Mazohizam, zavisno od konteksta, opisuje interesovanje za bol, poniženje ili potčinjenost. U seksualnoj praksi odraslih koji jasno pristaju, takve preferencije same po sebi nisu mentalni poremećaj. Poremećaj se razmatra tek kada postoji značajna patnja, funkcionalno oštećenje ili nebezbedno odnosno nesaglasno ponašanje.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta znači mazohizam i kada predstavlja psihološki problem?
Mazohizam, zavisno od konteksta, opisuje interesovanje za bol, poniženje ili potčinjenost. U seksualnoj praksi odraslih koji jasno pristaju, takve preferencije same po sebi nisu mentalni poremećaj. Poremećaj se razmatra tek kada postoji značajna patnja, funkcionalno oštećenje ili nebezbedno odnosno nesaglasno ponašanje.
Koji su najvažniji simptomi ili elementi koje treba znati?
Važno je razlikovati sporazumne seksualne preferencije, problematične obrasce odnosa i zlostavljanje. Psihoterapija ili seksološko savetovanje mogu biti korisni kada postoji patnja, gubitak kontrole ili ponavljano izlaganje riziku. Cilj terapije nije promena bezbedne sporazumne preferencije koja ne izaziva tegobe.
Koji su mogući uzroci ili povezani faktori?
Uzroci i faktori rizika zavise od konkretnog stanja. Tumačenje treba da uzme u obzir uzrast, ličnu i porodičnu anamnezu, terapiju, način nastanka tegoba i prateće simptome. Povezanost sa nekim faktorom ne znači automatski da je on neposredni uzrok.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara.
Kako se leči ili prati stanje?
Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško lečenje. Nijedna terapija ne treba da se predstavlja kao univerzalna bez individualne medicinske procene.
Kada treba da se obratite lekaru?
Nesaglasno nasilje, teške povrede, rizik od gušenja, neposredna životna opasnost ili suicidalne misli zahtevaju hitnu pomoć i obezbeđivanje sigurnosti.
Lekari oblasti „Psihologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta znači mazohizam i kada predstavlja psihološki problem?
Mazohizam, zavisno od konteksta, opisuje interesovanje za bol, poniženje ili potčinjenost. U seksualnoj praksi odraslih koji jasno pristaju, takve preferencije same po sebi nisu mentalni poremećaj. Poremećaj se razmatra tek kada postoji značajna patnja, funkcionalno oštećenje ili nebezbedno odnosno nesaglasno ponašanje.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Važno je razlikovati sporazumne seksualne preferencije, problematične obrasce odnosa i zlostavljanje. Psihoterapija ili seksološko savetovanje mogu biti korisni kada postoji patnja, gubitak kontrole ili ponavljano izlaganje riziku. Cilj terapije nije promena bezbedne sporazumne preferencije koja ne izaziva tegobe. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Nesaglasno nasilje, teške povrede, rizik od gušenja, neposredna životna opasnost ili suicidalne misli zahtevaju hitnu pomoć i obezbeđivanje sigurnosti. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.