Gojaznost kod deteta procenjuje se pomoću indeksa telesne mase na krivama rasta prilagođenim uzrastu i polu, a ne fiksnim pragovima za odrasle. Nastaje kroz složenu interakciju genetike, okruženja, sna, ishrane, fizičke aktivnosti i socijalnih faktora, a ponekad i lekova ili bolesti.
Gojaznost kod dece danas je jedan od najvažnijih zdravstvenih problema čija se učestalost stalno povećava. Ovo stanje, koje nastaje kada udeo masnog tkiva u telu pređe normalne vrednosti, nepovoljno utiče na razvoj dece ne samo u fizičkom, već i u psihološkom smislu. Gojaznost koja počinje u ranom uzrastu može u kasnijim godinama pripremiti teren za mnoge ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova i hormonski poremećaji. Zato i rana dijagnoza i pravilne metode lečenja imaju veliki značaj kako bi deca imala zdravu budućnost.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je gojaznost kod dece?
Gojaznost kod dece je ozbiljan zdravstveni problem koji se definiše kao indeks telesne mase (ITM) iznad normalnog opsega određenog prema uzrastu i polu. Ne svodi se samo na višak kilograma; to je hronično stanje koje može imati trajne posledice na rast, razvoj, metabolizam i psihosocijalno zdravlje.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), gojaznost u dečjem uzrastu brzo raste, naročito u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Povećanje masnog tkiva u detinjstvu može dovesti i do pojave bolesti kao što su dijabetes, hipertenzija, masna jetra i apneja u snu u ranom uzrastu. Osim toga, kao posledica gojaznosti često se javljaju i psihološki problemi kao što su društvena izolacija, gubitak samopouzdanja i depresija.
Gojaznost koja počinje u detinjstvu ne ograničava se samo na trenutne zdravstvene probleme. Dugoročno može imati posledice koje ozbiljno utiču na kvalitet života osobe. Prekomerna telesna masa u dečjem uzrastu u velikoj meri povećava rizik od gojaznosti u odraslom dobu. Ovo stanje čini osnovu mnogih metaboličkih, kardiovaskularnih, endokrinih i psihosocijalnih bolesti. Sprovedena istraživanja pokazuju da osobe koje su u detinjstvu bile gojazne u kasnijim godinama češće obolevaju od dijabetesa tipa 2, hipertenzije, bolesti srca i krvnih sudova, masne jetre i oboljenja zglobova. Osim toga, insulinska rezistencija i metabolički sindrom koji se javljaju u ranom uzrastu povećavaju rizik od ozbiljnih komplikacija kao što su srčani i moždani udar.
Psihološki efekti važni su bar koliko i fizičke posledice. Osobe izložene gojaznosti u detinjstvu mogu doživeti društveno isključivanje, vršnjačko nasilje i gubitak samopouzdanja. To može pripremiti teren za psihijatrijske poremećaje u odraslom dobu, kao što su depresija, anksiozni poremećaj i poremećaji ishrane. Gojaznost istovremeno, izazivanjem hormonskih neravnoteža, može dovesti do problema kao što su sindrom policističnih jajnika (PCOS) kod žena i neravnoteža testosterona kod muškaraca.
Dugoročni efekti ukratko se mogu svrstati u sledeće celine:
- Metaboličke bolesti: Dijabetes tipa 2, insulinska rezistencija i metabolički sindrom.
- Bolesti srca i krvnih sudova: Hipertenzija, otvrdnuće krvnih sudova, rizik od srčanog i moždanog udara.
- Problemi jetre i organa za varenje: Masna jetra, kamen u žučnoj kesi.
- Ortopedski problemi: Bolovi u zglobovima, skolioza, deformiteti stopala i kolena.
- Hormonske neravnoteže: PCOS, prevremeni pubertet, problemi reproduktivnog zdravlja.
- Psihološki efekti: Gubitak samopouzdanja, depresija, anksiozni poremećaj, društvena izolacija.
- Skraćenje životnog veka: Hronične bolesti povezane sa gojaznošću u ranom uzrastu mogu nepovoljno uticati na očekivano trajanje života.
Zašto nastaje gojaznost u detinjstvu?
Nastanak gojaznosti u dečjem uzrastu ne zavisi od samo jednog uzroka. Genetski faktori, uticaji okoline, navike u ishrani i način života zajedno pripremaju teren za ovu kliničku sliku. Postojanje gojaznosti u porodičnoj anamnezi dovodi i dete u rizik. Naročito prekomerno konzumiranje visokokalorične i prerađene hrane, sedentarni način života, povećano vreme provedeno pred ekranom, neredovan san i stres spadaju među glavne uzroke gojaznosti u detinjstvu. I neke endokrinološke i metaboličke bolesti (kao što su hipotireoza, insulinska rezistencija i Cushingov sindrom) mogu dovesti do gojaznosti. Pošto se navike deteta u ishrani u velikoj meri poklapaju sa načinom života roditelja, i porodična dinamika ima važnu ulogu u ovom procesu.
Koji su faktori rizika za gojaznost u detinjstvu?
Postoje mnogi faktori rizika za gojaznost u dečjem uzrastu. Rano prepoznavanje ovih faktora olakšava preduzimanje preventivnih mera.
Glavni faktori rizika mogu se navesti na sledeći način:
- Genetska predispozicija: Kod dece u čijoj porodici postoji istorija gojaznosti rizik je mnogo veći.
- Pogrešne navike u ishrani: Prekomerno konzumiranje zaslađenih napitaka i hrane sa mnogo masti i ugljenih hidrata.
- Sedentarni način života: Provođenje dugog vremena pred televizorom, tabletom ili računarom.
- Nedovoljno sna: Neredovan san remeti hormonsku ravnotežu i dovodi do gojenja.
- Psihosocijalni faktori: Emocionalna stanja kao što su porodični problemi, stres i nesreća mogu dovesti do prejedanja.
- Endokrinološke bolesti: Bolesti štitaste žlezde, insulinska rezistencija ili hormonski poremećaji.
- Stavovi roditelja: Davanje hrane detetu kao nagrade, pritisak u vezi sa ishranom ili prihvatanje nezdravih navika u ishrani kao normalnih u kući.
- Nizak socioekonomski status: Ograničen pristup zdravoj hrani i to što je nezdrava hrana jeftinija.
Kako se postavlja dijagnoza gojaznosti kod dece?
Dijagnoza gojaznosti kod dece ne postavlja se samo na osnovu spoljašnjeg izgleda. U dijagnozi su putokaz klinički pregled, antropometrijska merenja i laboratorijske analize. Indeks telesne mase (ITM) izračunava se prema uzrastu, visini, telesnoj masi i polu deteta. Ova vrednost poredi se sa krivama rasta Svetske zdravstvene organizacije specifičnim za uzrast i pol. Prema percentilnim vrednostima ITM, raspon između 85. i 95. percentila definiše se kao prekomerna telesna masa, a 95. percentil i više kao gojaznost. Osim toga, dijagnozu potkrepljuju merenje obima struka, debljina kožnog nabora i analize krvi (šećer u krvi, holesterol, trigliceridi, nivo insulina). Lekar može zatražiti i testove funkcije štitaste žlezde ili hormonske analize kako bi isključio hormonske poremećaje koji mogu dovesti do gojaznosti.
Kako se izračunava gojaznost kod dece?
Osnovna metoda u izračunavanju gojaznosti je formula indeksa telesne mase (ITM). Ova formula glasi:
- ITM = telesna masa (kg) / visina (m)²
Dobijena vrednost kod dece se poredi sa percentilnim tabelama pripremljenim prema uzrastu i polu. Na primer, kada je ITM desetogodišnjeg deteta 22, proverava se u kom se rasponu percentilne tabele ta vrednost nalazi. Ako je iznad 95. percentila, postavlja se dijagnoza gojaznosti. Ova metoda omogućava pravilnu klasifikaciju gojaznosti u detinjstvu.
Kako se leči gojaznost kod dece?
Lečenje gojaznosti u dečjem uzrastu zahteva multidisciplinarni pristup. Sama dijeta najčešće nije dovoljna; način ishrane, fizička aktivnost, psihološka podrška i edukacija porodice treba da se primenjuju kao celina.
Koraci koji se slede tokom lečenja mogu se navesti na sledeći način:
- Prilagođavanje ishrane: Pravi se uravnotežen i zdrav plan ishrane prilagođen uzrastu i potrebama deteta. Zaslađeni napici i grickalice se ograničavaju. Preporučuje se ishrana zasnovana na vlaknima, povrću, voću i proteinima.
- Fizička aktivnost: Podstiče se da dete svakodnevno ima najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta. Mogu se birati aktivnosti kao što su sport, ples, plivanje ili šetnja.
- Psihološka podrška: Pruža se psihološko savetovanje radi jačanja samopouzdanja deteta i smanjenja stresa i emocionalnog prejedanja.
- Edukacija porodice: Prilagođavaju se navike porodice u ishrani i načinu života. Obezbeđuje se da porodica bude zdrav uzor detetu.
- Medicinsko praćenje: Po potrebi se razvoj deteta redovno prati u saradnji endokrinologa, nutricioniste, psihologa i pedijatra.
- Lečenje u uznapredovalim slučajevima: U veoma retkim slučajevima, ako postoje komplikacije povezane sa teškom gojaznošću, može se razmotriti terapija lekovima ili hirurške metode. Međutim, one se smatraju poslednjom opcijom.
Lekari oblasti „Ishrana i dijetetika" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je gojaznost kod dece i kako se procenjuje?
Gojaznost kod deteta procenjuje se pomoću indeksa telesne mase na krivama rasta prilagođenim uzrastu i polu, a ne fiksnim pragovima za odrasle. Nastaje kroz složenu interakciju genetike, okruženja, sna, ishrane, fizičke aktivnosti i socijalnih faktora, a ponekad i lekova ili bolesti.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Lečenje treba da bude porodično, postepeno i bez stigmatizacije. Fokus je na kvalitetu ishrane, kretanju, snu i psihološkom blagostanju, uz praćenje rasta i metaboličkih komplikacija. U zavisnosti od uzrasta i težine, lekovi ili hirurgija mogu se razmatrati u specijalizovanim centrima.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Brzo neobjašnjivo dobijanje na težini uz gušenje, izražene edeme ili druge ozbiljne simptome zahteva medicinsku procenu. Gojaznost sama po sebi obično nije akutna hitnost. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.