Elektrokonvulzivna terapija, EKT, psihijatrijski je tretman koji se sprovodi u kratkoj opštoj anesteziji uz mišićnu relaksaciju. Kontrolisana električna stimulacija izaziva kratku terapijsku moždanu konvulziju. Može se koristiti kod određenih teških depresija, katatonije ili teških epizoda raspoloženja kada je potreban brz odgovor ili druge terapije nisu dovoljne.
Elektrokonvulzivna terapija (EKT) je delotvorna metoda koja se koristi u lečenju teških psihijatrijskih bolesti. Primenjuje se naročito kod pacijenata sa stanjima kao što su velika depresija, bipolarni poremećaj i shizofrenija, kod kojih lečenje lekovima nije dalo odgovor. Ova metoda lečenja zasniva se na izazivanju kratkotrajnog napada propuštanjem kontrolisane električne struje kroz mozak. U savremenoj medicini postala je bezbednija zahvaljujući naprednoj anesteziji i mišićnim relaksantima.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je EKT (elektrošok terapija)?
To je metoda lečenja čiji je cilj da se propuštanjem električne struje niskog napona kroz mozak uredi ravnoteža neurotransmitera u mozgu. EKT, koja se primenjuje od 1930-ih godina, predstavlja delotvorno rešenje naročito kod pacijenata otpornih na lečenje lekovima. Danas se primenjuje uz napredne tehnike anestezije, pa su pacijenti bez svesti i tokom lečenja ne osećaju bol. Dejstvo EKT objašnjava se time što menja električnu aktivnost mozga i povećava oslobađanje određenih neurohemijskih supstanci (kao što su serotonin, dopamin i norepinefrin). Zahvaljujući tome, u slučajevima teške depresije može se postići brzo poboljšanje. Pored toga, pokazuje pozitivne efekte na poremećaje raspoloženja i teške psihotične simptome koji se javljaju kod psihijatrijskih bolesti.
EKT sprovodi stručni tim u bolničkim uslovima, u vidu seansi. Broj seansi može se razlikovati u zavisnosti od stanja pacijenta, ali se lečenje obično završava u okviru 6–12 seansi. Zbog brzog dejstva, naročito kod pacijenata sa depresijom i visokim rizikom od samoubistva, ova metoda se bira u hitnim situacijama.
Čemu služi EKT (elektrošok terapija)?
Elektrokonvulzivna terapija (EKT) je delotvorna metoda koja se koristi naročito u lečenju psihijatrijskih bolesti otpornih na lekove. Kod stanja kao što su velika depresija, bipolarni poremećaj, shizofrenija i katatonija može obezbediti brzo i snažno poboljšanje. U slučajevima teške depresije može biti opcija koja spasava život pacijenta, jer smanjuje suicidalne misli. Pored toga, može se primeniti i radi stavljanja maničnih epizoda pod kontrolu i ublažavanja teških psihotičnih simptoma. Uređivanjem nivoa neurotransmitera pomaže u uspostavljanju hemijske ravnoteže u mozgu. Dejstvo EKT obično počinje da se vidi posle nekoliko seansi. Kod pacijenata dolazi do izraženog poboljšanja mentalnih funkcija. Ističe se kao alternativa koja brzo daje rezultate, naročito za pacijente koji ne podnose neželjena dejstva lekova ili nemaju dovoljnu korist od lekova. Oblasti primene EKT su:
- Velika depresija: Obezbeđuje brzo poboljšanje u slučajevima teške depresije koja ne reaguje na lečenje lekovima.
- Bipolarni poremećaj: Ublažava poremećaje raspoloženja stavljanjem maničnih ili depresivnih epizoda pod kontrolu.
- Shizofrenija: Može pomoći u smanjenju psihotičnih simptoma kod pacijenata otpornih na lečenje lekovima.
- Katatonija: Delotvorna je kod pacijenata koji pokazuju simptome kao što su ograničenost pokreta i nemogućnost govora.
- Pacijenti sa visokim rizikom od samoubistva: U hitnim situacijama može sprečiti životne rizike brzim smanjenjem suicidalnih misli.
- Pacijenti koji ne mogu da koriste lekove: Alternativna je metoda lečenja za pacijente koji zbog trudnoće, neželjenih dejstava lekova ili drugih zdravstvenih problema ne mogu da koriste lekove.
- Parkinsonova bolest i epilepsija: Može se koristiti i kod nekih neuroloških bolesti radi ublažavanja simptoma.
U zavisnosti od stanja pacijenta i težine bolesti, može se primeniti samostalno ili zajedno sa lečenjem lekovima. Budući da naročito u teškim slučajevima daje delotvorne rezultate u kratkom roku, psihijatri je preporučuju kao metodu lečenja.
Kako se sprovodi EKT (elektrošok terapija)?
To je kontrolisana metoda lečenja koja se sprovodi u bolničkim uslovima, pod anestezijom i od strane stručnog tima. Pre početka lečenja analizira se medicinska istorija pacijenta i procenjuje njegovo psihijatrijsko i fizičko stanje. Posle potrebnih testova utvrđuje se da li je pacijent pogodan za EKT. Naročito kod osoba sa bolestima srca i nervnog sistema mogu se pre lečenja obaviti dodatne procene. Na dan lečenja pacijent se intravenskom opštom anestezijom dovodi u stanje bez svesti. Istovremeno se daje lek za opuštanje mišića kako bi se sprečile nevoljne mišićne kontrakcije. Na taj način se sprečava da pacijent tokom lečenja oseti bol ili napravi nekontrolisane pokrete. Na glavu pacijenta postavljaju se elektrode. Kroz mozak se propušta kratkotrajna električna struja niskog napona. Ovaj postupak izaziva kontrolisani napad u mozgu. Napad obično traje 30–60 sekundi. Pošto je pacijent bez svesti, ne može da oseti ovaj proces.
Nakon primene električne struje pacijent se spontano budi u roku od nekoliko minuta. Većina pacijenata posle lečenja može imati blagu konfuziju i privremeni gubitak pamćenja, ali se ovi efekti obično brzo povlače. EKT se obično primenjuje 2–3 puta nedeljno i ukupno se završava u okviru 6–12 seansi. Broj seansi može se razlikovati u zavisnosti od težine bolesti i odgovora pacijenta na lečenje.
Posle lečenja pacijent se kratko zadržava na opservaciji. Najčešće se otpušta istog dana. Kod nekih pacijenata EKT sama može biti dovoljna, dok kod drugih može biti potrebno da se primenjuje zajedno sa lečenjem lekovima. Radi postizanja dugoročnog poboljšanja lekari pacijentima mogu preporučiti dodatne pristupe, kao što su terapija održavanja ili psihoterapija. EKT je metoda lečenja koja je savremenim medicinskim tehnologijama postala bezbedna i čija je delotvornost naučno dokazana. Naročito za pacijente koji ne reaguju na lečenje lekovima može biti od životnog značaja.
Koja su neželjena dejstva EKT (elektrošok terapije)?
Iako se elektrokonvulzivna terapija (EKT) u savremenoj medicinskoj praksi smatra bezbednom, može izazvati određena neželjena dejstva. Pošto pacijent tokom lečenja dobija anesteziju i mišićne relaksante, tokom postupka se ne oseća bol. Međutim, posle postupka mogu se javiti neki privremeni efekti. Među najčešćim neželjenim dejstvima su gubitak pamćenja, konfuzija, glavobolja i mučnina. Gubitak pamćenja je obično kratkotrajan i vremenom se povlači, ali kod nekih pacijenata može trajati duže. Kratkotrajna zaboravnost je obično ograničena na događaje iz perioda pre i posle lečenja. Pored toga, neki pacijenti posle EKT mogu privremeno imati rasejanost ili blago kognitivno usporenje. U retkim slučajevima, u vezi sa lečenjem mogu se javiti promene krvnog pritiska, bol u vilici ili ukočenost mišića. Česta neželjena dejstva EKT su:
- Gubitak pamćenja (kratkotrajna zaboravnost, retko dugoročni gubitak pamćenja)
- Konfuzija i poremećaj orijentacije
- Glavobolja i vrtoglavica
- Bolovi u mišićima i ukočenost vilice (privremeno, u vezi sa mišićnim relaksantima)
- Mučnina i povraćanje
- Kolebanja krvnog pritiska (retko hipertenzija ili hipotenzija)
- Osećaj umora i iscrpljenosti
- Retko privremeno pogoršanje psiholoških tegoba
Ova neželjena dejstva se obično smanjuju u roku od nekoliko sati ili dana posle lečenja. Gubitak pamćenja i kognitivni efekti se obično povlače nakon završetka lečenja. Neželjena dejstva EKT mogu se razlikovati od pacijenta do pacijenta. Pre početka lečenja lekar specijalista treba da proceni rizike.
Lekari oblasti „Psihijatrija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je EKT?
EKT je medicinska procedura u kojoj precizno dozirana električna stimulacija izaziva terapijsku konvulziju dok je pacijent u opštoj anesteziji i pod kontrolisanim medicinskim nadzorom. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
U kojim situacijama se koristi?
Može biti indikovana kod određene teške depresije sa visokim suicidalnim rizikom, psihotične depresije, katatonije ili teških maničnih epizoda. Ne koristi se isključivo kada su sve druge terapije „zakazale“ ako klinička hitnost zahteva brz odgovor. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako izgleda jedna seansa?
Posle preanesteziološke procene pacijent dobija kratku opštu anesteziju i mišićni relaksans. Elektrode primenjuju kontrolisanu stimulaciju, dok se prate moždana aktivnost, srčani ritam, disanje i oksigenacija. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koje neželjene reakcije su moguće?
Mogu se javiti glavobolja, mučnina, privremena konfuzija i smetnje pamćenja. Kod manjeg broja pacijenata određene memorijske teškoće mogu trajati duže, pa se odnos koristi i rizika procenjuje individualno. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.