Dispraksija, koja se danas često opisuje u okviru razvojnog poremećaja koordinacije, utiče na planiranje i izvođenje naučenih pokreta. Kod deteta može otežati pisanje, oblačenje, sportske aktivnosti ili korišćenje predmeta. Dijagnoza se zasniva na kliničkoj i razvojnoj proceni, a podrška uključuje ciljane adaptacije i rehabilitacione postupke.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je dispraksija?
Dispraksija opisuje trajne teškoće u organizovanju i automatizaciji određenih pokreta. U savremenim klasifikacijama često se koristi termin razvojni poremećaj koordinacije kada ove teškoće značajno ometaju svakodnevno funkcionisanje ili školovanje.
Koji znaci mogu biti upozoravajući?
Dete može imati teškoće sa sečenjem makazama, pisanjem, vezivanjem pertli, korišćenjem pribora za jelo, hvatanjem lopte ili učenjem sekvenci pokreta. Umor pri grafomotornim zadacima i sporost su česti, ali se simptomi razlikuju među decom.
Koji su uzroci?
Razvojni poremećaj koordinacije je neurodevelopmentalni poremećaj i ne nastaje zbog nedostatka motivacije. Mogu postojati pridruženi poremećaji, kao što su ADHD, jezičke ili školske teškoće, ali ih treba procenjivati odvojeno umesto pretpostavljati da su uvek prisutni.
Kako se postavlja dijagnoza?
Procena uključuje razvojnu anamnezu, klinički pregled i standardizovane testove motoričkih sposobnosti. U zavisnosti od teškoća mogu učestvovati pedijatar, dečji neurolog, radni terapeut, psihomotorni terapeut ili neuropsiholog.
Kako se detetu može pomoći?
Podrška se usmerava na konkretne ciljeve: strategije izvođenja pokreta, radnu ili psihomotornu terapiju, digitalne alate, prilagođavanje školskih zadataka i razvijanje samostalnosti. Plan se prilagođava stvarnom uticaju teškoća na svakodnevni život.
Kada treba potražiti stručnu procenu?
Procena je korisna kada motoričke teškoće traju, remete učenje ili samostalnost, izazivaju frustraciju ili su očigledno veće nego kod vršnjaka sličnog uzrasta.
Lekari oblasti „Dečja neurologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je dispraksija?
Dispraksija opisuje trajne teškoće u organizovanju i automatizaciji određenih pokreta. U savremenim klasifikacijama često se koristi termin razvojni poremećaj koordinacije kada ove teškoće značajno ometaju svakodnevno funkcionisanje ili školovanje. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji znaci mogu biti upozoravajući?
Dete može imati teškoće sa sečenjem makazama, pisanjem, vezivanjem pertli, korišćenjem pribora za jelo, hvatanjem lopte ili učenjem sekvenci pokreta. Umor pri grafomotornim zadacima i sporost su česti, ali se simptomi razlikuju među decom. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koji su uzroci?
Razvojni poremećaj koordinacije je neurodevelopmentalni poremećaj i ne nastaje zbog nedostatka motivacije. Mogu postojati pridruženi poremećaji, kao što su ADHD, jezičke ili školske teškoće, ali ih treba procenjivati odvojeno umesto pretpostavljati da su uvek prisutni. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
Procena uključuje razvojnu anamnezu, klinički pregled i standardizovane testove motoričkih sposobnosti. U zavisnosti od teškoća mogu učestvovati pedijatar, dečji neurolog, radni terapeut, psihomotorni terapeut ili neuropsiholog. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.