U onkologiji izraz genska terapija obuhvata različite pristupe koji menjaju genetski materijal ćelija radi lečenja bolesti. Neki postupci modifikuju imunske ćelije van tela, kao CAR-T, dok drugi koriste vektore ili onkolitičke viruse. Većina strategija namenjena je specifičnim tumorima i precizno definisanim indikacijama.
Genska terapija kod raka je savremeni terapijski pristup zasnovan na direktnom unošenju genetskog materijala u ćelije ili na izmeni postojećih genetskih struktura, s ciljem da se spreče rast, umnožavanje ili širenje ćelija raka. Dok kod konvencionalnih terapija (hemioterapije, radioterapije) mogu biti oštećene i zdrave ćelije, genska terapija se ističe ciljanim delovanjem. Cilj je da se u ćelije prenese genetska informacija potrebna da se isprave neispravni geni u tumorskim ćelijama, ojača imuni sistem ili da ćelije same sebe unište. U borbi protiv raka genska terapija može delovati na nekoliko različitih načina: popravkom oštećenih gena, prenošenjem ubilačkih gena u tumorske ćelije, unošenjem gena koji jačaju imuni sistem ili činjenjem ćelija raka osetljivim na lečenje.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Kako se sprovodi genska terapija kod raka?
Osnovni princip genske terapije jeste dopremanje novog genetskog materijala u ćelije. Za to se najčešće koriste sistemi nosača koji se nazivaju vektori. Uglavnom se za direktno prenošenje genetskog materijala u unutrašnjost ćelije koriste virusi koji su učinjeni bezopasnim (na primer adenovirus, retrovirus, lentivirus). Pored vektora, mogu se uključiti i lipidne nanočestice ili tehnologije uređivanja gena kao što je CRISPR-Cas9.
Proces lečenja odvija se kroz sledeće korake:
- Utvrđuje se ciljna genetska greška ili mehanizam koji treba lečiti.
- Dizajnira se genetski materijal koji će ispraviti tu grešku ili ojačati imunitet.
- Genetski materijal se pomoću nosača na bazi virusa ili nevirusnih nosača doprema u ćelije pacijenta.
- Genetska informacija koja uđe u ćelije menja funkcionisanje ćelija raka i ili ih uništava ili olakšava da ih imuni sistem prepozna.
Kod nekih pristupa imune ćelije pacijenta genetski se modifikuju u laboratorijskim uslovima (na primer CAR-T ćelijska terapija), a zatim se vraćaju u organizam. Ova metoda dala je revolucionarne rezultate naročito kod hematoloških vrsta raka (leukemije, limfoma).
Koje se genske terapije primenjuju u lečenju raka?
Genska terapija se u lečenju raka koristi i za direktno ciljanje tumorskih ćelija i za borbu protiv tumora jačanjem imunog sistema. Ove metode deluju putem različitih mehanizama. Neke su usmerene na ispravljanje oštećenih gena, dok druge genetski menjaju imune ćelije kako bi one bolje prepoznavale i uništavale ćelije raka. Osim toga, mogu se koristiti i genetski materijali koji ćelije raka čine osetljivim na lečenje ili ih direktno ubijaju.
Glavne metode genske terapije mogu se navesti na sledeći način:
- Terapije onkolitičkim virusima: Posebno dizajnirani virusi koji inficiraju ćelije raka i uništavaju ih iznutra, a istovremeno stimulišu imuni sistem.
- Terapije dodavanja i popravke gena: Unošenje zdravih kopija umesto neispravnih gena ili popravka genetskog oštećenja.
- Metode utišavanja gena (RNAi): Utišavanje gena koji omogućavaju rast ćelija raka.
- Imunoterapije (CAR-T ćelijska terapija): Imune ćelije pacijenta genetski se menjaju u laboratoriji kako bi mogle da prepoznaju i unište tumorske ćelije.
- Terapije genetske senzibilizacije: Genetske izmene kojima se ćelije raka čine osetljivijim na radioterapiju ili hemioterapiju.
- Terapije koje indukuju apoptozu: Unošenje gena koji će dovesti do samouništenja ćelija raka.
Kod kojih vrsta raka postoje istraživanja?
Genska terapija još uvek nije postala standardna metoda lečenja za sve vrste raka. Međutim, klinička istraživanja pokazuju obećavajuće rezultate kod mnogo različitih vrsta raka. Stopa uspeha je veća naročito kod hematoloških vrsta raka (raka krvi). Kod solidnih tumora (npr. tumora pluća, pankreasa, mozga) lečenje je složenije, ali se beleži značajan napredak.
Glavne vrste raka kod kojih se genska terapija primenjuje ili ispituje mogu se navesti na sledeći način:
- Leukemija i limfom: CAR-T ćelijske terapije odobrene su od strane FDA i EMA i daju visok uspeh naročito kod rezistentnih slučajeva.
- Multipli mijelom: Genskim terapijama nove generacije i primenom CAR-T ćelija postižu se obećavajući rezultati.
- Rak pluća: Nastavljaju se istraživanja terapija onkolitičkim virusima i tehnika utišavanja gena.
- Tumori mozga (glioblastom): Terapije koje povećavaju genetsku osetljivost i onkolitički virusi koriste se u kliničkim ispitivanjima.
- Rak pankreasa: U toku su istraživanja jačanja imunog sistema genskom terapijom.
- Rak dojke i jajnika: Terapije popravke gena ispituju se naročito kod slučajeva povezanih sa mutacijama BRCA gena.
- Rak prostate: Postoje istraživanja terapija genetske senzibilizacije i imunoterapija.
Danas genska terapija nalazi kliničku primenu naročito kod raka krvi, dok se kod solidnih tumora istraživanja intenzivno nastavljaju. Očekuje se da u bliskoj budućnosti genska terapija postane neodvojivi deo standardnih protokola u lečenju raka.
Lekari oblasti „Centar za onkologiju" u Anadolu
Česta pitanja
Šta podrazumeva genska terapija u lečenju raka?
U onkologiji izraz genska terapija obuhvata različite pristupe koji menjaju genetski materijal ćelija radi lečenja bolesti. Neki postupci modifikuju imunske ćelije van tela, kao CAR-T, dok drugi koriste vektore ili onkolitičke viruse. Većina strategija namenjena je specifičnim tumorima i precizno definisanim indikacijama.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
CAR-T terapije već se koriste kod određenih hematoloških maligniteta, ali nisu opšte rešenje za sve solidne tumore. Onkolitički virusi i drugi genetski vektori imaju određene indikacije ili klinička ispitivanja zavisno od zemlje. Terapije mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte i sprovode se u specijalizovanim centrima.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Posle ćelijske ili genske terapije visoka temperatura, nizak pritisak, otežano disanje, konfuzija ili epileptični napad mogu ukazivati na ozbiljnu toksičnost i zahtevaju hitno zbrinjavanje. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.