Alergija na polen najčešće izaziva sezonski alergijski rinitis i konjunktivitis: kijanje, curenje ili zapušen nos, svrab u nosu i crvene ili suzne oči. Periodi rizika zavise od biljnih vrsta, regiona i vremenskih uslova i ne mogu se svesti na isti kalendar za celu godinu ili zemlju.
Alergija na polen je česta bolest disajnih puteva koja naročito u prolećnim i letnjim mesecima negativno utiče na kvalitet života mnogih ljudi. Mikroskopska polenova zrnca koja drveće, trave ili korovi otpuštaju u vazduh kod osetljivih osoba izazivaju simptome kao što su curenje iz nosa, kijanje, svrab očiju i otežano disanje. Ova alergijska reakcija, koja se sezonski pojačava, nastaje zato što imunološki sistem polen doživljava kao štetnu materiju.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je alergija na polen?
Alergija na polen je reakcija preosetljivosti koju imunološki sistem razvija prema polenovim zrncima koja biljke tokom perioda razmnožavanja otpuštaju u vazduh. Ove mikroskopske čestice, koje su inače bezopasne, kod nekih osoba pokreću odbrambeni mehanizam organizma i izazivaju zapaljenje u nosu, očima i disajnim putevima. Alergija na polen, u narodu poznata i kao „polenska kijavica“ (seneni nazeb), zbog svog sezonskog karaktera ispoljava se naročito u prolećnim i letnjim mesecima. U tom periodu, kako raste količina polena u vazduhu, i alergijske reakcije se osećaju intenzivnije. Iako alergija ne ugrožava život, stalnim tegobama kao što su curenje iz nosa, kijanje i umor ozbiljno smanjuje kvalitet života.
Koji su simptomi alergije na polen?
Najčešće se meša sa prehladom. Međutim, simptomi obično traju duže i prate sezonski ciklus. Simptomi se obično pojačavaju u satima provedenim napolju kada je koncentracija polena povećana ili u vetrovitim danima. Kod dece se javlja kao zapušen nos i svrab očiju, dok kod odraslih mogu preovladavati malaksalost i otežano disanje.
Česti simptomi alergije na polen su:
- Napadi kijanja koji se stalno ponavljaju
- Curenje iz nosa, zapušen nos i svrab
- Suzenje, peckanje i crvenilo očiju
- Svrab, iritacija ili osećaj peckanja u grlu
- Osećaj pritiska ili punoće u ušima
- Umor, poremećaj sna i otežana koncentracija
- Dugotrajan kašalj i otežano disanje (kod nekih pacijenata može napredovati do astme)
U kojim mesecima se javlja alergija na polen?
Vreme javljanja alergije na polen zavisi od biljnog pokrivača i klimatskih uslova u datom području. Obično počinje od marta i traje do oktobra. Zato se naziva i prolećnom alergijom.
- Mart – maj: Polen drveća (naročito breze, hrasta, topole i javora)
- Jun – avgust: Polen trava i žitarica
- Septembar – oktobar: Polen korova (pelin, kiseljak, livadske trave)
U seoskim područjima sezona polena traje duže, dok u gradovima ovaj period može biti kraći u zavisnosti od vetra, zagađenja vazduha i vlažnosti. Naročito u područjima u kojima proleće dolazi rano, alergijske tegobe mogu trajati veći deo godine.
Kako se prepoznaje alergija na polen?
Alergija se obično uočava po curenju iz nosa, kijanju i suzenju očiju koji se sezonski ponavljaju. Međutim, za potvrdu dijagnoze obavezno je potrebna lekarska procena.
Testovi koji se koriste u dijagnostičkom procesu su:
- Kožni prik test: Na kožu se nanese mala količina polenskog alergena i posmatra se da li se u roku od 15–20 minuta javlja crvenilo ili otok.
- IgE test iz krvi: Meri se količina antitela koja se u krvi stvaraju protiv polena.
- Testovi plućne funkcije: Naročito kod pacijenata sa simptomima astme procenjuje se otpor u disajnim putevima.
Načini zaštite od alergije na polen
Iako alergiju na polen nije moguće potpuno sprečiti, merama preduzetim u svakodnevnom životu težina simptoma može se u velikoj meri smanjiti.
Neke mere koje se mogu preduzeti radi oslobađanja od alergije su:
- Izbegavati izlazak napolje u jutarnjim satima, kada je koncentracija polena visoka.
- Po dolasku kući obavezno presvući odeću i istuširati se.
- Često provetravati dom, ali u satima velike koncentracije polena držati prozore zatvorenim.
- Tokom vožnje držati prozore automobila zatvorenim i redovno menjati filter za polen.
- Kod kuće koristiti prečišćivače vazduha ili usisivače sa HEPA filterom.
- Nošenje naočara i maske smanjuje kontakt sa polenom.
Šta pomaže kod alergije na polen?
Za ublažavanje simptoma alergije mogu se izabrati i prirodne i medicinske mere podrške. Međutim, pošto je imunološki sistem kod svakoga drugačiji, preporučuje se da se metode primenjuju pod kontrolom lekara.
Preporuke za podršku mogu biti sledeće:
- Ispiranje nosa slanim rastvorom (fiziološkim rastvorom) kod zapušenog nosa
- Pijenje mlake vode sa medom ili biljnih čajeva (lipa, kamilica, đumbir)
- Konzumiranje namirnica bogatih vitaminom C (kivi, pomorandža, brokoli)
- Obezbeđivanje vlažnog okruženja; suv vazduh pojačava simptome
- Korišćenje sprejeva za nos na preporuku lekara
Kako se leči alergija na polen?
Lečenje se planira prema težini simptoma, uzrastu pacijenta i postojanju drugih pratećih bolesti. Cilj je, pored ublažavanja simptoma, staviti pod kontrolu i samu osnovu alergijske reakcije.
Terapijske opcije su:
- Antihistaminici: Smanjuju kijanje, curenje iz nosa i svrab očiju.
- Nazalni kortikosteroidi: Otklanjaju zapaljenje i zapušenost u nosu.
- Imunoterapija (vakcina protiv alergije): Navikavanjem imunološkog sistema pacijenta na polen pruža dugoročnu zaštitu.
- Suportivna terapija: Omega-3, probiotici i vitaminski dodaci mogu ojačati imunološki sistem.
Izbegavanje alergena u najvećoj mogućoj meri tokom lečenja pojačava dejstvo terapije lekovima. Metoda imunoterapije može dovesti do trajnog poboljšanja u dužem periodu od 3 do 5 godina.
Često postavljana pitanja o alergiji na polen
U kojim mesecima se alergija na polen pojačava?
Pojačava se u prolećnim i letnjim mesecima. Od marta polen drveća, tokom leta polen trava i žitarica, a u jesen polen korova mogu izazvati alergijske reakcije. Zato je za osobe sa alergijom period od marta do oktobra vreme kada treba biti oprezan.
Da li alergija na polen potpuno prolazi?
Iako potpuno ne nestaje, pravilnim lečenjem i metodama zaštite može se staviti pod kontrolu. Naročito imunoterapija (vakcina protiv alergije), postepenim navikavanjem imunološkog sistema na polen, pomaže dugoročnom smanjenju simptoma.
Šta pomaže kod alergije na polen?
Za ublažavanje alergije na polen korisni su ispiranje nosa slanom vodom, tuširanje mlakom vodom, pijenje dosta vode i konzumiranje namirnica bogatih vitaminom C (nar, pomorandža, brokoli, kivi). Pored toga, neizlaženje napolje u danima sa visokom koncentracijom polena i nošenje naočara/maske takođe smanjuju tegobe.
Kako se prepoznaje alergija na polen kod dece?
Kod dece se obično javlja kao zapušen nos, stalno kijanje, svrab očiju i noćni kašalj. Ako se ovi simptomi sezonski ponavljaju, potrebno je da se detetu uradi test na alergije.
Da li osobe sa alergijom na polen mogu izlaziti napolje?
Da, ali se preporučuje izlazak rano ujutru ili uveče, kada je koncentracija polena niska. Nošenje naočara, biranje svetle odeće i presvlačenje po dolasku kući smanjuju kontakt sa polenom.
Da li alergija na polen izaziva krvarenje iz nosa?
Posredno, da. Često izduvavanje nosa zbog zapušenosti ili preterana upotreba sprejeva za nos mogu iritirati unutrašnju površinu nosa i dovesti do krvarenja iz nosa.
Da li alergija na polen može preći u astmu?
Ako se dugo ne leči, stalno ponavljane alergijske reakcije mogu učiniti disajne puteve preosetljivim. To povećava rizik od razvoja alergijske astme. Zato je, ako simptomi traju, kontrola kod specijaliste neophodna.
Kom lekaru se treba obratiti zbog alergije na polen?
Specijalisti koji se bave ovom bolešću su lekari alergolozi i imunolozi ili pulmolozi. Kod dece je pravi izbor dečji alergolog. U okviru ovih specijalnosti mogu se sprovesti i testovi i dugoročni plan lečenja.
Česta pitanja
Koji su simptomi alergije na polen i kako se ublažavaju?
Alergija na polen najčešće izaziva sezonski alergijski rinitis i konjunktivitis: kijanje, curenje ili zapušen nos, svrab u nosu i crvene ili suzne oči. Periodi rizika zavise od biljnih vrsta, regiona i vremenskih uslova i ne mogu se svesti na isti kalendar za celu godinu ili zemlju.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Izloženost se može smanjiti praćenjem polenskih izveštaja, provetravanjem u pogodnije vreme i pranjem lica ili kose nakon velike izloženosti. Antihistaminici i nazalni kortikosteroidi mogu se koristiti prema proceni. Alergenska imunoterapija je opcija kod potvrđene i dovoljno izražene alergije. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Težak napad astme, naglo otežano disanje, otok lica ili grla ili drugi znaci anafilaksije zahtevaju hitnu pomoć. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena. U hitnim situacijama ne treba odlagati pregled niti pokušavati samostalno lečenje.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.