Šta je fimoza i koji simptomi zahtevaju pregled?

Fimoza je stanje koje se javlja kod muškaraca, kada se prepucijum (kožica) ne može povući unazad sa glavića penisa (glansa). Iako se obično javlja kao prirodno stanje u detinjstvu, u nekim slučajevima može se nastaviti i u kasnijem dobu. Fimoza može nastati iz fizioloških ili patoloških razloga. Ako se ne leči, može izazvati probleme kao što su otežano mokrenje, infekcije i bol. Kod novorođenih dečaka prepucijum prirodno može biti srastao sa glavićem penisa. Ovo stanje se spontano povlači do 3–5. godine. Međutim, u nekim slučajevima ova srastanja postaju trajna i zahtevaju lečenje.

Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.

Šta je fimoza?

To je stanje u kome prepucijum potpuno prekriva glavić penisa i ne može se povući unazad. Ovo stanje se obično smatra prirodnim kod novorođenih dečaka i ima tendenciju da se spontano povuče kako dete raste. Međutim, u nekim slučajevima ovo stanje se nastavlja. Fimoza se može javiti i kod dece i kod odraslih i može dovesti do problema kao što su otežano mokrenje, bol ili infekcija. Fimoza se deli u dve kategorije, fiziološku i patološku:

• Fiziološka fimoza: Prirodno se javlja kod novorođenčadi. Povlači se tokom rasta, sa širenjem prepucijuma.
• Patološka fimoza: Javlja se u odraslom dobu ili u detinjstvu usled infekcija, trauma ili kožnih bolesti. U ovom slučaju prepucijum gubi elastičnost i nije ga moguće povući sa glavića penisa.

Iako je fimoza često stanje, ako se ne leči, može izazvati zdravstvene probleme. Naročito kod patološke fimoze mogu se javiti komplikacije kao što su infekcije mokraćnih puteva, bol i teškoće tokom seksualnog odnosa.

Zašto nastaje fimoza?

Uzroci se mogu razmotriti u dve grupe: fiziološki i patološki. Fiziološka fimoza je urođeno stanje. Obično se povlači tokom rasta. Međutim, patološka fimoza nastaje kao posledica određenih zdravstvenih problema ili trauma i može zahtevati lečenje. Uzroci fimoze mogu se navesti ovako:

• Prirodna srastanja: Kod novorođenih dečaka normalno je da prepucijum bude srastao sa glavićem penisa. U većini slučajeva ova srastanja se spontano razdvajaju kako dete raste. Mogu trajati do 3–5. godine i obično ne zahtevaju lečenje.
• Razvojni proces: Kod neke dece širenje prepucijuma može se dogoditi u kasnijem uzrastu. Ovo stanje se obično povlači do puberteta.
• Infekcije: Zapaljenje prepucijuma i glavića penisa može dovesti do srastanja i otvrdnuća kože. Ponavljane infekcije mogu izazvati zadebljanje prepucijuma i gubitak elastičnosti.
• Traume i nepravilno čišćenje: Pokušaji nasilnog povlačenja prepucijuma mogu izazvati traumu i dovesti do fimoze. Nedovoljna higijena može dovesti do zapaljenja prepucijuma i stvaranja ožiljnog tkiva.
• Lichen sclerosus (balanitis xerotica obliterans): Hronična kožna bolest koja dovodi do otvrdnuća kože penisa i suženja prepucijuma.
• Ekcem ili psorijaza: Zapaljenske bolesti kože mogu dovesti do gubitka elastičnosti prepucijuma.

Oštećenje strukturnog integriteta prepucijuma tokom prethodnih hirurških procedura takođe može izazvati fimozu. I nepravilno izvedeno obrezivanje može, usled traume, dovesti do fimoze. Takođe, sa godinama elastičnost prepucijuma može se smanjiti i može se razviti fimoza.

Koji su simptomi fimoze?

Može se ispoljiti na različite načine – od blagog stanja bez simptoma do ozbiljnih simptoma koji utiču na svakodnevni život. Simptomi, koji su obično povezani sa nemogućnošću povlačenja prepucijuma sa glavića penisa, mogu se razlikovati u zavisnosti od uzroka ili težine fimoze. Simptomi fimoze mogu se navesti ovako:

• Nemogućnost povlačenja prepucijuma: Najizraženiji simptom fimoze je to što se prepucijum ne može povući unazad sa glavića penisa. Ovo važi i za fiziološku i za patološku fimozu.
• Otežano mokrenje: Naročito kod dece, zbog suženja otvora prepucijuma mogu se javiti napinjanje, bol ili tanji mlaz pri mokrenju. Tokom mokrenja na vrhu prepucijuma može doći do balonskog naduvavanja (otoka).
• Bol i nelagodnost: Mogu se javiti osetljivost glavića penisa, bol u prepucijumu i osećaj nelagodnosti, naročito tokom seksualnog odnosa.
• Znaci infekcije: Zbog bakterija koje se nakupljaju ispod prepucijuma mogu se javiti neprijatan miris, crvenilo, otok i zapaljenje. Mogu se javiti i crvenilo, svrab i osećaj peckanja na glaviću penisa i prepucijumu.
• Krvarenje: Pri pokušaju nasilnog povlačenja prepucijuma na koži mogu nastati mali razdori. Ovi razdori mogu dovesti do krvarenja i stvaranja ožiljnog tkiva.

Koje su vrste fimoze?

Prema uzrocima i načinu nastanka deli se u dve glavne kategorije: fiziološku i patološku fimozu. Obe vrste se mogu javiti u različitim starosnim grupama i okolnostima, a simptomi i metode lečenja mogu se razlikovati. Fiziološka fimoza je prirodno stanje koje se obično javlja kod novorođenih dečaka i dece. Ova vrsta fimoze smatra se delom procesa rasta i ima tendenciju da se vremenom spontano povuče. Pri rođenju prepucijum može biti srastao sa glavićem penisa. Ovo stanje ima funkciju mehanizma koji štiti glavić penisa od infekcija. Kako dete raste, prepucijum se širi i postaje elastičniji. Većina fizioloških fimoza povlači se između 3. i 5. godine. U većini slučajeva lečenje nije potrebno. Međutim, ako postoje komplikacije kao što su česte infekcije ili otežano mokrenje, može biti potrebna intervencija lekara.

Patološka fimoza se, s druge strane, razvija usled bolesti, infekcije, traume ili drugih uzroka. Ova vrsta fimoze obično zahteva lečenje, a važno je rešiti i osnovni uzrok. Uzroci se mogu navesti ovako:

• Hronične infekcije (na primer balanitis).
• Trauma ili pokušaji nasilnog povlačenja prepucijuma.
• Kožne bolesti kao što je lichen sclerosus.
• Prethodne hirurške procedure ili komplikacije posle obrezivanja.

Fimoza se klasifikuje i prema težini. Prema ovoj klasifikaciji vrste fimoze su sledeće:

• Potpuna fimoza: Ako je prepucijum potpuno sužen i ne može se nikako povući, ovo stanje se naziva potpuna fimoza.
• Delimična fimoza: Prepucijum se može delimično povući, ali se ne može postići potpuno otvaranje.
• Komplikovana fimoza: Vrsta fimoze koja se javlja zajedno sa dodatnim problemima kao što su infekcija, krvarenje ili ožiljno tkivo.

Kako se dijagnostikuje fimoza?

Lekar, nakon što sasluša tegobe pacijenta, procenjuje stanje, elastičnost i pokretljivost prepucijuma. Ako postoje otežano mokrenje, bol ili znaci infekcije, i to se uzima u obzir. Kod dece dijagnozu podržavaju simptomi kao što je balonsko naduvavanje prepucijuma tokom mokrenja. Dodatno, radi procene infekcija ili drugih komplikacija povezanih sa fimozom, po potrebi se mogu uraditi analiza urina ili analize krvi. U ozbiljnijim slučajevima, radi potvrde stanja kao što su zapaljenje ili stvaranje ožiljnog tkiva ispod prepucijuma, retko može biti potrebno naprednije snimanje. Postupak dijagnostikovanja fimoze je obično brz i bezbolan.

Kako se leči fimoza?

Lečenje fimoze razlikuje se u zavisnosti od uzrasta pacijenta, vrste i težine fimoze. Fiziološka fimoza obično ne zahteva lečenje i vremenom se spontano povlači. Međutim, kod patološke fimoze lečenje je usmereno na otklanjanje uzroka. Takođe je važno održavati higijenu i sprečiti traumu. Bez obzira na metodu lečenja, rana intervencija ima ključnu ulogu u sprečavanju komplikacija.

Uređivački odbor Anadolu Medical Center

Lekari oblasti „Dečja hirurgija" u Anadolu

Ayşe Sokullu

Dr med.

Pedijatrija

Ebru Gözer

Dr med.

Pedijatrija

Hikmet Baydilli

Dr med.

Pedijatrija

Svi lekari klinike

Česta pitanja

Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.