Šta je RDW i kako se tumači u krvnoj slici?

RDW, odnosno „Red Cell Distribution Width" (širina distribucije crvenih krvnih zrnaca), koji se nalazi u rezultatima kompletne krvne slike, laboratorijski je parametar koji pokazuje razlike u veličini crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Vrednost RDW pokazuje koliko su crvena krvna zrnca ujednačena ili različite veličine. Ovaj test je važan jer pruža tragove kod mnogih zdravstvenih problema, pre svega kod malokrvnosti (anemije). Visoke ili niske vrednosti RDW mogu biti nagoveštaj nekog disbalansa ili potencijalnog zdravstvenog problema u organizmu. Naročito uzroci kao što su nedostatak gvožđa, nedostatak vitamina B12 i nedostatak folne kiseline mogu direktno uticati na vrednosti RDW. Lekari obično procenjuju RDW zajedno sa drugim parametrima krvi, kao što su hemoglobin i MCV, sa ciljem da postave tačniju dijagnozu.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Šta je RDW?

RDW (Red Cell Distribution Width) je hematološki parametar koji meri koliko su prečnici crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) međusobno slični ili različiti. Ova vrednost znači širinu distribucije crvenih krvnih zrnaca. Kod zdravih osoba eritrociti su obično slične veličine. Međutim, neki zdravstveni problemi mogu dovesti do razlika u veličini ovih ćelija.

RDW pokazuje procentualni udeo ovih razlika. Dakle, ako je RDW visok, to znači da se u krvi nalazi mnogo crvenih krvnih zrnaca različite veličine. To može ukazivati na postojanje problema kao što su malokrvnost ili nedostatak hranljivih materija u organizmu. Iako sam po sebi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze bolesti, kada se procenjuje zajedno sa drugim vrednostima krvi pruža važne tragove.

Kako se radi test RDW?

Test RDW se radi kao deo kompletne krvne slike (hemograma) i ne zahteva posebnu pripremu. Merenje se obično obavlja automatskim aparatima u laboratoriji iz uzorka od nekoliko mililitara krvi uzetog iz vene na ruci. Osoba tokom testa može biti gladna ili sita; međutim, lekar u nekim posebnim situacijama može tražiti da se test radi natašte.

U uzetom uzorku krvi ne procenjuje se samo RDW, već istovremeno i mnoge druge vrednosti, kao što su hemoglobin, hematokrit i MCV. RDW se može izraziti u dva odvojena formata, kao RDW-CV i kao RDW-SD. RDW-CV izražava procentualni udeo, dok se RDW-SD meri u apsolutnim jedinicama. Zahvaljujući tome lekari mnogo jasnije mogu da vide poremećaje u distribuciji veličine krvnih ćelija.

Zbog čega se radi test RDW?

Test RDW se pre svega koristi za razlikovanje vrsta malokrvnosti. Mnoga stanja, kao što su nedostatak gvožđa, nedostatak vitamina B12, nedostatak folne kiseline i talasemija, mogu uticati na RDW.

Naročito kada se procenjuje zajedno sa vrednošću MCV (zapremina crvenih krvnih zrnaca), može se utvrditi koja vrsta anemije postoji. Na primer, ako je RDW visok, a MCV nizak, to obično ukazuje na anemiju zbog nedostatka gvožđa. Takođe se RDW može koristiti u ranoj dijagnozi nekih hroničnih bolesti, u proceni problema sa koštanom srži, pa čak i u utvrđivanju rizika od srčanih bolesti. Dakle, RDW može biti rani pokazatelj ne samo hematoloških, već i sistemskih bolesti.

Šta znače rezultati testa RDW?

Rezultati testa RDW pokazuju raznolikost veličine crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) u krvi. RDW u granicama normale pokazuje da je većina eritrocita slične veličine i da je stvaranje crvenih krvnih zrnaca uglavnom zdravo. Međutim, kada je RDW visok, to pokazuje da u cirkulaciji postoji mnogo eritrocita različite veličine. To može biti znak različitih vrsta anemije ili nekih nedostataka vitamina.

Kada je RDW nizak, vidi se da su skoro svi eritrociti iste veličine, ali ova vrednost retko ima klinički značaj. RDW, kada se procenjuje sam, ne omogućava postavljanje konačne dijagnoze, ali kada se čita zajedno sa drugim parametrima krvi, kao što je MCV (srednja zapremina eritrocita), veoma doprinosi dijagnozi. Na primer, ako je RDW visok, a MCV nizak, to obično ukazuje na anemiju zbog nedostatka gvožđa, dok se kod visokog RDW i visokog MCV misli na nedostatak B12 ili folne kiseline. Odstupanje RDW od referentnih vrednosti ima karakter upozorenja i zahteva detaljna ispitivanja.

Kolika treba da bude normalna vrednost RDW?

Iako se normalna vrednost RDW neznatno razlikuje od laboratorije do laboratorije, obično je u opsegu od 11.5% do 14.5%. Ova vrednost izražava procentualni udeo distribucije prečnika eritrocita i naziva se RDW-CV. RDW-SD se meri u femtolitrima (fL), a njegov normalni opseg je obično 39–46 fL. Vrednost RDW u normalnom opsegu pokazuje da su veličine eritrocita u krvi bliske jedna drugoj, odnosno da postoji homogena populacija ćelija. Međutim, to ne mora značiti da je osoba potpuno zdrava, jer kod nekih bolesti RDW može ostati u granicama normale. Zato vrednost RDW uvek treba tumačiti zajedno i sa MCV i sa drugim parametrima hemograma.

Šta je nizak RDW i zašto nastaje?

Nizak RDW pokazuje da su veličine crvenih krvnih zrnaca u krvi veoma bliske jedna drugoj, odnosno da je populacija ćelija prilično homogena. Obično ne predstavlja veliku kliničku pretnju i retko je znak ozbiljne bolesti. Međutim, u nekim slučajevima nizak RDW može pokazivati da koštana srž radi nedovoljno ili da u stvaranju ćelija postoji jednolična i ograničena distribucija. To se može zapaziti, na primer, kod anemija hroničnih bolesti ili kod nekih metaboličkih poremećaja. Glavni uzroci niskog RDW su:

• Hronične zapaljenske bolesti (na primer reumatoidni artritis)
• Supresija ili poremećaj funkcije koštane srži
• Proteinsko-energetska pothranjenost
• Neke bolesti jetre
• Dugotrajno gladovanje ili ozbiljan poremećaj ishrane

Iako nizak RDW najčešće nije alarmantan, uzrok u osnovi treba ispitati i, ako postoje, odgovarajuće sistemske bolesti treba staviti pod kontrolu.

Šta je visok RDW i zašto nastaje?

Visok RDW znači da postoji izražena raznolikost u veličini crvenih krvnih zrnaca u krvi. Ovo stanje se obično naziva anizocitoza i može pokazivati da organizam ima problem u stvaranju zdravih crvenih krvnih zrnaca. Visok RDW sam po sebi ne omogućava postavljanje dijagnoze, ali kada se procenjuje zajedno sa drugim hematološkim parametrima, može rasvetliti mnoga stanja u osnovi.

Među najčešćim uzrocima su anemija zbog nedostatka gvožđa, nedostatak vitamina B12 i nedostatak folne kiseline. Takođe, hronične bolesti jetre, oporavak posle hemioterapije, ćelije koje se obnavljaju posle gubitka krvi i nasledne bolesti krvi kao što je talasemija mogu dovesti do porasta vrednosti RDW. Visok RDW može se zapaziti i kod infekcija, upalnih stanja ili nekih vrsta raka. Zato, da bi se razjasnio uzrok visokog RDW, obavezno treba uraditi procenu zajedno sa drugim testovima, kao što su MCV, hemoglobin, feritin i B12.

Šta je RDW-CV?

RDW-CV je laboratorijski parametar koji procentualno izražava distribuciju zapremine crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Ova vrednost, čiji je engleski naziv „Red Cell Distribution Width - Coefficient of Variation", pokazuje varijabilnost ćelija u odnosu na njihovu prosečnu veličinu. Jednostavno rečeno, izračunava koliko se eritrociti razlikuju po veličini. Vrednost RDW-CV obično se kreće između 11.5% i 14.5%.

Visok RDW-CV znači da su istovremeno prisutni eritrociti velikog i malog prečnika; to je obično nagoveštaj poremećaja kao što su anemija ili nedostatak hranljivih materija. RDW-CV, kada se tumači zajedno sa MCV, ima važnu ulogu u razumevanju o kojoj vrsti anemije se radi. Na primer, ako je RDW-CV visok, a MCV nizak, misli se na anemiju zbog nedostatka gvožđa, a ako su oba visoka, na nedostatak B12 ili megaloblastnu anemiju.

Šta je nizak RDW-CV i zašto nastaje?

Nizak RDW-CV je prilično retko stanje i obično ne predstavlja ozbiljan klinički problem. Kada je ova vrednost niska, znači da su crvena krvna zrnca u krvi veoma slične veličine. Nizak RDW-CV pokazuje da su eritrociti homogeni po obliku i zapremini. Obično se može sresti kod osoba sa uravnoteženom ishranom i bez malokrvnosti ili u stanjima u kojima je stvaranje u koštanoj srži potisnuto. U nekim slučajevima, greške u laboratorijskom merenju, greške pri uzimanju uzorka ili prolazne fiziološke promene mogu dovesti do rezultata u vidu niskog RDW-CV. Međutim, uticaj na kliničku praksu je ograničen. Mogući uzroci niskog RDW-CV na koje treba obratiti pažnju su:

• Skrivene anemije koje se ne primećuju zbog homogene strukture ćelija
• Stabilno stvaranje ćelija kod hroničnih bolesti
• Periodi u kojima je aktivnost koštane srži smanjena

Šta je visok RDW-CV i zašto nastaje?

Visok RDW-CV pokazuje da postoje izražene razlike u prečniku crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). To znači da su neka crvena krvna zrnca veća, a neka manja od normalnih, odnosno da postoji neujednačenost u veličini ćelija. Visok RDW-CV se obično smatra pokazateljem nekog zdravstvenog problema. Među najčešćim uzrocima su:

• Anemija zbog nedostatka gvožđa: Neke ćelije mogu biti male (mikrocitne), a neke normalne veličine.
• Nedostatak B12 ili folne kiseline: U ovom slučaju sreću se veliki (makrocitni) eritrociti.
• Megaloblastna anemija: Vrsta anemije koja se javlja naročito kod nedostatka B12, pri čemu RDW-CV raste.
• Nosilaštvo talasemije ili talasemija: Uočavaju se izražene razlike u veličini ćelija.
• Period oporavka posle hemioterapije: Razlika u veličini između novostvorenih i starih ćelija može se povećati.
• Oporavak posle gubitka krvi: Organizam stvara ćelije koje rastu različitom brzinom.

Šta je RDW-SD?

RDW-SD je skraćenica od „Red Cell Distribution Width - Standard Deviation" i meri apsolutnu varijaciju zapremine crvenih krvnih zrnaca u femtolitrima (fL). Dok RDW-CV procenjuje na osnovu odnosa, RDW-SD direktno meri razliku između veličina ćelija. RDW-SD obično treba da bude između 39 i 46 fL. Ova vrednost se određuje na osnovu krive distribucije zapremine eritrocita (histograma).

Što je veća raznolikost među ćelijama, to je RDW-SD viši. Zato je RDW-SD važan parametar za otkrivanje heterogenosti u stanjima kao što su makrocitna ili mikrocitna anemija. Visok RDW-SD može pokazivati da postoji poremećaj strukturnog integriteta eritrocita ili problemi u stvaranju poreklom iz koštane srži.

Šta je nizak RDW-SD i zašto nastaje?

Nizak RDW-SD znači da su crvena krvna zrnca po veličini veoma bliska jedna drugoj. To pokazuje da je razlika u veličini ćelija minimalna i da je većina stvorena slične zapremine. Kada je vrednost RDW-SD niska, u organizmu se obično pre misli na uravnoteženu hematopoetsku aktivnost nego na znak bolesti. Međutim, u nekim slučajevima uzroci koje treba uzeti u obzir mogu biti:

• Laboratorijske greške ili problemi sa uzorkovanjem
• Stvaranje jednoličnih ćelija kao posledica supresije koštane srži
• Blaga ili neotkrivena anemija
• Stabilno stvaranje eritrocita kod hroničnih bolesti
• Stanja koja prate nizak MCV (preovlađivanje mikrocitnih ćelija)

Nizak RDW-SD obično ne predstavlja klinički značajno upozorenje; međutim, potrebno ga je procenjivati zajedno sa drugim vrednostima krvi. Naročito tumačenjem zajedno sa parametrima kao što su nivo hemoglobina i MCV mogu se dobiti detaljne informacije.

Šta je visok RDW-SD i zašto nastaje?

Visok RDW-SD pokazuje da je raznolikost zapremine crvenih krvnih zrnaca velika. Dakle, između veličina eritrocita postoje izražene razlike. Ovo stanje je obično važan nalaz u razlikovanju vrsta anemije i može biti nagoveštaj nekih zdravstvenih problema. Među uzrocima visokog RDW-SD su:

• Anemija zbog nedostatka gvožđa: Naročito u ranoj fazi, istovremeno prisustvo eritrocita male zapremine i novostvorenih ćelija normalne ili velike zapremine povećava RDW-SD.
• Nedostatak B12 i folne kiseline: U ovom slučaju povećava se broj eritrocita velike zapremine i dolazi do odstupanja u distribuciji zapremine.
• Hemolitičke anemije: Nove ćelije različite veličine, koje nastaju brzim stvaranjem uz stare ćelije, mogu izazvati visok RDW-SD.
• Anemije hroničnih bolesti: Kao rezultat istovremene cirkulacije ćelija u različitim fazama, razlika u zapremini se povećava.
• Bolesti koštane srži: Nenormalno stvaranje ćelija može uticati na distribuciju RDW.

Visok RDW-SD sam po sebi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, ali kada se procenjuje zajedno sa drugim parametrima, pomaže u dijagnozi hematoloških ili sistemskih bolesti u osnovi.

Zašto se radi RDW i čemu služi?

Test RDW je rutinsko ispitivanje koje se radi u okviru kompletne krvne slike (hemograma) i procenjuje distribuciju zapremine crvenih krvnih zrnaca. Pruža informacije o tome koliko su veličine ćelija međusobno slične ili koliko se razlikuju. Ovaj test ima važnu ulogu naročito u dijagnozi anemije, u razlikovanju vrste anemije i u dijagnozi nekih sistemskih bolesti. Ciljevi izvođenja RDW mogu se navesti ovako:

• Razlikovanje tipa anemije: Na primer, kod anemije zbog nedostatka gvožđa RDW raste, dok je kod talasemije obično normalan.
• Praćenje stvaranja u koštanoj srži: Može se utvrditi da li postoji problem u stvaranju ćelija.
• Otkrivanje nedostataka hranljivih materija: Nedostaci B12 ili folne kiseline dovode do odstupanja vrednosti RDW.
• Praćenje hroničnih bolesti: Kod stanja kao što su zapaljenske bolesti ili bubrežna insuficijencija RDW se može menjati.
• Opšti zdravstveni skrining: Na rutinskim zdravstvenim pregledima RDW, zajedno sa drugim vrednostima, pokazuje opšte zdravstveno stanje.

Koji su uzroci visoke vrednosti RDW?

Visok RDW znači povećanu raznolikost zapremine eritrocita. To pokazuje da se crvena krvna zrnca iz različitih razloga stvaraju u veoma različitim veličinama. Mogući uzroci visokog RDW su:

• Anemija zbog nedostatka gvožđa
• Nedostaci vitamina (naročito B12 i folne kiseline)
• Bolesti jetre
• Megaloblastna anemija
• Porast retikulocita (pojačan rad koštane srži)
• Istovremeno prisustvo mikrocitnih i makrocitnih ćelija
• Hronične infekcije i upala
• Period oporavka posle hemioterapije
• Nosilaštvo talasemije ili talasemijski sindromi

Među ovim uzrocima najčešći su nedostaci gvožđa, B12 i folata. Kada se utvrdi visok RDW, procenu treba raditi zajedno sa drugim parametrima kompletne krvne slike i, po potrebi, uzrok utvrditi dodatnim ispitivanjima.

Šta se radi da bi se snizila vrednost RDW?

Snižavanje visoke vrednosti RDW zavisi od pravilnog utvrđivanja i lečenja uzroka. RDW nije bolest, već znak. Zato pre početka lečenja treba utvrditi nedostatke ili oboljenja koja dovode do visokog RDW. Uopšteno, koraci koji se mogu primeniti za snižavanje vrednosti RDW su:

• Suplementacija gvožđa: Ako je uzrok povišenja anemija zbog nedostatka gvožđa, gvožđe treba uzimati u dozi i tokom vremena koje preporuči lekar. Istovremeno treba povećati unos namirnica bogatih gvožđem (crveno meso, spanać, jetra, žumance).
• Podrška B12 i folnom kiselinom: Nedostatak ovih vitamina takođe dovodi do visokog RDW. Ako postoji nedostatak, suplementi se mogu uzimati na usta ili putem injekcija. U ishrani treba da budu zastupljeni izvori B12 i folne kiseline, kao što su jaja, mleko, sir, brokoli i sočivo.
• Redovna i uravnotežena ishrana: Radi očuvanja opšteg zdravlja i ravnoteže vitamina i minerala treba izbegavati prerađenu hranu, a voće, povrće, integralne žitarice, zdrave masti i izvore proteina konzumirati uravnoteženo.
• Lečenje hroničnih bolesti: Sistemski problemi kao što su infekcija, upala i bolesti jetre takođe mogu izazvati visok RDW. U tom slučaju RDW se vraća na normalu tek kada se izleči osnovna bolest.
• Praćenje i kontrola: Kretanje vrednosti RDW treba pratiti analizama krvi u određenim razmacima, a plan lečenja po potrebi ažurirati.

Ne treba zaboraviti da visok RDW ukazuje na neki ishod. Zato treba postupati uz lekara specijalistu, uzimajući u obzir ne samo RDW, već i druge parametre krvi koji se procenjuju zajedno sa njim, kao i opšte zdravstveno stanje.

Lekari oblasti „Klinička laboratorija" u Anadolu

Serkan Tapan

Vanr. prof. dr

Biohemija

Gülcan Baloğlu

Dr med.

Biohemija

Soner Yılmaz

Prof. dr

Mikrobiologija

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.