Tokom dojenja važni su dobar položaj bebe, dubok i bezbolan hvat dojke, hranjenje prema znacima gladi i praćenje mokrih pelena i napredovanja na težini. Većina majki ne treba posebnu restriktivnu dijetu, ali lekove, alkohol, nikotin i biljne preparate treba proceniti individualno.
Dojenje je izuzetno važan, prirodan i jedinstven proces i za zdravlje bebe i za zdravlje majke. Međutim, da bi ovaj proces bio zdrav i održiv, potrebno je obratiti pažnju na neke osnovne stvari. Dojenje pravilnom tehnikom povećava fizičku udobnost majke i obezbeđuje dovoljnu ishranu bebe. Pogrešni položaji, nedovoljna ishrana ili pogrešni postupci mogu otežati dojenje.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Značaj dojenja i kada treba početi sa dojenjem?
Majčino mleko je najidealnija hrana koja sama može da zadovolji sve nutritivne potrebe bebe tokom prvih 6 meseci. Sadrži antitela koja jačaju imunski sistem, lako svarljive proteine i vitamine i minerale potrebne za razvoj. Dojenje istovremeno pomaže stvaranju snažne veze između majke i bebe. Preporučuje se da se sa dojenjem počne u toku prvog sata posle porođaja. Prvo mleko koje dolazi u tom periodu, kolostrum, izuzetno je dragoceno za imunski sistem bebe. Rano započeto dojenje doprinosi i povećanju stvaranja mleka.
Kakvi treba da budu pravilan položaj i prihvat dojke tokom dojenja?
Pravilan položaj pri dojenju sprečava bol kod majke i obezbeđuje da beba dobije dovoljno mleka. Majka treba da sedi ili leži u udobnom položaju i da ne opterećuje mišiće ramena i leđa. Bebu treba držati okrenutu prema majci; glava, vrat i trup treba da budu u istoj liniji. Beba treba da obuhvati veći deo tamnog područja oko bradavice (areole). Pogrešan prihvat dojke može dovesti do ragada bradavica, do toga da beba ne dobija dovoljno mleka i do bolnog dojenja.
Učestalost i trajanje dojenja i sa kojom dojkom početi?
Novorođenčad obično treba dojiti 8–12 puta dnevno. Učestalost dojenja ne treba određivati prema satu, već prema znacima gladi kod bebe. Trajanje dojenja razlikuje se od bebe do bebe; važno je da se dojka dovoljno isprazni. Pri svakom dojenju treba početi jednom dojkom i preći na drugu tek kada prva potpuno omekša. Pri sledećem dojenju preporučuje se da se počne drugom dojkom. Ovaj način obezbeđuje uravnoteženo stvaranje mleka.
Ishrana majke tokom dojenja: šta jesti, a šta izbegavati?
Ishrana majke koja doji direktno utiče i na kvalitet mleka i na nivo energije majke. Iako ne postoji posebna čudotvorna namirnica „koja stvara mleko“, uravnotežena i dovoljna ishrana je veoma važna.
Namirnice koje se preporučuju tokom dojenja mogu se navesti ovako:
- Izvori proteina (jaja, meso, riba, mahunarke)
- Mnogo povrća i voća
- Integralne žitarice
- Dovoljna količina vode
Ono što treba izbegavati ili ograničiti je:
- Prekomeran unos kofeina
- Prerađena i veoma začinjena hrana
Šta ne treba raditi tokom dojenja
Period dojenja je jedan od najosetljivijih i najvažnijih procesa između majke i bebe. Izbori koje majka pravi u tom periodu direktno utiču ne samo na njeno zdravlje, već i na razvoj i imunski sistem bebe. Neke navike mogu negativno uticati na sastav majčinog mleka ili ugroziti zdravlje bebe.
Ono što treba izbegavati tokom dojenja je:
- Uzimanje lekova bez konsultacije sa lekarom
- Nepotrebno ograničavanje dojenja
- Grubo čišćenje ili iritiranje bradavice
Kako povećati količinu majčinog mleka?
Stvaranje majčinog mleka u osnovi funkcioniše po principu ponude i potražnje. Što beba češće i delotvornije sisa, to se stvaranje mleka više povećava. Stres, umor i nedovoljna ishrana mogu negativno uticati na količinu mleka.
Metode koje pomažu povećanju količine majčinog mleka su:
- Često dojiti bebu
- Redovno prazniti obe dojke
- Unositi mnogo tečnosti
- Dovoljno se odmarati
- Smanjiti stres
Česti problemi tokom dojenja i njihova rešenja
Problemi koji se javljaju tokom dojenja najčešće su prolazni i uz pravilne informacije lako se mogu prevazići. Većina problema u ovom periodu može se staviti pod kontrolu ispravljanjem tehnike dojenja i pravilnim pražnjenjem dojke. Umesto prestanka dojenja zbog problema, utvrđivanje uzroka i primena odgovarajućih rešenja povećavaju udobnost majke i omogućavaju da se dojenje zdravo nastavi.
Neki problemi koji se javljaju tokom dojenja su:
- Ragade bradavica
- Mastitis (zapaljenje dojke)
- Začepljenje mlečnog kanala
- Zabrinutost zbog nedovoljne količine mleka
- Bol tokom dojenja
Kako znati da je majčinog mleka dovoljno?
Da li je majčinog mleka dovoljno ne procenjuje se samo prema osećaju punoće dojke ili trajanju sisanja. Najpouzdaniji pokazatelji su fizički razvoj i opšte zdravstveno stanje bebe. Redovno napredovanje bebe u težini, učestalost mokrenja i stolice primerena uzrastu i to što beba posle dojenja izgleda mirno i spokojno ukazuju na to da je majčinog mleka dovoljno. Pored toga, boja kože, mišićni tonus i budnost bebe takođe pružaju važne naznake o tome da li je ishrana dovoljna.
Znaci koji pokazuju da beba dobija dovoljno mleka su:
- Redovno napredovanje u težini
- Mokrenje najmanje 5–6 puta dnevno
- Smirivanje posle dojenja
- Živahan i aktivan izgled
Pravila za čuvanje majčinog mleka
Izdojeno majčino mleko, kada se čuva u odgovarajućim uslovima, u velikoj meri zadržava svoju nutritivnu vrednost i svojstva koja podržavaju imunitet. Međutim, vreme i način čuvanja su izuzetno važni da bi se mleko moglo bezbedno koristiti. Neodgovarajući uslovi čuvanja mogu dovesti do kvarenja mleka i ugroziti zdravlje bebe. Zato majčino mleko od trenutka izmlazanja treba čuvati u skladu sa higijenskim pravilima.
Za čuvanje majčinog mleka treba birati čiste staklene posude sa poklopcem ili kese za čuvanje posebno proizvedene za majčino mleko. Na svaku posudu obavezno treba napisati datum i vreme izmlazanja. Mleko treba čuvati na unutrašnjim policama frižidera, a ne na vratima, i ne treba ga izlagati promenama temperature.
Opšta vremena čuvanja su sledeća:
- Na sobnoj temperaturi (do 25 °C): 3–4 sata
- U frižideru (4 °C): 3–4 dana
- U zamrzivaču (-18 °C i niže): 3–6 meseci
Zamrznuto majčino mleko po mogućnosti treba polako odmrzavati u frižideru. Odmrznuto mleko ne treba ostavljati da stoji na sobnoj temperaturi i ne treba ga podgrevati u mikrotalasnoj rerni. Razlog je to što ove metode mogu smanjiti nutritivnu vrednost i zaštitna svojstva mleka. Jedno od najvažnijih pravila je da se odmrznuto majčino mleko ne zamrzava ponovo. Mleko koje je podgrejano, a beba ga nije popila, takođe ne treba ponovo čuvati i iz bezbednosnih razloga ne treba ga koristiti.
Česta pitanja o dojenju
Da li dojenje treba da boli?
Ne. Uz pravilan položaj i prihvat dojke dojenje ne boli. Ako je bol stalan, tehniku treba preispitati.
Može li majka nastaviti da doji ako se razboli tokom dojenja?
U većini slučajeva da. Međutim, za lekove koji se koriste obavezno se treba posavetovati sa lekarom.
Da li je potrebno dojiti noću?
Da. Naročito u prvim mesecima noćna dojenja povećavaju stvaranje mleka i zadovoljavaju potrebe bebe.
Do kada treba davati majčino mleko?
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje isključivo majčino mleko tokom prvih 6 meseci, a zatim dojenje uz dohranu najmanje do 2. godine.
Lekari oblasti „Pedijatrija" u Anadolu
Česta pitanja
Na šta treba obratiti pažnju tokom dojenja bebe?
Tokom dojenja važni su dobar položaj bebe, dubok i bezbolan hvat dojke, hranjenje prema znacima gladi i praćenje mokrih pelena i napredovanja na težini. Većina majki ne treba posebnu restriktivnu dijetu, ali lekove, alkohol, nikotin i biljne preparate treba proceniti individualno.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Bolne bradavice, zastoj mleka i osećaj nedovoljne količine mleka često zahtevaju procenu tehnike dojenja. Dovoljan unos hrane i tečnosti prema žeđi, odmor koliko je moguće i podrška okoline mogu pomoći održivom dojenju. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Procena počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. Po potrebi se koriste laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma, drugih bolesti i ciljeva terapije; nisu svi pregledi ni terapije potrebni svakoj osobi.
Kada je potrebno javiti se lekaru?
Pomoć je potrebna ako beba slabo sisa, deluje izrazito pospano, ima malo mokrih pelena ili ne napreduje. Majka treba brzo da se javi lekaru zbog visoke temperature, bolnog crvenila dojke, gnojnog sekreta ili naglog pogoršanja stanja. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.