Proteinurija označava povećanu količinu proteina u urinu. Može biti prolazna posle temperature ili intenzivnog napora, ali trajna proteinurija može ukazivati na bubrežnu bolest povezanu sa dijabetesom, hipertenzijom, glomerularnim oštećenjem ili drugim uzrocima. Jedan pozitivan nalaz obično treba potvrditi i protumačiti u kontekstu.
Gubitak proteina mokraćom je stanje u kome se proteini koji bi trebalo da ostanu u krvi izlučuju urinom, jer bubrezi ne mogu u potpunosti da obave svoju funkciju filtriranja. U medicinskoj literaturi ovo stanje se naziva „proteinurija". U normalnim uslovima u urinu se nalazi vrlo mala količina proteina; međutim, ako se ta količina poveća, to može biti nagoveštaj zdravstvenog problema. Ovo stanje, koje može da nastane iz različitih razloga, od bolesti bubrega do hipertenzije, obično se otkriva rutinskim analizama urina. U ranoj fazi možda neće davati simptome, ali kako napreduje mogu da se jave tegobe kao što su penušav urin, otoci i umor. Dugotrajan gubitak proteina može da oslabi funkciju bubrega i, ako se ne leči, da dovede do trajnih oštećenja. Zbog toga su tačna dijagnoza i pravovremena intervencija od velikog značaja.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je gubitak proteina mokraćom?
Gubitak proteina mokraćom je stanje u kome se tokom procesa filtracije u bubrezima proteini koji bi trebalo da ostanu u krvi filtriraju i izbacuju urinom. Ovo stanje, koje se medicinskim jezikom naziva „proteinurija", obično je povezano sa oštećenjem struktura za filtraciju u bubrezima koje se nazivaju glomeruli. U urinu zdrave osobe nalazi se vrlo mala količina proteina. Međutim, ako količina proteina izlučena urinom tokom dana pređe 150 mg, to se smatra abnormalnim.
Proteini, naročito albumin, učestvuju u brojnim osnovnim funkcijama u organizmu, kao što su održavanje ravnoteže tečnosti, imunski sistem i obnova tkiva. Zbog toga gubitak veće količine proteina urinom može da utiče ne samo na zdravlje bubrega, već i na opšte zdravstveno stanje.
Gubitak proteina mokraćom kod nekih osoba može biti prolazan i javlja se u situacijama kao što su intenzivan fizički napor, bolest praćena povišenom temperaturom ili stres. Međutim, ako postane hroničan, obavezno treba istražiti uzrok i započeti odgovarajuće lečenje. Kako gubitak proteina napreduje, u organizmu se mogu pojaviti otoci, malaksalost i drugi sistemski simptomi.
Simptomi gubitka proteina mokraćom
Gubitak proteina mokraćom često može da napreduje bez simptoma. Međutim, kako se gubitak proteina povećava, mogu se javiti različite tegobe. Ovi simptomi su obično povezani sa poremećajem funkcije bubrega i mogu se ispoljiti na sledeće načine:
- Penušav urin: Jedan od najčešće uočenih znakova. Može biti naročito izražen kod prvog jutarnjeg urina.
- Otoci u telu: Može se uočiti otok oko skočnih zglobova, na šakama ili na očnim kapcima.
- Umor i malaksalost: Gubitak proteina može da utiče na mišićnu strukturu i dovodi do pada energije.
- Promena boje urina: Može se primetiti urin tamniji od žutog ili zamućen urin.
- Grčevi u mišićima i noćno znojenje: Dugotrajan gubitak proteina može negativno da utiče na funkciju mišića.
- Gubitak apetita ili gubitak telesne mase: Kako se ravnoteža proteina u organizmu narušava, pogođeno je i opšte stanje uhranjenosti.
Pošto se simptomi obično razvijaju sporo, mogu ostati neprimećeni sve dok se ne otkriju analizom urina. Zbog toga se naročito osobama iz rizičnih grupa preporučuju redovne kontrole.
Zašto nastaje gubitak proteina mokraćom?
Gubitak proteina mokraćom nastaje usled poremećaja struktura bubrega koje obavljaju funkciju filtracije. U normalnim uslovima bubrezi filtriraju i zadržavaju u organizmu velike molekule kao što su proteini; međutim, ako dođe do oštećenja ovih filtera, proteini mogu da pređu u urin. Jedan od najčešćih uzroka su bolesti glomerula. Kod ovih bolesti oštećuju se glomeruli, jedinice za filtraciju u bubregu, i počinje gubitak proteina.
Dugotrajan visok krvni pritisak i šećerna bolest takođe narušavaju strukturu bubrega. Dok hipertenzija utiče na strukturu krvnih sudova, dijabetes može direktno da ošteti glomerule. U oba slučaja nivo proteina u urinu raste.
Pored toga, infekcije urinarnog trakta, preterani fizički napor, stres, trudnoća i neki lekovi mogu da izazovu prolaznu proteinuriju. Tip „ortostatske proteinurije", koji se javlja naročito kod mladih osoba, ispoljava se samo tokom stajanja i obično je bezopasan.
Uzrok gubitka proteina mokraćom razlikuje se u zavisnosti od toga da li je reč o prolaznom stanju ili o hroničnoj bolesti bubrega. Zbog toga za plan lečenja nije odlučujući samo rezultat jednog testa, već ponovljena merenja i procena osnovnih bolesti.
Lečenje gubitka proteina mokraćom
Lečenje gubitka proteina mokraćom oblikuje se prema osnovnom uzroku. Pošto to nije samostalna bolest, već simptom nekog drugog zdravstvenog problema, najpre je potrebno utvrditi taj problem. Lečenje je najčešće usmereno na očuvanje funkcije bubrega i smanjenje gubitka proteina.
Kod osoba sa dijabetesom opterećenje bubrega smanjuje se stavljanjem šećera u krvi pod kontrolu. Isto tako, održavanje krvnog pritiska na idealnim vrednostima može da uspori gubitak proteina. U tu svrhu se obično biraju ACE inhibitori ili lekovi iz grupe ARB. Ovi lekovi i regulišu krvni pritisak i štite krvne sudove bubrega.
Opšte zdravstveno stanje pacijenta takođe utiče na lečenje. Kada gubitak proteina dostigne ozbiljne nivoe, potrebna je dijetetska podrška. U tom periodu važno je izbegavati prekomeran unos proteina, ograničiti unos soli i unositi dovoljno tečnosti. Ako je potrebno, uz podršku nutricioniste priprema se režim ishrane prilagođen bubrezima.
Kod nekih pacijenata mogu se otkriti bolesti bubrega povezane sa imunskim sistemom. U tim slučajevima mogu se koristiti kortikosteroidi ili imunosupresivni lekovi. Lečenje treba planirati individualno, a odgovor na terapiju pratiti testovima koji se obavljaju u određenim razmacima.
Simptom koje bolesti je protein u urinu?
Prisustvo proteina u urinu najčešće ukazuje na zdravstveni problem povezan sa bubrezima. Među najčešćim uzrocima su hronična bolest bubrega, nefrotski sindrom i glomerulonefritis. Kod ovih bolesti dolazi do strukturnog poremećaja jedinica za filtraciju u bubregu, pa proteini koji normalno ne bi trebalo da budu u urinu prelaze u njega.
Dijabetesna nefropatija je bolest bubrega koja može da se razvije kod osoba koje dugo imaju dijabetes, a gubitak proteina je jedan od prvih simptoma ove bolesti. Isto tako, hipertenzivna nefropatija, odnosno oštećenje bubrega povezano sa krvnim pritiskom, takođe može da dovede do pojave proteina u urinu.
Pored toga, među uzrocima proteinurije mogu biti i autoimunske bolesti (na primer, lupusni nefritis), infekcije, neke vrste tumora i neželjena dejstva lekova. Kod dece se ponekad posle prolaznih infekcija ili bolesti praćenih povišenom temperaturom može uočiti kratkotrajan gubitak proteina.
Nalaz proteina u urinu ne mora uvek da ukazuje na ozbiljnu sliku. Međutim, ako su vrednosti ponavljano ili stalno povišene, obavezno treba obaviti detaljnu procenu i ispitati moguće bolesti bubrega.
Kako se smanjuje gubitak proteina mokraćom?
Da bi se smanjio gubitak proteina mokraćom, najpre treba utvrditi zdravstveni problem koji dovodi do ovog stanja i planirati lečenje usmereno na njega. Kada se osnovna bolest stavi pod kontrolu, i gubitak proteina se u velikoj meri smanjuje. Sledeće mere mogu da podrže ovaj proces u svakodnevnom životu:
- Kontrola krvnog pritiska i šećera: Kod pacijenata sa hipertenzijom i dijabetesom redovno uzimanje lekova i praćenje imaju ključnu ulogu u zaštiti bubrega.
- Ishrana sa uravnoteženim unosom proteina: Prekomeran unos proteina može da optereti bubrege. Preporučuje se unos dovoljne i uravnotežene količine proteina pod nadzorom nutricioniste.
- Ograničavanje unosa soli: Prekomeran unos soli povećava opterećenje bubrega i može da podstakne nastanak otoka.
- Održavanje idealne telesne mase: Gojaznost opterećuje bubrege. Održavanje zdrave telesne mase može da smanji gubitak proteina.
- Unos dovoljno vode: Dnevni unos vode održava mokraćne puteve čistim i podržava zdravlje bubrega.
- Redovna fizička aktivnost: Aktivnosti kao što je šetnja laganim tempom poboljšavaju opštu cirkulaciju i povoljno utiču na bubrege.
Redovno pridržavanje terapije je najvažniji faktor u stavljanju gubitka proteina pod kontrolu. Treba izbegavati samoinicijativno uzimanje lekova i ne zanemarivati praćenje kod lekara.
Česta pitanja
Šta je proteinurija i zašto se javlja protein u urinu?
Proteinurija označava povećanu količinu proteina u urinu. Može biti prolazna posle temperature ili intenzivnog napora, ali trajna proteinurija može ukazivati na bubrežnu bolest povezanu sa dijabetesom, hipertenzijom, glomerularnim oštećenjem ili drugim uzrocima. Jedan pozitivan nalaz obično treba potvrditi i protumačiti u kontekstu.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Za procenu se često koriste odnos albumin/kreatinin ili protein/kreatinin u uzorku urina, uz druge preglede prema potrebi. Pozitivna test-traka nije dovoljna sama po sebi. Lečenje je usmereno na uzrok i zaštitu bubrega, uključujući kontrolu krvnog pritiska i dijabetesa kada postoje.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Proteinurija uz izražen otok, gušenje, krv u urinu, veoma visok krvni pritisak ili trudnoću sa simptomima mogućeg preeklampsije zahteva brzu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.