Povremeni post organizuje ishranu smenjujući periode bez kalorijskog unosa i vremenske prozore u kojima se jedu obroci. Među poznatim obrascima su 16:8 i 5:2. Nekim osobama može pomoći da smanje ukupan unos energije, ali nije dosledno bolji od drugih pristupa ishrani i nije prikladan za svakoga.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je povremeni post?
Povremeni post smenjuje periode u kojima se jede sa periodima bez kalorijskog unosa. Sam po sebi ne određuje kakav treba da bude sastav ishrane tokom vremena predviđenog za obroke.
Koje metode se najčešće koriste?
Metoda 16:8 ograničava obroke na prozor od osam sati. Pristup 5:2 značajno smanjuje unos tokom dva dana u nedelji. Postoje i drugi obrasci, ali duži periodi restrikcije ili OMAD mogu otežati pokrivanje nutritivnih potreba.
Da li pomaže u mršavljenju?
Kod nekih ljudi može olakšati smanjenje ukupnog energetskog unosa. Istraživanja ne pokazuju da je povremeni post uvek bolji od klasičnog kalorijskog deficita kada je ukupan unos energije sličan.
Koji metabolički efekti se proučavaju?
Proučavaju se telesna težina, glikemija, osetljivost na insulin i masnoće u krvi. Klinički značaj i trajnost efekata variraju. Opšte tvrdnje o „autofagiji“ kod ljudi ne treba koristiti kao obećanje zdravstvene koristi.
Ko treba da bude posebno oprezan?
Deca, adolescenti, trudnice, dojilje, osobe sa poremećajima ishrane, lečenim dijabetesom ili određenim hroničnim bolestima treba da traže medicinski savet pre značajnije restrikcije.
Kada treba otići kod lekara?
Prekinite režim i potražite savet ako se javljaju ponavljane malaksalosti, hipoglikemija, prekomeran gubitak težine, poremećaji menstruacije, kompulzivno ponašanje prema hrani ili pogoršanje hronične bolesti.
Lekari oblasti „Ishrana i dijetetika" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je povremeni post?
Povremeni post smenjuje periode u kojima se jede sa periodima bez kalorijskog unosa. Sam po sebi ne određuje kakav treba da bude sastav ishrane tokom vremena predviđenog za obroke. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koje metode se najčešće koriste?
Metoda 16:8 ograničava obroke na prozor od osam sati. Pristup 5:2 značajno smanjuje unos tokom dva dana u nedelji. Postoje i drugi obrasci, ali duži periodi restrikcije ili OMAD mogu otežati pokrivanje nutritivnih potreba. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Da li pomaže u mršavljenju?
Kod nekih ljudi može olakšati smanjenje ukupnog energetskog unosa. Istraživanja ne pokazuju da je povremeni post uvek bolji od klasičnog kalorijskog deficita kada je ukupan unos energije sličan. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji metabolički efekti se proučavaju?
Proučavaju se telesna težina, glikemija, osetljivost na insulin i masnoće u krvi. Klinički značaj i trajnost efekata variraju. Opšte tvrdnje o „autofagiji“ kod ljudi ne treba koristiti kao obećanje zdravstvene koristi. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.