Teška gojaznost je hronična bolest sa viškom masnog tkiva i povećanim metaboličkim, kardiovaskularnim, respiratornim i zglobnim rizicima. BMI pomaže u klasifikaciji, ali sam ne opisuje ukupnu težinu bolesti. Lečenje može uključiti promene navika, bihejvioralnu podršku, lekove i barijatrijsku hirurgiju prema profilu pacijenta.
Porast telesne težine do nivoa koji predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje može značajno uticati na kvalitet života. Morbidna gojaznost, koja spada u sve češće probleme s telesnom težinom, nije samo estetsko pitanje, već važan zdravstveni problem povezan s brojnim hroničnim bolestima. Može povećati rizik od nastanka mnogih stanja, od srčanih bolesti do dijabetesa. U osnovi porasta telesne težine mogu biti genetska predispozicija, životne navike, hormonski poremećaji i faktori sredine. Individualno planiranje lečenja je od velikog značaja. Mere preduzete u ranoj fazi mogu doprineti smanjenju zdravstvenih rizika.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je morbidna gojaznost?
Stanje koje nastaje nagomilavanjem prekomerne količine masnog tkiva u telu i može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje naziva se morbidna gojaznost. Obično se definiše indeksom telesne mase (ITM) od 40 i više. Kod nekih osoba u procenu se može uključiti i ITM iznad 35 uz prisustvo pridruženih zdravstvenih problema.
Ovo stanje, koje nije samo nošenje viška kilograma, može uticati na brojne organe – od metaboličkog do krvožilnog sistema. Mogu se javiti teškoće u svakodnevnim aktivnostima, ograničena pokretljivost i pad kvaliteta života.
Porast telesne težine koji se može razvijati tokom dugog niza godina vremenom može postati trajan. Ako se ne leči, može otvoriti put ozbiljnim zdravstvenim problemima.
Od koje težine počinje gojaznost?
Procena gojaznosti ne vrši se samo na osnovu telesne težine. Kao osnova uzima se indeks telesne mase, koji se izračunava na osnovu visine i težine. Ako dve osobe iste težine imaju različitu visinu, rezultat procene može biti drugačiji.
Vrednosti indeksa telesne mase se uopšteno klasifikuju na sledeći način:
- Ispod 18,5: Pothranjenost
- 18,5 - 24,9: Normalna težina
- 25 - 29,9: Prekomerna težina
- 30 - 34,9: Gojaznost 1. stepena
- 35 - 39,9: Gojaznost 2. stepena
- 40 i više: Morbidna gojaznost
Pri proceni zdravstvenog stanja osobe treba uzeti u obzir ne samo brojke, već i postojeće bolesti i kvalitet života.
Kako osobe s morbidnom gojaznošću mogu da smršaju?
Proces mršavljenja treba planirati individualno. Metode koje obećavaju brze rezultate često ne donose trajan uspeh. Za zdrav gubitak težine važan je multidisciplinarni pristup.
Metode koje se mogu primeniti tokom lečenja su:
- Ponovno planiranje režima ishrane
- Povećanje nivoa fizičke aktivnosti
- Programi promene ponašanja
- Terapija lekovima kada je potrebna
- Hirurške opcije lečenja
Za postizanje uspešnog rezultata potrebno je razviti održive životne navike. Redovno praćenje je jedan od važnih delova procesa.
Šta znači morbidna gojaznost 3. stepena?
Indeks telesne mase od 40 i više u medicinskoj klasifikaciji smatra se gojaznošću 3. stepena. Ovo stanje se u svakodnevnom govoru često naziva morbidnom gojaznošću.
To je period u kome se zdravstveni rizici izraženo povećavaju. Verovatnoća pojave kardiovaskularnih bolesti, povišenog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2 je veća. Može doći do smanjenja pokretljivosti. Čak i penjanje uz stepenice ili hodanje na kratkim razdaljinama može postati naporno. Rana intervencija je važna za smanjenje zdravstvenih rizika.
Simptomi morbidne gojaznosti
Prekomerni porast telesne težine nije ograničen samo na promenu izgleda. Mogu se javiti različiti simptomi koji utiču na svakodnevni život.
Među čestim simptomima su:
- Brzo zamaranje
- Kratak dah
- Problemi sa snom
- Hrkanje
- Bolovi u zglobovima
- Ograničena pokretljivost
- Teškoće u svakodnevnim aktivnostima
Težina simptoma može se razlikovati od osobe do osobe. Kako težina raste, tegobe mogu postati izraženije.
Dijagnostika morbidne gojaznosti
Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljne procene. U prvoj fazi izračunavaju se visina, težina i indeks telesne mase. Merenje obima struka takođe doprinosi proceni.
Lekar pregleda medicinsku istoriju osobe. U obzir se uzimaju postojeće bolesti, lekovi koji se koriste i životne navike. U nekim slučajevima mogu se zatražiti dodatne analize. Šećer u krvi, nivoi holesterola i hormonski testovi mogu biti među pretragama koje podržavaju dijagnostiku.
Rizici morbidne gojaznosti
Prekomerna težina može uticati na brojne sisteme. Rizici nisu ograničeni samo na fizičko zdravlje. Mogu se javiti i psihološki i socijalni efekti. Među rizicima povezanim s morbidnom gojaznošću su:
- Dijabetes tipa 2
- Povišen krvni pritisak
- Kardiovaskularne bolesti
- Apneja u snu
- Masna jetra
- Bolesti zglobova
- Pojedine vrste raka
Rano utvrđivanje rizika može povećati uspeh lečenja. Redovne zdravstvene kontrole su važne.
Morbidna gojaznost kod žena
Kod žena prekomerni porast telesne težine može imati različite efekte na hormonski sistem. Mogu se javiti nepravilni menstrualni ciklusi i problemi s plodnošću. Može postojati povezanost između sindroma policističnih jajnika i porasta telesne težine. Hormonske promene mogu otežati kontrolu težine.
Kod žena koje planiraju trudnoću regulisanje telesne težine ima poseban značaj. Postizanje zdrave telesne težine može pozitivno doprineti zdravlju majke i bebe.
Morbidna gojaznost kod muškaraca
Kod muškaraca prekomerni porast telesne težine može povećati rizik od metaboličkih bolesti. Naročito kod osoba s izraženim nakupljanjem masti u predelu stomaka kardiovaskularne bolesti mogu se javljati češće.
Mogu nastati promene u hormonskoj ravnoteži. Može doći do smanjenja nivoa energije i pada fizičke sposobnosti. Redovno vežbanje i uravnotežene navike u ishrani spadaju u osnovne elemente regulisanja telesne težine kod muškaraca.
Lečenje morbidne gojaznosti
Plan lečenja oblikuje se prema zdravstvenom stanju osobe. Jedna metoda ne mora biti pogodna za svakoga. Cilj nije samo gubitak težine, već i smanjenje zdravstvenih rizika.
Tokom lečenja mogu se koristiti sledeće metode:
- Savetovanje o ishrani
- Programi vežbanja
- Psihološka podrška
- Terapija lekovima
- Hirurške metode
Za dugoročan uspeh potrebno je da promene načina života postanu trajne. Redovno praćenje je važan deo lečenja.
Hirurgija morbidne gojaznosti
Hirurško lečenje je jedna od opcija koje se mogu razmotriti kod osoba koje ispunjavaju određene kriterijume. Cilj je da se podrži gubitak težine smanjenjem zapremine želuca ili smanjenjem apsorpcije hranljivih materija.
Među najčešće primenjivanim metodama su sleeve gastrektomija (rukavna resekcija želuca) i gastrični bajpas. Koja je metoda odgovarajuća određuje se nakon individualne procene.
Nakon operacije potrebno je promeniti navike u ishrani. Pridržavanje plana praćenja važno je za dugoročan uspeh.
Česta pitanja o morbidnoj gojaznosti
Da li se morbidna gojaznost može potpuno izlečiti?
Uz odgovarajuće lečenje i promene načina života može se postići značajan gubitak težine. Proces se može razlikovati od osobe do osobe. Redovno praćenje je jedan od važnih delova lečenja.
Da li je morbidna gojaznost nasledna?
Genetski faktori mogu stvoriti predispoziciju za porast telesne težine. Međutim, važnu ulogu imaju i faktori sredine i životne navike. Genetska predispozicija sama po sebi nije presudna.
Da li se operacija morbidne gojaznosti može primeniti kod svakoga?
Hirurško lečenje razmatra se kod osoba koje ispunjavaju određene kriterijume. U procesu odlučivanja uzimaju se u obzir indeks telesne mase, pridružene bolesti i opšte zdravstveno stanje. Procenu podobnosti obavlja tim specijalista.
Lekari oblasti „Ishrana i dijetetika" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je teška gojaznost i koje su opcije lečenja?
Teška gojaznost je hronična bolest sa viškom masnog tkiva i povećanim metaboličkim, kardiovaskularnim, respiratornim i zglobnim rizicima. BMI pomaže u klasifikaciji, ali sam ne opisuje ukupnu težinu bolesti. Lečenje može uključiti promene navika, bihejvioralnu podršku, lekove i barijatrijsku hirurgiju prema profilu pacijenta.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
BMI od 40 kg/m² ili više se u uobičajenim klasifikacijama označava kao gojaznost klase III. Indikacije za barijatrijsku hirurgiju zavise i od komorbiditeta, prethodnih pokušaja lečenja i multidisciplinarne procene. Termin „morbidna gojaznost“ se sve manje preferira. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Procena počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. Po potrebi se koriste laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma, drugih bolesti i ciljeva terapije; nisu svi pregledi ni terapije potrebni svakoj osobi.
Kada je potrebno javiti se lekaru?
Teška otežana respiracija, bol u grudima ili akutno pogoršanje bolesti povezanih sa gojaznošću zahtevaju hitnu procenu. Za dugoročno lečenje preporučuje se strukturisan multidisciplinarni plan. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.