fazi. Naročito kod muškaraca starijih od 40 godina, redovno merenje PSA je nezaobilazan deo i preventivnih zdravstvenih pregleda i rane dijagnostike.

Šta je PSA test?

To je jednostavna analiza krvi kojom se meri nivo prostata specifičnog antigena u krvi. Zahvaljujući ovom testu moguće je dobiti informacije o tome da li postoji neka abnormalnost prostate. PSA test je brza i bezbolna metoda. Posle uzimanja uzorka krvi, on se analizira u laboratoriji i rezultat se dobija za kratko vreme. Vrednost PSA dobijena testom daje lekarima smernice o trenutnom stanju prostate.

Povišeni rezultati navode na pomisao da postoji problem sa prostatom, ali to ne znači konačnu dijagnozu. Razlog je to što i infekcije, problemi sa mokraćnim putevima ili uvećanje prostate mogu povisiti nivo PSA. Zato se rezultati testa uvek dopunjuju dodatnim metodama kao što su klinički pregled, ultrazvuk i, po potrebi, biopsija. PSA test je važan pre svega zato što pomaže da se rak prostate uoči u ranoj fazi. Njegovo redovno izvođenje jedan je od najpouzdanijih načina za pažljivo praćenje zdravlja prostate u starijem dobu.

Zašto se radi PSA test?

Radi se radi procene zdravstvenog stanja prostate kod muškaraca. Postoji mnogo važnih razloga za izvođenje ovog testa i oni nisu ograničeni samo na utvrđivanje rizika od raka. PSA test se uopšteno može koristiti i u svrhu skrininga i u dijagnostičke svrhe.

Razlozi za izvođenje PSA testa mogu se navesti ovako:

• Skrining na rak prostate: PSA test se radi naročito kod muškaraca starijih od 50 godina radi procene rizika od raka prostate. Kod osoba sa faktorima rizika može se primenjivati i u mlađem uzrastu.
• Rana dijagnoza: Porast vrednosti PSA pomaže da se rak otkrije u ranoj fazi. To doprinosi uspešnijem lečenju.
• Praćenje toka lečenja: Kod pacijenata sa dijagnostikovanim rakom prostate delotvornost hirurškog lečenja ili lečenja lekovima redovno se prati PSA testom.
• Otkrivanje recidiva: Ponovni porast vrednosti PSA posle lečenja može ukazivati na to da se bolest može ponovo javiti.
• Procena benignog uvećanja prostate (BPH): PSA test se može koristiti i da bi se utvrdilo da li postoji uvećanje prostate.
• Praćenje infekcija prostate: Kod zapaljenskih stanja koja se nazivaju prostatitis vrednosti PSA rastu. Testom se može pratiti da li se ovaj porast povlači.
• Redovna kontrola osoba sa faktorima rizika: Za muškarce koji u porodici imaju bolesti prostate ili nose genetski rizik, PSA test je važan korak u redovnom praćenju zdravlja.

Kako se radi PSA test?

Za izvođenje testa pacijentu se krv obično uzima u jutarnjim satima, natašte. Međutim, uslov gladovanja se ne traži uvek. Prema uputstvu lekara, test se može uraditi i posle obroka. Mali uzorak uzet iz vene na ruci šalje se u laboratoriju, gde se meri nivo prostata specifičnog antigena (PSA). Rezultati su obično gotovi istog ili sledećeg dana. Pre testa treba obratiti pažnju na neke stvari. Na primer, infekcija mokraćnih puteva, zapaljenje prostate, nedavno obavljen pregled prostate ili seksualna aktivnost mogu privremeno povisiti vrednosti PSA. Zato je važno ove informacije pre testa podeliti sa lekarom. Pored toga, intenzivno vežbanje ili vožnja bicikla takođe mogu uticati na nivo PSA.

U nekim slučajevima jedno merenje možda neće biti dovoljno. Da bi se uverili u tačnost rezultata, lekari mogu zatražiti još nekoliko testova u različitim vremenskim tačkama. PSA test daje mnogo pouzdanije informacije naročito kada se tumači zajedno sa rektalnim pregledom i metodama snimanja. Čak i ako je rezultat povišen, to ne znači sa sigurnošću rak. Razlog je to što i benigni uzroci, kao što su uvećanje prostate ili infekcija, mogu dovesti do iste slike. Zato je cilj PSA testa da se utvrdi postojanje rizika i, po potrebi, uputi na dalja ispitivanja.

Kolika treba da bude vrednost PSA?

Vrednosti PSA kod muškaraca mogu se razlikovati u zavisnosti od uzrasta i fiziološkog stanja prostate. Prema opšteprihvaćenim referentnim opsezima, nivo PSA kod muškaraca prema uzrastu obično treba da bude ovakav:

• Od 40 do 49 godina: 0–2.5 ng/mL
• Od 50 do 59 godina: 0–3.5 ng/mL
• Od 60 do 69 godina: 0–4.5 ng/mL
• Od 70 godina i više: 0–6.5 ng/mL

Međutim, ove vrednosti nisu apsolutne granice i mogu se donekle razlikovati u zavisnosti od smernica. PSA iznad 4 ng/mL obično se smatra sumnjivim. Takvo stanje zahteva dalje ispitivanje. Ipak, kod nekih muškaraca čak i vrednosti iznad 2.5 ng/mL mogu biti znak rizika.

Rezultat PSA se ne procenjuje samostalno, već se tumači zajedno sa uzrastom pacijenta, porodičnom anamnezom, nalazima pregleda i rezultatima drugih testova. Pored toga, nije važna samo vrednost ukupnog PSA, već i udeo slobodnog PSA. Nizak slobodni PSA smatra se faktorom koji povećava rizik od raka. Na primer, kod osobe čiji je ukupni PSA između 4 i 10 ng/mL, ako je udeo slobodnog PSA ispod 10%, rizik se smatra većim. Osim toga, brzina promene PSA tokom godina takođe je ključni parametar. Brz porast vrednosti PSA može biti ozbiljniji znak upozorenja od stabilno povišene vrednosti. Zato lekari ne pridaju veliki značaj samo jednom rezultatu, već i kretanju PSA tokom vremena. Redovno praćenje je jedna od najpouzdanijih metoda za očuvanje zdravlja prostate.

Šta je povišen PSA?

Jedan od najčešćih uzroka je benigna hiperplazija prostate, odnosno benigno uvećanje prostate. Prirodno uvećanje prostate sa godinama može dovesti do porasta vrednosti PSA. Osim toga, zapaljenje prostate poznato kao prostatitis takođe može izazvati privremeno povišen PSA. Naročito infekcije mokraćnih puteva ili dugotrajna iritacija mokraćnih puteva spadaju među činioce koji povisuju PSA. Nedavno obavljen pregled prostate, biopsija prostate, postavljanje katetera, seksualna aktivnost ili intenzivno vežbanje takođe mogu dovesti do kratkotrajnog porasta PSA. Uz sve to, rak prostate je jedan od najvažnijih faktora koji izazivaju povišen PSA. Kada vrednost PSA poraste, ne treba odmah paničiti, ali ovaj nalaz treba shvatiti ozbiljno i pristupiti daljim testovima.

Šta je nizak PSA?

Nizak PSA znači da su nivoi PSA koje prostata otpušta u krv ispod normalnih referentnih vrednosti. Nizak PSA obično ne ukazuje na ozbiljan zdravstveni problem; naprotiv, najčešće se smatra normalnim. Naročito kod mladih muškaraca, nivo PSA može biti prirodno nizak zbog male zapremine prostate. Pored toga, način života, neki lekovi i genetski faktori takođe doprinose niskim vrednostima PSA. Među lekovima koji mogu smanjiti nivo PSA su inhibitori 5-alfa reduktaze koji se koriste u lečenju uvećanja prostate (kao što su finasterid i dutasterid). Ovi lekovi smanjuju zapreminu prostate i mogu smanjiti nivo PSA gotovo za polovinu. Osim toga, hormonske terapije ili neka zdravstvena stanja koja snižavaju nivo testosterona takođe mogu dovesti do niskog PSA. Nizak PSA ne znači da je rizik od raka prostate smanjen. Razlog je to što neki agresivni tipovi raka prostate luče veoma malo PSA, što može dovesti do zavaravajućih rezultata. Naročito kod osoba sa porodičnom anamnezom, genetskom predispozicijom ili sumnjivim nalazima pregleda, dalja ispitivanja mogu biti potrebna čak i kada je PSA nizak. Drugim rečima, iako je nizak PSA najčešće benigno i beznačajno stanje, obavezno ga treba procenjivati zajedno sa kliničkom slikom i drugim faktorima rizika. Redovne kontrole omogućavaju pravilno tumačenje vrednosti PSA.

Lekari oblasti „Biohemija" u Anadolu

Serkan Tapan

Vanr. prof. dr

Biohemija

Gülcan Baloğlu

Dr med.

Biohemija

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.