Šta je granični poremećaj ličnosti (borderline)?

Granični (borderline) poremećaj ličnosti (GPL) psihijatrijski je poremećaj kod kojeg pacijenti imaju teškoće u regulisanju emocija, doživljavaju nestabilnost u odnosima i pokazuju nagle promene raspoloženja. Intenzivne emocije, iznenadni izlivi besa, strah od napuštanja i nedoslednost u doživljaju sopstvenog ja spadaju u osnovne karakteristike ovog poremećaja. Osobe sa ovim poremećajem često mogu osećati prazninu i doživljavati nagle promene raspoloženja.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Šta znači granični poremećaj ličnosti?

Granični poremećaj ličnosti je mentalni poremećaj kod kojeg osoba ima teškoće u kontroli svojih emocija, misli i ponašanja. Osobe sa ovim poremećajem mogu u društvenim odnosima, doživljaju samopoštovanja i emocionalnim stanjima odlaziti u krajnosti.

U ovom stanju pacijent se ponekad oseća izuzetno srećno i sigurno, a zatim ga iznenada može obuzeti intenzivan osećaj praznine. Zbog straha od napuštanja može razviti izraženu zavisnost u odnosima i doživljavati iznenadne izlive besa. Istovremeno, doživljaj sopstvene ličnosti može biti promenljiv i može se javiti kriza identiteta. Granični poremećaj ličnosti može biti povezan i sa drugim psihološkim poremećajima i obično se može javiti zajedno sa dodatnim problemima kao što su anksioznost, depresija ili zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Zato su pravilna dijagnoza i proces lečenja od velikog značaja.

Koji su simptomi graničnog poremećaja ličnosti?

To je poremećaj koji se ispoljava emocionalnim, kognitivnim i bihejvioralnim promenama. Ovi simptomi mogu negativno uticati na društvene odnose pacijenta, poslovni život i opšti kvalitet života. Simptomi se povremeno mogu pogoršati i dovesti do sklonosti osobe da sebi nanese povredu. Zato simptomi graničnog poremećaja ličnosti mogu uticati na život osobe iz različitih uglova. Česti simptomi mogu se navesti na sledeći način:

• Emocionalni simptomi: Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti mogu doživljavati nagle i intenzivne promene emocija. U jednom trenutku se osećaju srećno i spokojno, a za kratko vreme mogu zapasti u duboku tugu ili bes. Ove emocionalne oscilacije mogu trajati satima ili danima i negativno uticati na svakodnevno funkcionisanje osobe.
• Oscilacije u odnosima: Osobe sa GPL-om u bliskim odnosima mogu se kretati između prekomerne idealizacije i obezvređivanja. Partnera, prijatelje ili članove porodice jednog dana mogu veoma voleti, a drugog dana potpuno odbaciti. Zbog straha od napuštanja mogu postati preterano zavisni ili, naprotiv, iznenada prekinuti odnos.
• Promene u doživljaju identiteta: Pogled pacijenta na sebe, samopoštovanje i doživljaj identiteta mogu se stalno menjati. Ponekad sebe vidi kao snažnu i uspešnu osobu, a ponekad se može osećati bezvredno i besmisleno. Ove promene mogu uticati na izbor karijere, odnose i važne životne odluke.
• Impulsivno ponašanje: Problemi sa kontrolom impulsa mogu se ispoljiti ponašanjima kao što su nekontrolisano trošenje novca, upotreba psihoaktivnih supstanci, prejedanje, rizični seksualni odnosi ili rizična vožnja. Ovakvi postupci mogu dovesti do toga da osoba sebi naudi i dugoročno ima ozbiljne probleme.
• Samopovređivanje i suicidalne misli: Osobe sa GPL-om mogu biti sklone samopovređivanju. Postupci kao što su sečenje i nanošenje opekotina, ili pokušaji samoubistva, spadaju u često zapažene simptome. Ova ponašanja se obično mogu javiti kao pokušaj da se ublaži unutrašnja patnja ili da se izađe na kraj sa strahom od napuštanja.
• Intenzivan osećaj praznine: Mnoge osobe se često osećaju prazno, besmisleno i izgubljeno. Mogu imati teškoće u pronalaženju životnog cilja, a to stanje može dovesti do depresivnih osećanja. Ovaj osećaj može navesti osobu da stalno traži nova iskustva ili da se upušta u opasne situacije.
• Problemi sa kontrolom besa: Osobe sa GPL-om mogu doživljavati iznenadne izlive besa i ispoljavati agresivno ponašanje prema okolini. Pošto teško kontrolišu bes, često se mogu kajati i kao posledica toga doživljavati još više stresa.

Težina ovih simptoma može se razlikovati od osobe do osobe i povremeno se smanjivati ili pojačavati. Zato je za upravljanje simptomima i njihovo stavljanje pod kontrolu od velikog značaja dobiti stručnu podršku.

Faze graničnog poremećaja ličnosti

Granični poremećaj ličnosti (GPL) je poremećaj koji se tokom života pacijenta može javiti različitim intenzitetom i u različitim oblicima. Simptomi se vremenom mogu menjati: u nekim periodima se pogoršavaju, a u drugim ublažavaju. Faze bolesti obično teku određenim redom i svaka faza u različitoj meri utiče na emocionalno i društveno funkcionisanje osobe.

Rana faza obično počinje u adolescenciji ili ranom odraslom dobu. U ovom periodu pacijent počinje da ima teškoće zbog emocionalnih oscilacija, intenzivnog straha od napuštanja i nestabilnosti u odnosima. Često se zapažaju nagle promene raspoloženja, a osoba može pokazivati samopovređivanje ili impulsivno ponašanje. Pored toga, zbrka identiteta i oscilacije samopouzdanja takođe su izražene karakteristike ovog perioda. U ovoj fazi simptomi obično mogu biti blagi ili umereni, a okolina ih može doživljavati kao „osetljivost” ili „preteranu emotivnost”. Međutim, započinjanje lečenja u ovom periodu važno je za stavljanje napredovanja poremećaja pod kontrolu.

Srednja faza je period u kojem emocionalne oscilacije postaju izraženije, a pacijent prolazi kroz intenzivne krize. U ovom periodu strah od napuštanja postaje intenzivniji, a nagle promene u odnosima se češće zapažaju. Napadi besa, osećaj unutrašnje praznine, impulsivno ponašanje i donošenje rizičnih odluka postaju izraženiji u ovoj fazi. Sklonost samopovređivanju ili suicidalne misli takođe se češće zapažaju u ovom periodu. Društveni odnosi, poslovni i lični život veoma su nestabilni i pacijent se može osećati odvojeno od okoline. Ako se lečenje ne započne, emocionalni usponi i padovi u ovom periodu mogu se produbiti i ozbiljno uticati na kvalitet života.

U uznapredovaloj fazi granični poremećaj ličnosti može postati hroničan, a svakodnevno funkcionisanje pacijenta može biti ozbiljno narušeno. U ovom periodu simptomi postaju izraženiji. Pacijent se suočava sa dugoročnim problemima. Društvena izolacija i intenzivan osećaj usamljenosti mogu se povećati, a krize identiteta produbiti. Turbulencije u odnosima i smenjivanje ljubavi i mržnje karakteristične su odlike ovog perioda. U ovoj fazi pacijent može imati osećaj da je potpuno izgubio emocionalnu regulaciju i bez psihološke podrške može imati teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Međutim, pravilnim lečenjem i terapijskim metodama granični poremećaj ličnosti može se staviti pod kontrolu.

Lečenje graničnog poremećaja ličnosti

U lečenju graničnog poremećaja ličnosti psihoterapija i medikamentozna terapija obično se primenjuju zajedno. Dok je psihoterapija usmerena na učenje emocionalne regulacije i razvijanje veština građenja zdravih odnosa, medikamentozna terapija pomaže u ublažavanju simptoma. Proces lečenja se prilagođava teškoćama i simptomima svakog pacijenta i može biti dugotrajan. Međutim, pravilnim metodama lečenja simptomima graničnog poremećaja ličnosti može se upravljati.

Psihoterapija je jedan od osnovnih stubova lečenja graničnog poremećaja ličnosti. Dijalektička bihejvioralna terapija (DBT) je terapijski metod razvijen upravo za ovaj poremećaj i najčešće korišćeni pristup. DBT ima za cilj da pacijenti nauče upravljanje emocijama, nošenje sa stresom i uspostavljanje ravnoteže u odnosima. Ova vrsta terapije naročito pomaže pacijentima da se izbore sa intenzivnim emocionalnim oscilacijama i ograniče samopovređujuća ponašanja. Pored toga, može se primeniti i kognitivno-bihejvioralna terapija. KBT je efikasan metod za suočavanje sa negativnim mislima, njihovo menjanje i razvijanje zdravih obrazaca ponašanja. Terapija zasnovana na mentalizaciji pomaže pacijentima da razumeju sopstvene emocionalne reakcije i bolje shvate misaone procese drugih ljudi, što doprinosi sprečavanju nestabilnosti u odnosima.

Medikamentozna terapija se u lečenju graničnog poremećaja ličnosti koristi pre svega radi ublažavanja simptoma, a ne radi direktnog lečenja same bolesti. Lekari mogu propisati lekove kao što su antidepresivi, anksiolitici i antipsihotici za kontrolu simptoma kao što su depresija, anksioznost i bes. Ovi lekovi mogu pomoći u upravljanju emocionalnom nestabilnošću, ali pošto medikamentozna terapija može imati neželjene efekte, treba je sprovoditi uz praćenje lekara. Medikamentozna terapija se obično primenjuje zajedno sa psihoterapijom, kako bi emocionalna regulacija i promene ponašanja kod pacijenata postale trajnije.

Grupe podrške takođe mogu biti važan deo lečenja graničnog poremećaja ličnosti. Dobijanje psihosocijalne podrške i susreti sa drugim osobama sličnih iskustava sprečavaju da se pacijenti osećaju usamljeno i razvijaju veštine prevladavanja teškoća. Ovakve grupe, omogućavajući pacijentima da se u procesu lečenja osećaju opuštenije, mogu im pomoći da razviju osećaj pripadnosti zajednici. Pored toga, i promene ka zdravom načinu života doprinose procesu lečenja. Redovno vežbanje i dovoljno sna mogu poboljšati emocionalnu ravnotežu i povećati opšti kvalitet života.

Porodična terapija je takođe važna opcija lečenja. Članovi porodice, podržavajući proces lečenja pacijenta, mogu pomoći u izgradnji zdravijih odnosa. Porodična terapija pomaže porodici da razume kako može doprineti procesu lečenja pacijenta i kako se može stvoriti zdravije okruženje. Na taj način proces lečenja može dobiti snažniju podršku i mogu se uspostaviti zdrave društvene veze.

Medicinsko upozorenje

Ovaj materijal ima isključivo svrhu opšteg informisanja i ne zamenjuje savet lekara, dijagnozu ili lečenje. Simptomi, rezultati pregleda i potreba za lečenjem mogu se razlikovati od osobe do osobe. U slučaju tegoba treba se obratiti kvalifikovanom zdravstvenom stručnjaku; kod teških simptoma ili simptoma koji se brzo pogoršavaju potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Izvori

• NHS — Mental health (pristupljeno: 20. avgust 2026): https://www.nhs.uk/mental-health/
• NICE — Mental health and behavioural conditions guidance (pristupljeno: 20. avgust 2026): https://www.nice.org.uk/guidance/conditions-and-diseases/mental-health-behavioural-and-neurodevelopmental-conditions
• WHO — Mental health (pristupljeno: 20. avgust 2026): https://www.who.int/health-topics/mental-health

Lekari oblasti „Psihijatrija" u Anadolu

Jülide Unutmaz

Klinički psiholog

Psihologija

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.