Noćni strahovi su parasomnije koje se najčešće javljaju tokom dubokog NREM sna. Osoba može vrištati, izgledati uspaničeno, imati ubrzan puls i biti teško razbudiva, a kasnije se događaja uglavnom ne seća jasno. Češći su kod dece i razlikuju se od noćnih mora iz REM sna.
Noćni strahovi (pavor nocturnus) su poremećaj spavanja koji se javlja naročito u detinjstvu, ali se može javiti i kod odraslih, a dovodi do toga da se osoba iz sna budi uz naglu i snažnu reakciju straha. Tokom ovih napada, koji se dešavaju noću, osoba može da viče, plače ili da se kreće u stanju panike. Ono što se dogodilo najčešće se ujutru ne pamti, a to može biti zabrinjavajuće i za samu osobu i za njenu porodicu. Pravilno prepoznavanje noćnih strahova neophodno je kako bi se razlikovali od drugih poremećaja spavanja i neuroloških problema.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Kod koga se javljaju noćni strahovi?
Iako se noćni strahovi najčešće javljaju u detinjstvu, mogu se javiti u svim starosnim grupama. To što su naročito česti u predškolskom uzrastu pripisuje se tome što arhitektura sna u ovom uzrastu još nije potpuno sazrela. Međutim, stres, nedostatak sna i neki zdravstveni problemi mogu pokrenuti napade noćnih strahova i kod odraslih. Kod osoba sa porodičnom anamnezom rizik od pojave je veći.
Noćni strahovi kod beba
Kod beba se noćni strahovi obično ispoljavaju naglim plačem, nemirom i reakcijama koje se ne mogu smiriti. Čak i kada izgleda da su joj oči otvorene, beba zapravo ne uspostavlja kontakt sa okolinom. Iako to često zabrinjava roditelje, beba se ujutru po buđenju ne seća šta se dogodilo. Noćni strahovi u periodu odojčeta obično su prolazni i smanjuju se sa rastom.
Noćni strahovi kod odraslih
Kod odraslih se noćni strahovi javljaju ređe nego kod dece, ali mogu biti povezani sa složenijim uzrocima. Snažan stres, traumatski događaji i neredovan ritam spavanja spadaju u važne okidače. Tokom napada osoba može ustati iz kreveta, vikati ili činiti pokrete kojima može nauditi okolini. Zato noćne strahove kod odraslih obavezno treba proceniti.
Šta su noćni strahovi?
Noćni strahovi su vrsta parasomnije koja se javlja u dubokoj fazi non-REM sna. Osoba, a da se potpuno ne probudi, reaguje naglim strahom i panikom. Tokom napada ubrzava se rad srca, disanje postaje nepravilno i uočava se stanje snažnog straha. Ovo stanje se razlikuje od noćnih mora, jer osoba ne sanja i kasnije se ne seća šta se dogodilo.
Koji su simptomi noćnih strahova?
Simptomi noćnih strahova su obično nagli i burni. Tokom napada osoba nije svesna i često ne reaguje na spoljašnje pokušaje intervencije. To je važna osobina koja razlikuje noćne strahove od drugih noćnih strahovanja.
Česti simptomi noćnih strahova su:
- Naglo buđenje iz sna uz vrisak
- Stanje snažnog straha i panike
- Ubrzan rad srca i znojenje
- Ubrzano disanje
- Uspravljanje u krevetu ili ustajanje
- Nemogućnost smirivanja
- Nepamćenje događaja ujutru
Koji su uzroci noćnih strahova?
U nastanku noćnih strahova ulogu može imati više faktora. Najčešće ne zavise od jednog uzroka, već se razvijaju kada se udruže različiti faktori. Važnu ulogu imaju poremećaji ritma spavanja i stanja koja utiču na nervni sistem.
Uzroci koji mogu dovesti do noćnih strahova mogu se navesti na sledeći način:
- Nedostatak sna i neredovan san
- Snažan stres i anksioznost
- Bolesti praćene povišenom temperaturom
- Genetska predispozicija
- Neželjena dejstva nekih lekova
- Neurološka osetljivost
Kako se prepoznaju noćni strahovi?
Dijagnoza noćnih strahova se obično postavlja na osnovu anamneze i uočenih simptoma. Karakteristične osobine su to što se napadi javljaju u prvim satima noćnog sna i što se osoba ujutru ničega ne seća. Kada je potrebno, dijagnoza se može potkrepiti ispitivanjem sna (polisomnografijom). Detaljni podaci dobijeni od porodice korisni su u dijagnostičkom postupku.
Kom lekaru se obratiti zbog noćnih strahova?
Osobe kod kojih postoji sumnja na noćne strahove treba najpre da se obrate specijalisti neurologije ili psihijatrije. Kod dece može biti potrebna procena dečjeg neurologa ili dečjeg psihijatra. Specijalista, ako smatra da je potrebno, može zatražiti ispitivanja u centru za poremećaje spavanja.
Kako se leče noćni strahovi?
Lečenje noćnih strahova planira se u zavisnosti od uzroka. Kod dece najčešće nije potrebno posebno lečenje i stanje se samo povlači. Kod odraslih se mogu primeniti upravljanje stresom, uspostavljanje higijene spavanja i, ako je potrebno, lekovi. Cilj lečenja je smanjenje učestalosti i jačine napada.
Kako prolaze noćni strahovi?
Kod većine dece noćni strahovi nestaju sa uzrastom. Sticanje redovnih navika spavanja i smanjenje faktora koji ih pokreću ubrzavaju oporavak. Kod odraslih se napadi mogu u velikoj meri smanjiti kada se ukloni uzrok. Redovno praćenje je važno za zdrav tok ovog procesa.
Koja je razlika između noćnih strahova i epilepsije?
Noćni strahovi i epileptični napadi ponekad se mogu zameniti zbog naglih i nekontrolisanih ponašanja koja se javljaju naročito noću. Međutim, mehanizam nastanka, tok i pristup lečenju ova dva stanja potpuno su različiti. Noćni strahovi su poremećaj spavanja (parasomnija) povezan sa neregularnošću u procesu prelaska mozga iz sna u budno stanje, dok je epilepsija neurološka bolest koja nastaje kao posledica abnormalnih i sinhronizovanih električnih pražnjenja nervnih ćelija u mozgu.
Noćni strahovi se obično javljaju u dubokoj fazi non-REM sna, odnosno u prvim satima sna. Tokom napada osoba doživljava snažan strah, može da viče, plače ili da se uspravi u krevetu, ali nije svesna okoline i najčešće ne reaguje na pokušaje smirivanja. Jedna od najkarakterističnijih osobina je da se osoba nakon završetka napada ujutru uopšte ne seća šta se dogodilo. Epileptični napadi se, s druge strane, mogu javiti u bilo koje vreme, bez obzira na to da li je noć ili dan, a posle napada kod osobe se mogu javiti znaci kao što su gubitak svesti, ošamućenost, bolovi u mišićima ili ugriz jezika.
I u pogledu dijagnoze ova dva stanja se jasno razlikuju. Dok se kod epilepsije na EEG pregledima često otkriva abnormalna električna aktivnost, kod noćnih strahova je EEG najčešće normalan. Pored toga, epileptični napadi su obično stereotipni, odnosno svaki napad protiče na sličan način. Kod noćnih strahova trajanje i jačina napada mogu varirati. Zato je postavljanje tačne dijagnoze izuzetno važno radi sprečavanja nepotrebne upotrebe lekova i planiranja odgovarajućeg lečenja.
Često postavljana pitanja o noćnim strahovima
Noćni strahovi najčešće ne predstavljaju direktnu opasnost po život. Međutim, tokom napada postoji rizik od povređivanja. Osoba u panici može ustati iz kreveta, trčati, udariti u predmete u okolini ili činiti pokrete kojima sebi može nauditi.
Da li su noćni strahovi isto što i noćne more?
Ne, noćni strahovi nisu isto što i noćne more. Noćne more se obično javljaju u REM fazi sna i osoba po buđenju može manje-više da se seti sna. Noćni strahovi se, s druge strane, najčešće javljaju u dubokom non-REM snu i osoba se ujutru najčešće ničega ne seća.
U kom uzrastu se javljaju noćni strahovi?
Noćni strahovi se najčešće javljaju u detinjstvu. Naročito su česti u predškolskom uzrastu. Kod velikog dela dece napadi se smanjuju sa uzrastom. Mogu nestati do perioda adolescencije.
Šta treba učiniti za osobu koja ima noćne strahove tokom napada?
Ne treba zaboraviti da osoba tokom napada nije „svesna“. Zato grubo drmanje ili pokušaj buđenja glasnim zvukom najčešće ne pomaže i može pojačati paniku. Najispravniji pristup je bezbedno zaštititi osobu, ukloniti opasnosti iz okoline i mirno ostati pored nje.
Da li su noćni strahovi epilepsija?
Noćni strahovi nisu epilepsija; mehanizam im je drugačiji. Kod epilepsije je poremećena električna aktivnost u mozgu. To stanje protiče sa napadima. Kod noćnih strahova, s druge strane, postoji „problem regulacije“ pri prelasku iz duboke faze sna u budno stanje. Kod epilepsije testovi kao što je EEG mogu biti odlučujući za dijagnozu, dok je kod noćnih strahova EEG najčešće normalan.
Da li se noćni strahovi mogu lečiti?
Da. Naročito kada se faktori koji ih pokreću stave pod kontrolu, napadi se mogu značajno smanjiti. Redovno vreme odlaska na spavanje, dovoljno trajanje sna, upravljanje stresom i higijena spavanja kod većine osoba predstavljaju prvi korak. Kod odraslih ili kod čestih i jakih napada može se ispitati da li postoji neki drugi uzrok (kao što su anksioznost, depresija ili apneja u snu) i napraviti plan usmeren na njega.
Lekari oblasti „Pedijatrija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta su noćni strahovi i kako se razlikuju od noćnih mora?
Noćni strahovi su parasomnije koje se najčešće javljaju tokom dubokog NREM sna. Osoba može vrištati, izgledati uspaničeno, imati ubrzan puls i biti teško razbudiva, a kasnije se događaja uglavnom ne seća jasno. Češći su kod dece i razlikuju se od noćnih mora iz REM sna.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Kod dece su epizode često prolazne. Nedostatak sna, stres, temperatura ili neredovan raspored mogu ih podstaći. Novi, česti ili opasni noćni strahovi kod odraslih zaslužuju procenu radi isključenja drugih poremećaja sna ili neuroloških događaja. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Pregled je potreban ako su epizode česte, dovode do povreda ili počnu u odraslom dobu. Produžen gubitak svesti, epileptični napad ili otežano disanje zahtevaju hitnu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.