Termin „mitomanija“ koristi se u svakodnevnom govoru za ponavljano ili razrađeno laganje, ponekad bez jasne spoljne koristi. Sam po sebi nije standardna zasebna psihijatrijska dijagnoza. Uporni obrasci laganja mogu se javiti uz različite osobine ličnosti, psihijatrijske poremećaje ili složene psihosocijalne okolnosti.
Mitomanija, poznata i kao bolest patološkog laganja, poremećaj je ponašanja koji se ispoljava time što osoba preuveličava, menja ili potpuno izmišlja događaje koji se zapravo nisu desili i to često ponavlja. Ove osobe i same često mogu poverovati u laži koje izgovaraju. To može naštetiti odnosima, poslovnom životu i društvenom okruženju. Mitomanija se obično posmatra kao obrazac mišljenja i ponašanja koji se ne može kontrolisati i koji se ponavlja. Laganje se može javiti i sa ciljem da osoba izazove divljenje, bude prihvaćena ili zadovolji svoje emocionalne potrebe.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je bolest patološkog laganja (mitomanija)?
Mitomanija je psihološki poremećaj koji karakteriše stalna i nekontrolisana potreba osobe da laže. Ove laži se često odnose na jednostavne teme iz svakodnevnog života. Ponekad se ispoljavaju kroz velike izmišljotine i dramatizovane scenarije. Osoba može koristiti laži ne samo da bi stekla korist, već i da bi se osećala vrednije ili stvorila izmišljeni identitet. U nekim slučajevima osoba može zaboraviti da laži koje izgovara nisu istinite ili u njih nesvesno verovati. Reč je o cikličnom obrascu ponašanja. Što više laže, javlja se potreba da laži potkrepi novim lažima. Društveni odnosi, porodične veze i poslovni život vremenom trpe zbog ovakvog ponašanja, a osećaj poverenja može biti nepovratno narušen.
Zašto nastaje bolest patološkog laganja (mitomanija)?
Mitomanija nema jedan jedini uzrok. Smatra se da nastaje kombinacijom bioloških, psiholoških i sredinskih faktora. Zanemarivanje u detinjstvu, osećaj bezvrednosti, preterano kritična porodična struktura ili nedostatak pažnje mogu stvoriti doživljaj da pravi identitet osobe nije prihvaćen. U tom slučaju osoba može početi da izmišlja nepostojeće uspehe ili dramatične priče kako bi se osećala vrednom i dobila odobravanje. Ovo stanje mogu pokrenuti neki poremećaji ličnosti, traume i to što se osećaj poverenja od malih nogu nije pravilno razvio. Pored toga, postoje mišljenja da funkcionalne razlike u mehanizmima kontrole impulsa u mozgu mogu biti povezane sa mitomanijom. U doba društvenih mreža pojačana želja za dopadanjem i priznanjem kod nekih osoba može učvrstiti ovo ponašanje.
Koji su simptomi bolesti patološkog laganja (mitomanije)?
Simptomi mitomanije mogu se razlikovati u zavisnosti od načina, učestalosti i ciljeva laganja. Laži su obično preuveličane, sadrže dramatične elemente, a osoba može biti uporna u njihovoj odbrani. Kada se laganje otkrije, osoba najčešće pokušava da ga potkrepi novim lažima.
Simptomi mitomanije mogu se navesti na sledeći način:
- Stalno pričanje preuveličanih ili neistinitih priča
- Preterano odbrambeni stav prema kritici
- Izmišljanje novih laži radi održavanja prvobitne laži
- Prikazivanje uspeha ili proživljenih iskustava drugačijim nego što jesu
Kako se dijagnostikuje bolest patološkog laganja (mitomanija)?
Dijagnoza mitomanije ne postavlja se samo na osnovu toga što osoba laže. Procenjuju se postojanost laganja, to što je van kontrole i stepen u kojem utiče na društveni život osobe. Tokom dijagnostičkog procesa ispituju se prošlost osobe, društveni odnosi, obrasci ponašanja i psihološko stanje. Po potrebi se obavljaju razgovori sa porodicom i analize ponašanja.
Metode procene koje se koriste za dijagnozu mitomanije navedene su u nastavku:
- Psihološka procena i klinički intervju
- Analiza ponašanja i testovi ličnosti
- Razgovori sa porodicom ili bliskim okruženjem
- Procena drugih osnovnih psihijatrijskih poremećaja
Kako se leči bolest patološkog laganja (mitomanija)?
Cilj lečenja mitomanije je bavljenje emocionalnim, kognitivnim i bihejvioralnim procesima koji leže u osnovi laganja. Lečenje zahteva strpljenje i može zahtevati dugoročan pristup. Motivacija osobe za terapijski proces ima važnu ulogu u uspehu lečenja. Kognitivno-bihejvioralna terapija jedna je od najčešće korišćenih metoda.
Metode koje se primenjuju u lečenju mitomanije su:
- Kognitivno-bihejvioralna terapija
- Rad na regulaciji emocija i kontroli impulsa
- Terapija usmerena na traumu (po potrebi)
- Grupna ili porodična terapija kao potporna metoda
Šta pomaže kod bolesti patološkog laganja (mitomanije)?
Suočavanje sa mitomanijom nije ograničeno samo na terapijsku intervenciju. Važan deo procesa je i to da osoba postane svesna sopstvenog ponašanja, da razume svoja osećanja i razvije kontrolu impulsa. Rad na regulaciji emocija u terapijskom okruženju u kojem osoba može da izgradi odnos poverenja može dovesti do dugoročne promene. Proces je lakši kada osoba prepozna svoju preteranu potrebu za odobravanjem i dopadanjem i dođe do korena te potrebe u prošlosti. Strpljiv i dosledan pristup bliskog okruženja takođe podržava lečenje. Osuđujući i omalovažavajući stavovi, s druge strane, mogu pojačati odbrambene mehanizme. Korisno može biti i da osoba radi na razvijanju svesnosti i da uz vežbe testiranja realnosti posmatra razliku između misli i stvarnosti. Popunjavanje emocionalnih praznina zdravim odnosima i strukturisanim aktivnostima povećava efikasnost lečenja.
Često postavljana pitanja o bolesti patološkog laganja
Da li je mitomanija poremećaj ličnosti?
Mitomanija sama po sebi možda nije poremećaj ličnosti. Međutim, može se javiti zajedno sa nekim poremećajima ličnosti, što otežava postavljanje dijagnoze.
Da li se mitomanija može potpuno izlečiti?
Lečenjem se može staviti pod kontrolu, ali proces može potrajati u zavisnosti od uvida osobe i saradnje u terapiji.
Da li osoba sa mitomanijom zna da laže?
Neke osobe su svesne svojih laži, dok druge vremenom mogu poverovati u sopstvene izmišljotine.
Da li se mitomanija javlja i kod dece?
Da, ali laganje kod dece nije uvek mitomanija, može biti deo razvojnog procesa. Procenjuju se trajanje i svrha ponašanja.
Da li je lečenje mitomanije moguće bez podrške porodice?
Podrška olakšava lečenje, ali sama podrška porodice nije dovoljna. Neophodan je profesionalni terapijski proces.
Lekari oblasti „Psihologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta znači mitomanija i da li je to psihijatrijska dijagnoza?
Termin „mitomanija“ koristi se u svakodnevnom govoru za ponavljano ili razrađeno laganje, ponekad bez jasne spoljne koristi. Sam po sebi nije standardna zasebna psihijatrijska dijagnoza. Uporni obrasci laganja mogu se javiti uz različite osobine ličnosti, psihijatrijske poremećaje ili složene psihosocijalne okolnosti.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Procena istražuje kada je ponašanje počelo, njegove funkcije, motive i posledice, kao i moguće pridružene teškoće. Terapija nije usmerena na dokazivanje svake neistine, već na razumevanje obrasca, odnose i osnovne psihološke probleme, često kroz psihoterapiju. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Ako ponašanje prati suicidalnost, nasilje, ozbiljna psihotičnost ili neposredan rizik po osobu ili druge, potrebna je hitna stručna procena. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.