Osteosarkom je primarni maligni tumor kosti koji se naročito javlja kod adolescenata i mladih odraslih, često u dugim kostima oko kolena, ali može nastati i u drugim uzrastima i lokalizacijama. Uporan lokalizovan bol, otok ili patološki prelom mogu dovesti do dijagnoze.
Osteosarkom je jedan od najčešćih malignih tumora kostiju, koji se javlja naročito u detinjstvu i adolescenciji. Smatra se ozbiljnom bolešću zbog brzog napredovanja i potencijala da se proširi na okolna tkiva i udaljene organe. Najčešće se javlja na dugim kostima, naročito u okolini kolena i na butnoj kosti. Veliki tempo rasta u ranom uzrastu smatra se važnim faktorom rizika za razvoj ovog tumora. Iako je osteosarkom retka vrsta raka, kada se javi, duboko pogađa i pacijenta i njegovu porodicu u fizičkom, psihološkom i socijalnom smislu.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je osteosarkom?
Osteosarkom, koji potiče od ćelija koje grade koštano tkivo, jedan je od najčešćih primarnih (nastalih u kosti) malignih tumora kostiju. Iako je češći u detinjstvu i adolescenciji, može se javiti i kod odraslih. To što se javlja naročito u periodima rasta, kada kosti brzo rastu, pokazuje da je tumor usko povezan sa razvojem kostiju. Najčešće se razvija na dugim kostima, naročito u predelima kao što su butna kost (femur), golenjača (tibija) i kost nadlaktice (humerus) u okolini kolena.
Zbog agresivnog toka tumor ima potencijal da se brzo proširi na okolna tkiva, a metastazama naročito na pluća. Zato su rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje od velikog značaja za tok bolesti. Osteosarkom ne treba posmatrati samo kao tumor kosti, već i kao ozbiljno onkološko stanje sa sistemskim posledicama.
Koji su uzroci osteosarkoma?
Iako uzrok nije tačno poznat, smatra se da uticaj mogu imati genetska predispozicija, sredinski faktori i neke prethodno postojeće bolesti. Posmatrano na ćelijskom nivou, oštećenje DNK ili poremećaj mehanizama koji kontrolišu deobu ćelija pripremaju teren za razvoj osteosarkoma. Uz to, intenzivna ćelijska aktivnost koštanog tkiva u periodima brzog rasta takođe se smatra činiocem koji povećava rizik.
Uzroci osteosarkoma mogu se navesti ovako:
- Genetska predispozicija: Nasledni genetski poremećaji kao što su Li-Fraumeni sindrom i mutacija gena retinoblastoma važni su faktori rizika za razvoj osteosarkoma.
- Brz rast kostiju: Kod dece koja u pubertetu brzo rastu u visinu verovatnoća pojave osteosarkoma je veća.
- Prethodno postojeće bolesti kostiju: Bolesti koje utiču na pregradnju kostiju, kao što je Pagetova bolest, mogu povećati rizik od osteosarkoma.
- Izloženost zračenju: Visoke doze radioterapije primljene ranije radi lečenja raka mogu u kasnijim godinama dovesti do razvoja osteosarkoma.
- Pol: Kod muškaraca se javlja nešto češće nego kod žena.
- Trauma i hronični stres: Iako sami po sebi nisu uzrok, ćelijske promene koje nastaju u koštanom tkivu posle traume mogu doprineti razvoju tumora.
- Faktori imunološkog sistema: Poremećaji imunološkog sistema mogu dovesti do slabljenja zaštitnih mehanizama protiv razvoja raka.
Koji su simptomi osteosarkoma?
Ispoljava se lokalizovanim bolom koji počinje u kosti, a vremenom napreduje do ozbiljnijih nalaza koji utiču na svakodnevni život. Simptomi se mogu razlikovati u zavisnosti od mesta tumora, njegove veličine i proširenosti. Naročito kod osteosarkoma koji se javlja na dugim kostima oko kolena, bol i otok su najčešće tegobe. Bolest se u početku obično može zameniti sa sportskim povredama ili bolovima rasta, što može dovesti do kašnjenja u dijagnozi. Bol se u početku oseća samo tokom vežbanja, a kasnije se može nastaviti i u mirovanju. U uznapredovalim slučajevima tumor slabi kost i povećava rizik od preloma.
Simptomi osteosarkoma su sledeći:
- Bol u kosti: Najvažniji simptom je hroničan bol u kosti koji se naročito pojačava noću i traje i u mirovanju.
- Otok: U predelu tumora može nastati otok koji se vidi golim okom ili se može napipati rukom.
- Osetljivost: U predelu tumora javljaju se osetljivost na dodir i osećaj nelagodnosti.
- Ograničenje pokreta: Ako je tumor blizu zgloba, mogu se javiti smanjena pokretljivost i otežano kretanje.
- Prelomi kostiju: Zbog slabljenja kosti prelom se može razviti neočekivano, čak i pri malim povredama.
- Crvenilo i povećana toplota: Mogu se javiti nalazi nalik zapaljenju, a u predelu tumora može se primetiti zagrevanje kože.
- Umor i malaksalost: Opšta malaksalost može se javiti zbog borbe organizma protiv raka.
- Povišena temperatura i noćno znojenje: U uznapredovalijim fazama mogu se javiti sistemski efekti tumora.
- Gubitak telesne težine: U uznapredovaloj fazi može se objasniti metaboličkim promenama koje zahvataju ceo organizam.
Kako se prepoznaje osteosarkom?
Bolest se u prvoj fazi može zameniti sa sportskim povredama, bolovima mišićno-koštanog sistema ili bolovima rasta. Međutim, tipična osobina osteosarkoma je da bol postepeno postaje sve jači i traje i tokom odmora. Pored toga, ako bol prate otok, crvenilo i ograničenje pokreta, obavezno je potrebna lekarska procena. Naročito kod dece i adolescenata, jak i stalan bol koji se razvija na dugim kostima koje brzo rastu može biti jedan od ranih znakova osteosarkoma.
Najvažnija stvar u prepoznavanju bolesti su prelomi kostiju koji nastaju čak i posle jednostavnih povreda. Lako lomljenje kostiju koje su u normalnim uslovima čvrste pokazuje da je koštano tkivo oslabljeno i navodi na pomisao o mogućem malignom tumoru u pozadini. Takođe je važno da porodice obrate pažnju na nagle promene u svakodnevnim aktivnostima deteta, kao što su šepanje, otežano penjanje uz stepenice ili izbegavanje igre. Razlog je to što ovakve promene ponašanja mogu biti nesvesna prilagođavanja kojima dete pokušava da ublaži bol.
Kako se postavlja dijagnoza osteosarkoma?
Najpre se anamnezom i fizičkim pregledom procenjuju simptomi kao što su bol, otok i gubitak funkcije. Lekar se raspituje o trajanju i jačini simptoma i o povredama u anamnezi. Zatim se pristupa metodama snimanja. Rendgenski snimci obično pokazuju karakteristične nalaze kao što su nepravilnosti u kosti, razaranje i stvaranje nove kosti. Kada ovi nalazi pojačaju sumnju na osteosarkom, sprovode se dalja ispitivanja. Kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MR) detaljno pokazuju veličinu tumora i njegovo širenje na meka tkiva i zglobove.
Za konačnu dijagnozu zlatni standard je biopsija. Biopsijom se uzorak tkiva uzet iz tumora šalje na patohistološki pregled. Tu se određuju tip, agresivnost i stadijum tumora. Pored toga, važno je i traganje za metastazama. Pošto su pluća najčešće mesto širenja osteosarkoma, CT pluća se obavezno radi. Scintigrafija kostiju i PET snimanja takođe se koriste za otkrivanje mogućih metastaza u drugim delovima tela. Svi ovi podaci procenjuju se zajedno, određuje se stadijum bolesti i pravi se odgovarajući plan lečenja.
Kako se leči osteosarkom?
Lečenje osteosarkoma planira se multidisciplinarnim pristupom, zajedničkim radom specijalista kao što su onkolog, ortopedski hirurg, radiolog i fizioterapeut. Osnovni cilj lečenja je i potpuno uklanjanje tumora i očuvanje kvaliteta života pacijenta.
Metode lečenja osteosarkoma mogu se navesti ovako:
- Hemioterapija: Prvi korak lečenja. Hemioterapija primenjena pre operacije smanjuje veličinu tumora i povećava šanse za hirurški uspeh. Koristi se i posle operacije za uništavanje preostalih tumorskih ćelija.
- Hirurško lečenje: Uklanja se kost sa tumorom i zahvaćena okolna tkiva. Danas se kod većine pacijenata može uraditi operacija kojom se čuva ekstremitet, a kada je potrebno, nedostajući deo se rekonstruiše protezom ili koštanim graftom.
- Amputacija: U uznapredovalim slučajevima u kojima operacija sa očuvanjem ekstremiteta nije moguća, može biti potrebno uklanjanje celog ekstremiteta. Međutim, ovo se danas ređe bira.
- Radioterapija: Iako je osteosarkom obično otporan na radioterapiju, u nekim slučajevima se može koristiti kao dodatna terapija.
- Suportivna terapija: Kontrola bola, psihološka podrška, fizikalna terapija i prilagođavanje ishrane neodvojivi su delovi lečenja.
Na šta treba obratiti pažnju posle operacije osteosarkoma?
Posle operacije osteosarkoma postoje mnogi faktori na koje treba obratiti pažnju, kako radi sprečavanja komplikacija tako i radi poboljšanja kvaliteta života pacijenta. U postoperativnom periodu potrebno je multidisciplinarno praćenje, a pacijent treba redovno da ide na kontrole.
Stvari na koje treba obratiti pažnju posle operacije su:
- Nega rane: Šavove u predelu operacije treba redovno kontrolisati i održavati higijenu zbog rizika od infekcije.
- Kontrola bola: Za bolove koji u prvom periodu mogu biti jaki treba redovno koristiti lekove koje je preporučio lekar.
- Fizikalna terapija i rehabilitacija: Fizikalna terapija je od velikog značaja za očuvanje pokretljivosti i ponovno sticanje mišićne snage posle operacije.
- Nastavak hemioterapije: Posle operacije hemioterapija se nastavlja radi potpunog uništenja tumorskih ćelija, pa zato treba pažljivo pratiti imunološki sistem i opšte zdravlje.
- Nutritivna podrška: Radi jačanja zarastanja kostiju i imuniteta treba primenjivati ishranu bogatu proteinima, kalcijumom i vitaminima.
- Psihološka podrška: Psihološko savetovanje doprinosi procesu oporavka kod pacijenata koji su doživeli gubitak ekstremiteta ili promene načina života.
- Redovne kontrole: Zbog rizika od metastaza u plućima pacijente treba u redovnim razmacima pratiti metodama snimanja kao što su CT ili MR.
Period posle operacije osteosarkoma nije ograničen samo na hirurški oporavak. Sagledavanje fizičkog, psihološkog i socijalnog oporavka kao celine poboljšava prilagođavanje pacijenta životu i kvalitet života.
Lekari oblasti „Centar za onkologiju" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je osteosarkom i kako se dijagnostikuje?
Osteosarkom je primarni maligni tumor kosti koji se naročito javlja kod adolescenata i mladih odraslih, često u dugim kostima oko kolena, ali može nastati i u drugim uzrastima i lokalizacijama. Uporan lokalizovan bol, otok ili patološki prelom mogu dovesti do dijagnoze.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Rendgen i zatim magnetna rezonanca procenjuju leziju i lokalno širenje. Biopsija planirana u specijalizovanom centru potvrđuje dijagnozu. Lečenje obično kombinuje hemoterapiju i operaciju sa odgovarajućim hirurškim marginama, dok radioterapija ima ograničeniju ulogu nego kod nekih drugih sarkoma. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Prelom, iznenadan veoma jak bol ili neurološka kompresija povezana sa koštanom masom zahtevaju hitnu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena. U hitnim situacijama ne treba odlagati pregled niti pokušavati samostalno lečenje.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.