Mazohizam, zavisno od konteksta, opisuje interesovanje za bol, poniženje ili potčinjenost. U seksualnoj praksi odraslih koji jasno pristaju, takve preferencije same po sebi nisu mentalni poremećaj. Poremećaj se razmatra tek kada postoji značajna patnja, funkcionalno oštećenje ili nebezbedno odnosno nesaglasno ponašanje.
Mazohizam je obrazac ponašanja i mišljenja koji se definiše kao sklonost osobe da oseća zadovoljstvo u patnji, omalovažavanju, kontrolisanju ili emocionalnom/telesnom kažnjavanju. Ovo stanje ne obuhvata samo fizički bol, već i psihološko povređivanje. Mazohističke sklonosti ponekad ostaju ograničene na nivo fantazije, dok ponekad mogu biti toliko izražene da utiču na odnose, društveni život i mentalno zdravlje osobe.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je mazohista?
„Mazohista“ je naziv za osobu koja patnju ili poniženje povezuje sa psihološkim ili fizičkim zadovoljstvom. Ovo zadovoljstvo nije uvek seksualne prirode. Kod nekih osoba povezano je sa emocionalnim potrebama kao što su otklanjanje osećaja krivice, doživljaj olakšanja usled gubitka kontrole ili osećaj sigurnosti pod autoritetom drugih. Mazohizam ponekad sadrži složenu dinamiku koja potiče iz iskustava iz detinjstva, načina uspostavljanja odnosa ili predstave osobe o sebi. Osoba ove sklonosti ne mora uvek svesno da procenjuje. Ponekad se ovi obrasci ponašanja javljaju kao automatizovan, naučen način odnosa. Pri kliničkoj proceni mazohizma osnovni kriterijumi su da li je ponašanje pod kontrolom osobe, da li nanosi štetu i da li se poštuje okvir pristanka.
Koji su simptomi mazohizma?
Simptomi mazohizma mogu se ispoljiti na psihološkom, bihejvioralnom i emocionalnom nivou. Kod nekih osoba simptomi su očigledni i grupisani. Kod drugih se mogu javiti posredno, prepleteni sa društvenim odnosima i u prikrivenom obliku. Simptomi se ne javljaju kod svake osobe sa istom jačinom, a posedovanje mazohističke sklonosti ne znači obavezno postojanje poremećaja.
Česti simptomi mazohizma su:
- Normalizovanje situacija u odnosima kao što su stalno odbacivanje, vikanje i ignorisanje
- Osećaj emocionalnog olakšanja ili zadovoljstva pri patnji
- Potreba za kažnjavanjem kada se oseća krivica
- Uverenje da osoba ne zaslužuje sreću i nesvesno traganje za neuspehom
- To što poniženje stvara osećaj sigurnosti i bliskosti
- Okretanje ponašanjima kojima osoba nanosi štetu sebi (emocionalnu, fizičku ili društvenu)
- Nemogućnost izlaska iz štetnih odnosa ili ponovno biranje istih vrsta odnosa
- Izjednačavanje odnosa punih sukoba i drame sa „strašću“
Koje su vrste mazohizma?
Mazohizam se može klasifikovati prema različitim psihološkim i bihejvioralnim osnovama. Svaka vrsta sadrži različite motivacije i pruža važne smernice za razumevanje onoga što osoba želi da postigne ovim iskustvom.
Vrste mazohizma navedene su u nastavku:
- Seksualni mazohizam: povezivanje bola ili poniženja sa seksualnim zadovoljstvom
- Emocionalni mazohizam: povezivanje poniženja, odbacivanja ili ignorisanja sa emocionalnim potrebama
- Relacioni mazohizam: svesno ili nesvesno biranje štetnih odnosa
- Pasivni mazohizam: izbegavanje osećaja odgovornosti potpunim prepuštanjem kontrole drugome
- Mazohizam usmeren na samopovređivanje: izražavanje psihološkog bola fizičkim bolom
Zašto nastaje mazohizam?
Razvija se međudejstvom psiholoških, sredinskih, razvojnih i, u nekim slučajevima, bioloških faktora. To što su u detinjstvu kažnjavanje i ljubav pružani zajedno može dovesti do toga da se u svesti osobe uspostavi veza između „bola i ljubavi“. Nisko samopoštovanje, osećaj bezvrednosti, traumatični odnosi, emocionalno zanemarivanje i kritički stavovi roditelja mogu činiti osnovu mazohističkog ponašanja. Za neke osobe patnja znači preuzimanje kontrole iz njihovih ruku, što može privremeno smanjiti njihovu anksioznost. Neke psihodinamske teorije tvrde da mazohizam nastaje kada se potisnuti bes okrene ka samoj osobi. Važan je i proces socijalnog učenja. Osoba može ponavljati ovaj model u porodici, u ranim odnosima ili pri izboru romantičnog partnera.
Kod koga se javlja mazohizam?
Mazohizam nije svojstven određenom uzrastu, polu ili socioekonomskoj grupi. Može se javiti kod različitih osoba, u vezi sa različitim životnim iskustvima.
Osobe kod kojih se mazohističke sklonosti mogu češće javiti:
- Osobe sa traumatičnim iskustvima iz detinjstva
- Osobe koje su odrasle u preterano kontrolišućoj sredini
- Osobe sa niskim samopouzdanjem
- Osobe koje stalno traže odobravanje
- Osobe sa izraženim strahom od odbacivanja
- Osobe kojima je teško da postave granice u odnosima
- Osobe podložne emocionalnoj manipulaciji
Dinamika zavisnih odnosa i obrasci odnosa koji romantizuju bol i nežnost zajedno mogu pojačati ove sklonosti.
Kako se leči mazohizam?
Lečenje mazohizma obuhvata psihoterapijske procese u kojima se procenjuju motivacija osobe, nivo svesnosti i obrasci ponašanja. Cilj lečenja nije potpuno uklanjanje sklonosti, već da osoba ponovo stekne kontrolu nad svojim izborima. Metodama kognitivno-bihejvioralne terapije osoba uči da preispituje misaonu vezu između bola i zadovoljstva. Šema terapija pomaže u ponovnom oblikovanju ranih stilova suočavanja. Kod mazohizma koji se razvio posle traume mogu se izabrati pristupi kao što je EMDR. Tokom lečenja važni su razvijanje sposobnosti postavljanja granica, jačanje osećaja sopstvene vrednosti i učenje zdravih modela odnosa. Terapija lekovima sama po sebi nije rešenje, ali se može koristiti kao potporna ako postoje prateća anksioznost, depresija ili opsesivne misli.
Koja je razlika između mazohizma i sadizma?
Mazohizam i sadizam su sklonosti koje se međusobno razlikuju po načinu doživljavanja zadovoljstva i ulogama u odnosu.
Mazohizam
- Povezan je sa sklonošću da se zadovoljstvo oseća u patnji ili povređivanju
- Osoba može više voleti da kontrola bude na drugoj strani
- Iskustva kao što su kažnjavanje ili poniženje mogu postati izvor zadovoljstva
- Može se zapaziti sklonost preuzimanju pasivne uloge u odnosima
Sadizam
- Povezan je sa sklonošću da se zadovoljstvo oseća u nanošenju bola drugome ili sprovođenju kontrole
- Osoba može više voleti da drži kontrolu i uspostavlja autoritet
- Mogu se zapaziti ponašanja kojima se prelaze granice druge strane
- Može postojati sklonost preuzimanju dominantne uloge u odnosima
Oba stanja mogu postati klinički i pravni problem kada izađu iz okvira obostranog pristanka i kada nastane fizička ili emocionalna šteta. Mazohizam i sadizam se kod nekih osoba mogu javiti zajedno, ali to ne važi za svakoga.
Često postavljana pitanja o mazohizmu
Da li je biti mazohista bolest?
Ne uvek. Ako se odvija u okviru pristanka i ne narušava kvalitet života osobe, možda neće zahtevati kliničku dijagnozu. Ako dostigne razmere u kojima nanosi štetu, može biti potrebna stručna podrška.
Da li se mazohizam može razviti kasnije u životu?
Da. Može se javiti kao posledica trauma, iskustava u odnosima ili naučenih obrazaca ponašanja.
Da li je mazohizam genetski?
Ne postoji pouzdan dokaz o genetskom prenošenju. Međutim, to što neke osobine ličnosti imaju genetsku osnovu može uticati na sklonost.
Zašto mazohista ne može da se oslobodi štetnih odnosa?
Zato što je veza između bola i ljubavi na nesvesnom nivou možda izjednačena sa osećajem sigurnosti. Ovaj krug može se razrešiti u terapiji.
Da li se mazohizam može potpuno izlečiti?
Obrasci ponašanja mogu se potpuno promeniti. Međutim, ovaj proces zavisi od osobe, kontinuiteta i motivacije.
Lekari oblasti „Psihologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta znači mazohizam i kada predstavlja psihološki problem?
Mazohizam, zavisno od konteksta, opisuje interesovanje za bol, poniženje ili potčinjenost. U seksualnoj praksi odraslih koji jasno pristaju, takve preferencije same po sebi nisu mentalni poremećaj. Poremećaj se razmatra tek kada postoji značajna patnja, funkcionalno oštećenje ili nebezbedno odnosno nesaglasno ponašanje.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Važno je razlikovati sporazumne seksualne preferencije, problematične obrasce odnosa i zlostavljanje. Psihoterapija ili seksološko savetovanje mogu biti korisni kada postoji patnja, gubitak kontrole ili ponavljano izlaganje riziku. Cilj terapije nije promena bezbedne sporazumne preferencije koja ne izaziva tegobe. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Nesaglasno nasilje, teške povrede, rizik od gušenja, neposredna životna opasnost ili suicidalne misli zahtevaju hitnu pomoć i obezbeđivanje sigurnosti. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.