Anafilaksija je teška sistemska alergijska reakcija koja nastaje brzo i može uključiti otežano disanje, pad krvnog pritiska, otok, koprivnjaču, povraćanje ili nesvesticu. Intramuskularni adrenalin je terapija prvog izbora. Antihistaminici ne mogu zameniti adrenalin kada se sumnja na anafilaksiju. Procena lekara zavisi od simptoma, kliničkog pregleda i individualnog zdravstvenog stanja.
Anafilaksija je vrsta ozbiljne alergijske reakcije koja brzo nastupa i može ugroziti život. Obično se javlja u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati posle kontakta sa alergenom. Može zahvatiti sve sisteme organizma. Ova slika, koja najčešće zahvata respiratorni, cirkulatorni sistem i kožu, zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rana svest o anafilaksiji i pravovremena intervencija mogu spasti život.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je anafilaksija?
Anafilaksija je akutna alergijska reakcija koja nastaje kao posledica prekomernog i nekontrolisanog odgovora imunskog sistema na određenu materiju. Javlja se kada imunski sistem pogrešno reaguje na materiju koja je inače bezopasna (alergen). Organizam protiv ove materije prekomerno oslobađa histamin i slične hemikalije, što dovodi do raširenih i ozbiljnih simptoma u svim sistemima organa.
Reakcije se obično razvijaju veoma brzo i u roku od nekoliko sekundi mogu zahvatiti disajne puteve, kardiovaskularni sistem, kožu i sistem za varenje. Mogu se javiti posledice kao što su šok, prestanak disanja i gubitak svesti. Anafilaksija je hitno stanje sa visokim rizikom od ponavljanja, naročito kod osoba koje su ranije imale ozbiljnu alergijsku reakciju. Zato osobe kojima je postavljena dijagnoza obavezno treba da nose autoinjektor epinefrina (adrenalina) i da budu obučene o planu za hitne slučajeve.
Zbog čega nastaje anafilaksija?
To je sistemska alergijska reakcija koja nastaje kada imunski sistem preterano reaguje na neku materiju. Ovo stanje se obično javlja pri izlaganju alergenu na koji je osetljivost već ranije razvijena. Organizam protiv ove strane materije oslobađa snažne hemikalije kao što je histamin. Ove hemikalije dovode do širenja krvnih sudova, pada krvnog pritiska, suženja bronhija i zahvatanja organa. Anafilaktičke reakcije obično počinju nekoliko minuta posle kontakta sa okidačem, ali se u nekim slučajevima mogu razviti i posle nekoliko sati.
Među najčešćim uzrocima anafilaksije su neke namirnice (na primer kikiriki, školjke i rakovi), lekovi (naročito antibiotici kao što je penicilin), ubodi pčela ili insekata i neke vakcine. Uz to, reakciju mogu pokrenuti i ređi okidači kao što su lateks, kontrastna sredstva (boja koja se koristi u medicinskom snimanju), fizička aktivnost, hladan vazduh ili fizički stimulusi. Ako je imunski sistem prethodno postao osetljiv na alergen, sledeći susreti mogu rezultirati jačim i bržim odgovorima. Genetska predispozicija, alergijske bolesti u anamnezi (astma, atopijski dermatitis, polenska kijavica) i ranije preležana anafilaksija važni su faktori koji povećavaju rizik.
Koji su simptomi anafilaksije?
Simptomi anafilaksije obično se razvijaju veoma brzo i istovremeno zahvataju više sistema u organizmu. Simptomi se mogu javiti u širokom spektru, od blagog osipa na koži do prestanka disanja. Reakcija često počinje svrabom, koprivnjačom ili crvenilom kože. Zatim se mogu razviti suženje disajnih puteva, zviždanje pri disanju, osećaj gušenja u grlu i otežano disanje. U kardiovaskularnom sistemu mogu se javiti šok, vrtoglavica, nizak krvni pritisak i nesvestica. Među simptomima sistema za varenje mogu biti mučnina, povraćanje, bol u stomaku i proliv.
Najopasnija strana anafilaksije je njeno brzo napredovanje i to što za nekoliko minuta može dovesti do gubitka svesti ili prestanka disanja. Zato treba hitno intervenisati čim se simptomi primete. Simptomi anafilaksije mogu se navesti na sledeći način:
- Simptomi na koži: Svrab, crvenilo, koprivnjača (urtikarija), osećaj toplote i otok lica, usana, jezika ili grla
- Respiratorni simptomi: Zviždanje pri disanju, otežano disanje, osećaj gušenja u grlu, promuklost, kašalj
- Simptomi cirkulatornog sistema: Nagli pad krvnog pritiska (hipotenzija), vrtoglavica, nesvestica, malaksalost, slab puls
- Simptomi sistema za varenje: Mučnina, povraćanje, bol u stomaku, proliv
- Simptomi nervnog sistema: Nemir, pomućenje svesti, osećaj panike, ošamućenost
- Ozbiljni sistemski odgovori: Šok (anafilaktički šok), gubitak svesti, prestanak disanja, srčani zastoj
Kako se postavlja dijagnoza anafilaksije?
Dijagnoza se pre svega postavlja brzim prepoznavanjem kliničkih simptoma. Procena se vrši više na osnovu anamneze pacijenta i fizičkih nalaza nego na osnovu laboratorijskih analiza; naime, anafilaktičke reakcije se najčešće razvijaju hitno, a gubljenje vremena radi dijagnoze može predstavljati rizik po život. Naročito istovremeno zahvatanje više sistema (koža, disanje, cirkulacija, varenje) ubrzo posle kontakta sa alergenom najvažniji je pokazatelj u dijagnozi anafilaksije.
Lekar procenjuje jačinu simptoma i vreme njihovog početka. Ako postoje stanja opasna po život, kao što su otežano disanje, nizak krvni pritisak i promena stanja svesti, dijagnozu treba brzo postaviti i započeti lečenje. Radi potvrde dijagnoze u nekim slučajevima može se uraditi test triptaze. Ovaj test omogućava merenje enzima mastocita koji se oslobađaju tokom alergijske reakcije. Dodatno, posle događaja, specifičnim IgE testovima ili kožnim prick testovima koje obavlja alergolog može se utvrditi na koju je materiju razvijena anafilaksija. Međutim, ove testove treba raditi danima ili nedeljama nakon što kriza prođe.
Kako se leči anafilaksija?
Najvažnije načelo u lečenju anafilaksije jeste brza intervencija bez odlaganja. Glavni terapijski agens je injekcija epinefrina (adrenalina), koja spasava život. Epinefrin se daje intramuskularno (obično u spoljašnju bočnu stranu butine). U roku od nekoliko minuta otvara disajne puteve, podiže krvni pritisak i smanjenjem propustljivosti krvnih sudova zaustavlja napredovanje otoka. Zato osobe kojima je postavljena dijagnoza anafilaksije obavezno treba da nose sa sobom autoinjektor epinefrina (na primer EpiPen). Posle epinefrina pacijentu se može dati kiseonik, a po potrebi, uz otvaranje venskog puta, i nadoknada tečnosti.
U teškim slučajevima može biti potrebna intubacija pacijenta ili pružanje naprednih mera održavanja života. Svaki pacijent koji je preležao anafilaksiju obavezno treba da bude primljen u bolnicu radi opservacije i praćen najmanje 4–6 sati. Naime, u nekim slučajevima, nakon što se simptomi potpuno povuku, u roku od 24 sata može se razviti odložena (bifazna) reakcija kao drugi talas.
Lekari oblasti „Urgentna služba" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je anafilaksija?
To je brzo nastala, potencijalno životno ugrožavajuća alergijska reakcija koja može zahvatiti disajne puteve, cirkulaciju, kožu i gastrointestinalni sistem. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji simptomi mogu da se jave?
Otežano disanje, promuklost, otok jezika, koprivnjača, vrtoglavica, pad pritiska, povraćanje ili gubitak svesti mogu se javiti u različitim kombinacijama. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji su česti okidači?
Hrana, lekovi i otrovi pčela ili osa su među čestim uzrocima, ali gotovo svaki alergen može izazvati reakciju kod senzibilisane osobe. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Zašto je adrenalin prvi izbor?
Intramuskularni adrenalin brzo deluje na disajne puteve i krvni pritisak. Antihistaminici mogu ublažiti kožne simptome, ali ne leče opasnu opstrukciju disajnih puteva ili šok. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.