Poremećaji ishrane uključuju anoreksiju nervozu, bulimiju nervozu i poremećaj prejedanja, među drugim dijagnozama. Mogu uključiti poremećene obrasce ishrane, zabrinutost zbog tela ili težine i psihičke ili fizičke posledice. Potrebna je rana procena, a lečenje često kombinuje medicinsko praćenje, nutritivnu podršku i psihoterapiju.
Poremećaj ishrane je tegoba koja negativno utiče na navike u ishrani i ponašanje u vezi sa jelom i koja obično dovodi do psihičkih i fizičkih zdravstvenih problema. Poremećaji ishrane nastaju kada pacijent razvije preterano restriktivna, nekontrolisana ili opsesivna ponašanja u vezi sa jelom. Ovo stanje je usko povezano sa doživljajem tela, osećajem sopstvene vrednosti i emocionalnim stanjem. Može se javiti u različitim oblicima, kao što su anoreksija nervoza, bulimija nervoza, poremećaj prejedanja i ortoreksija. Neke osobe pokušavaju da izgube na težini na nezdrav način, preterano ograničavajući unos kalorija, dok druge mogu ući u krug prejedanja i povraćanja.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je poremećaj ishrane?
Poremećaj ishrane, koji dovodi do ozbiljnih poremećaja navika u ishrani, stanje je koje negativno utiče i na fizičko i na psihičko zdravlje. Na ove poremećaje utiču doživljaj tela, samopouzdanje, emocionalno stanje pacijenta i njegovi odnosi sa društvenim okruženjem. Karakterišu ih ponašanja kao što su ograničavanje hrane koje dovodi do prekomernog gubitka telesne mase, napadi prejedanja, nekontrolisano jedenje i izazivanje povraćanja posle jela. Iako se poremećaji ishrane češće javljaju kod mladih žena, mogu zahvatiti ljude svih uzrasta. Genetska predispozicija, nisko samopoštovanje, društveni standardi lepote i psihičke tegobe (kao što su anksioznost, depresija i opsesivno-kompulzivni poremećaj) mogu doprineti nastanku poremećaja ishrane. Lečenje poremećaja ishrane treba sprovoditi multidisciplinarnim pristupom, a psihoterapija, savetovanje o ishrani i medicinsko lečenje treba da se odvijaju zajedno. Rana dijagnoza i lečenje neophodni su kako bi pacijent mogao da vodi zdrav život.
Simptomi poremećaja ishrane
To je grupa bolesti koja dovodi do ozbiljnih promena u navikama u ishrani, doživljaju tela i psihičkom stanju pacijenta. Ove tegobe obično karakteriše preterano kontrolisanje ponašanja u vezi sa jelom, izbegavanje hrane ili nekontrolisano konzumiranje velikih količina hrane. Kod osoba sa poremećajem ishrane mogu se javiti simptomi kao što su opsesivno interesovanje za telesnu težinu i izgled, preterano vežbanje, društvena izolacija i emocionalne oscilacije. Pored toga, često se uočavaju i ponašanja kao što su preterano restriktivne dijete, preskakanje obroka ili jedenje u tajnosti. Simptomi poremećaja ishrane su sledeći:
- Prekomeran gubitak ili dobijanje telesne mase: Mogu se javiti abnormalne i nagle promene telesne mase.
- Opsesivne misli u vezi sa hranom: Uočavaju se ponašanja kao što su računanje kalorija, stalno držanje dijete ili izbegavanje zabranjenih namirnica.
- Promene navika u ishrani: Mogu se javiti preskakanje obroka, odbijanje hrane ili napadi prejedanja.
- Jedenje u tajnosti ili povraćanje posle prejedanja: Često se javlja kod poremećaja kao što je bulimija nervoza.
- Preterano vežbanje: Mogu se sprovoditi iscrpljujuće rutine vežbanja kako bi se sagorela pojedena hrana.
- Izbegavanje društvenih situacija: Udaljavanje od društvenih aktivnosti zbog briga u vezi sa jelom.
- Problemi sa varenjem i metabolički poremećaji: Mogu se javiti zatvor, želudačne tegobe i nedostaci vitamina.
- Prekomeran osećaj gladi ili gubitak apetita: Mogu se javiti neravnoteže u ponašanju u vezi sa jelom.
- Depresija i anksiozni poremećaj: Kod osoba sa poremećajem ishrane česte su promene raspoloženja i anksioznost.
- Neredovne menstruacije: Naročito kod žena mogu se javiti hormonski poremećaji kao što su neredovne menstruacije ili izostanak menstruacije.
Faktori rizika za nastanak poremećaja ishrane
Poremećaji ishrane su složene bolesti koje mogu nastati kao rezultat kombinacije bioloških, psihičkih i sredinskih faktora. Genetska predispozicija može predstavljati veći rizik kod osoba sa porodičnom istorijom poremećaja ishrane ili psihijatrijskih bolesti. Poremećaji ishrane se češće javljaju kod osoba sa niskim samopouzdanjem, perfekcionizmom i poremećajem doživljaja tela. Društveni pritisci i uticaj medija na predstavu o idealnom telu mogu podsticati nezdrave navike u ishrani, naročito kod mladih. Psihosocijalni faktori kao što su jak stres, traumatska iskustva, zlostavljanje u detinjstvu i pritisak u porodici imaju važnu ulogu u razvoju poremećaja ishrane. Nekontrolisano držanje dijete, preterana opsednutost mršavljenjem i neredovne navike u ishrani takođe mogu dovesti do početka ove bolesti. Pored toga, hormonske neravnoteže i neurološki faktori, naročito promene nivoa serotonina, mogu povećati rizik od razvoja poremećaja ishrane. Osobe sa istorijom gojaznosti u detinjstvu ili adolescenciji takođe mogu biti pod većim rizikom od poremećaja ishrane u kasnijem životnom dobu.
Kako se leče poremećaji ishrane?
Lečenje se sprovodi multidisciplinarnim pristupom koji ima za cilj da uredi fizičko zdravlje, psihičko stanje i navike u ishrani pacijenta. Proces lečenja poremećaja ishrane sprovodi se psihoterapijom, savetovanjem o ishrani i, po potrebi, medicinskom podrškom. Kognitivno-bihejvioralna terapija je često korišćena metoda koja pomaže pacijentu da promeni navike u ishrani i doživljaj tela. Istovremeno, porodična terapija, individualna terapija i grupne terapije takođe mogu biti korisne za osobe sa poremećajem ishrane. Nutricionisti, sastavljanjem zdravog i uravnoteženog plana ishrane, pomažu pacijentu da povrati izgubljenu nutritivnu ravnotežu. U teškim slučajevima, radi očuvanja vitalnih funkcija pacijenta, može biti potrebna hospitalizacija i može se primeniti parenteralna (intravenska) ishrana. Tokom lečenja, podržavajuće društveno okruženje i razvijanje zdravih životnih navika spadaju među važne faktore koji ubrzavaju oporavak.
Koje bolesti mogu izazvati poremećaji ishrane?
Poremećaji ishrane su bolesti koje ozbiljno ugrožavaju i fizičko i mentalno zdravlje. Stanja kao što su neuhranjenost, prekomeran gubitak telesne mase ili nekontrolisano jedenje mogu poremetiti metabolizam i dovesti do brojnih zdravstvenih problema. Zbog nutritivnih nedostataka imunski sistem može oslabiti. Istovremeno, mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja funkcije organa. Naročito poremećaji ishrane koji se dugo ne leče mogu dovesti do trajnih zdravstvenih problema kao što su srčane tegobe, osteoporoza, hormonski poremećaji i problemi sa sistemom organa za varenje. Bolesti do kojih mogu dovesti poremećaji ishrane mogu se navesti na sledeći način:
- Srčane bolesti: Prekomeran gubitak telesne mase ili neredovna ishrana mogu izazvati poremećaje srčanog ritma i nizak krvni pritisak.
- Osteoporoza (gubitak koštane mase): Nedostatak kalcijuma i vitamina D može smanjiti gustinu kostiju.
- Problemi sa sistemom organa za varenje: Mogu se javiti hronični zatvor, čir na želucu i problemi sa crevima.
- Hormonske neravnoteže: Mogu se javiti neredovne menstruacije i problemi sa štitnom žlezdom.
- Bubrežna insuficijencija: Nedovoljan unos tečnosti i poremećena ishrana mogu negativno uticati na funkciju bubrega.
- Slabost imunskog sistema: Odbrambeni mehanizam organizma slabi, pa otpornost na infekcije može opasti.
- Poremećaji nervnog sistema: Mogu se javiti depresija, anksioznost i problemi sa pamćenjem.
- Erozija zuba: Kod pacijenata sa bulimijom nervozom zubna gleđ može biti oštećena zbog čestog povraćanja.
Poremećaji ishrane mogu biti opasni po život ako se ne dijagnostikuju i ne leče na vreme. Zato su traženje stručne pomoći i usvajanje zdravih navika u ishrani veoma važni za dugoročan oporavak.
Uređivački odbor Anadolu Medical Center
Lekari oblasti „Ishrana i dijetetika" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je poremećaj ishrane?
Poremećaji ishrane su psihijatrijska stanja koja dugoročno menjaju odnos prema hrani, telu i ponekad telesnoj težini. Anoreksija nervoza, bulimija nervoza i poremećaj prejedanja imaju različite dijagnostičke kriterijume. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji znaci mogu da upozore?
Sve strože ograničavanje hrane, preskakanje obroka, epizode gubitka kontrole nad jelom, povraćanje, prekomerno vežbanje, snažan strah od dobijanja na težini, povlačenje iz društva ili stalna okupiranost hranom mogu biti znaci problema. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji su uzroci poremećaja ishrane?
Ne postoji jedan uzrok. Genetski, psihološki, porodični, društveni i okolinski faktori mogu međusobno delovati. Komentari o telesnoj težini i restriktivne dijete mogu povećati ranjivost kod nekih osoba, ali nisu jedino objašnjenje. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji su rizici po zdravlje?
U zavisnosti od poremećaja mogu nastati pothranjenost, poremećaji elektrolita, srčane ili digestivne komplikacije, oštećenje zuba, hormonalni poremećaji i značajna psihička patnja. Težina stanja nije uvek vidljiva spolja. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.