Elektrokonvulzivna terapija, EKT, psihijatrijski je tretman koji se sprovodi u kratkoj opštoj anesteziji uz mišićnu relaksaciju. Kontrolisana električna stimulacija izaziva kratku terapijsku moždanu konvulziju. Može se koristiti kod određenih teških depresija, katatonije ili teških epizoda raspoloženja kada je potreban brz odgovor ili druge terapije nisu dovoljne.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je EKT?
EKT je medicinska procedura u kojoj precizno dozirana električna stimulacija izaziva terapijsku konvulziju dok je pacijent u opštoj anesteziji i pod kontrolisanim medicinskim nadzorom.
U kojim situacijama se koristi?
Može biti indikovana kod određene teške depresije sa visokim suicidalnim rizikom, psihotične depresije, katatonije ili teških maničnih epizoda. Ne koristi se isključivo kada su sve druge terapije „zakazale“ ako klinička hitnost zahteva brz odgovor.
Kako izgleda jedna seansa?
Posle preanesteziološke procene pacijent dobija kratku opštu anesteziju i mišićni relaksans. Elektrode primenjuju kontrolisanu stimulaciju, dok se prate moždana aktivnost, srčani ritam, disanje i oksigenacija.
Koje neželjene reakcije su moguće?
Mogu se javiti glavobolja, mučnina, privremena konfuzija i smetnje pamćenja. Kod manjeg broja pacijenata određene memorijske teškoće mogu trajati duže, pa se odnos koristi i rizika procenjuje individualno.
Koliko se seansi obično radi?
Broj seansi se prilagođava odgovoru pacijenta i kliničkoj situaciji. Posle akutnog ciklusa često je potrebna terapija održavanja lekovima, psihoterapijom ili kod pojedinih pacijenata nastavkom EKT kako bi se smanjio rizik od relapsa.
Kada treba hitno potražiti pomoć?
EKT se planira sa psihijatrom. Suicidalna kriza, katatonija, teška dehidratacija ili ozbiljno odbijanje hrane i tečnosti zahtevaju hitnu psihijatrijsku i medicinsku procenu.
Lekari oblasti „Psihijatrija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je EKT?
EKT je medicinska procedura u kojoj precizno dozirana električna stimulacija izaziva terapijsku konvulziju dok je pacijent u opštoj anesteziji i pod kontrolisanim medicinskim nadzorom. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
U kojim situacijama se koristi?
Može biti indikovana kod određene teške depresije sa visokim suicidalnim rizikom, psihotične depresije, katatonije ili teških maničnih epizoda. Ne koristi se isključivo kada su sve druge terapije „zakazale“ ako klinička hitnost zahteva brz odgovor. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako izgleda jedna seansa?
Posle preanesteziološke procene pacijent dobija kratku opštu anesteziju i mišićni relaksans. Elektrode primenjuju kontrolisanu stimulaciju, dok se prate moždana aktivnost, srčani ritam, disanje i oksigenacija. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koje neželjene reakcije su moguće?
Mogu se javiti glavobolja, mučnina, privremena konfuzija i smetnje pamćenja. Kod manjeg broja pacijenata određene memorijske teškoće mogu trajati duže, pa se odnos koristi i rizika procenjuje individualno. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.