Umnjak može boleti kada nema dovoljno prostora, ostane delimično impaktiran ili se oko krunice razvije upala zvana perikoronitis. Karijes, infekcija ili pritisak na okolna tkiva takođe mogu izazvati bol koji se širi ka vilici ili uhu. Odluku o vađenju treba doneti nakon stomatološkog pregleda.
Umnjaci su treći kutnjaci, smešteni u najzadnjem delu usne duplje, koji obično niču između 17. i 25. godine. Bol umnjaka nastaje kada zub ne može da nikne u skladu sa građom vilice, kada ostane impaktiran (zaostao u kosti) ili kada se razvije infekcija. Bol povremeno može da oslabi i pojača se, a u nekim slučajevima može se širiti ka vilici, uhu ili glavi.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Zašto nastaje bol umnjaka?
Najčešći uzrok bola umnjaka je to što zub nema dovoljno mesta da nikne i vrši pritisak na okolna tkiva. Zub može ostati zaostao u viličnoj kosti, može delimično izniknuti ili se postaviti bočno i vršiti pritisak na druge zube. Kod delimično izniklih zuba ostaci hrane se lako nakupljaju između desni i zuba. To stvara pogodnu sredinu za razmnožavanje bakterija. Problemi kao što su zapaljenje, apsces, karijes i neprijatan miris najčešće nastaju posle ovog procesa. Budući da se nalaze u najzadnjem delu usta, gde je oralna higijena otežana, efikasna upotreba četkice i konca za zube je otežana. Samim tim rizik od karijesa značajno raste. Pored toga, moguće je da se umnjaci kod nekih osoba urođeno uopšte ne formiraju. Bol se javlja samo kod zuba koji su iznikli ili pokušavaju da niknu.
Koji su simptomi bola umnjaka?
Bol umnjaka često počinje blagim tupim bolom, a vremenom može preći u osećaj jakog pritiska i pulsiranja. Simptomi se mogu ispoljiti ne samo u predelu zuba već i u okolnim tkivima. U slučaju razvoja infekcije mogu se javiti zadah iz usta, promena ukusa i otežano žvakanje.
Česti simptomi bola umnjaka su:
- Otok i crvenilo desni
- Bol i osetljivost pri pokretima vilice
- Zadah iz usta, neprijatan ukus
- Otežano gutanje ili žvakanje
Gde se širi bol umnjaka?
Bol umnjaka možda se neće osećati samo na mestu na kojem se zub nalazi. Bol se može širiti ka vilici, uhu, glavi ili vratu i ponekad se može zameniti sa bolom u sinusima. Kod nekih pacijenata bol u zubu može biti trenutan i pulsirajući, dok se u nekim slučajevima nastavlja u vidu osećaja pritiska i težine koji traje danima. Ovakvo širenje tegoba obično ukazuje na to da je počelo zapaljenje desni ili infekcija.
Šta treba raditi posle vađenja umnjaka?
Period posle vađenja umnjaka veoma je važan za pravilan tok zarastanja i sprečavanje razvoja infekcije. Krvni ugrušak koji se formira na mestu vađenja predstavlja osnovu zarastanja i zato ga treba sačuvati. Neke radnje koje ne treba činiti u prvih 24 sata mogu oštetiti tkivo koje zarasta i pojačati bol.
Na šta treba obratiti pažnju posle vađenja umnjaka navedeno je u nastavku:
- Tokom prvih 24 sata ne preporučuju se pljuvanje, ispiranje usta ili korišćenje slamčice.
- Hladan oblog na predelu vađenja može smanjiti otok.
- Treba izbegavati tvrdu, vruću i zrnastu hranu i birati meku hranu.
Šta se dešava ako se umnjak ne izvadi?
Ako je umnjak iznikao i zauzeo pravilan položaj i ne izaziva nikakvu infekciju ili pritisak, ne mora se vaditi. Međutim, zaostali, delimično zaostali ili nepravilno postavljeni umnjaci vremenom mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija. Stalno zapaljenje desni, ponavljanje napada bola, poremećaj funkcije žvakanja i zadah iz usta prvi su problemi koji se javljaju. Pritisak na susedne zube povećava rizik od karijesa. Pored toga, može dovesti do ortodontskih poremećaja. Ozbiljnija stanja, kao što su cista zuba, oštećenje nerva ili resorpcija vilične kosti, mogu se javiti, iako retko.
Šta pomaže kod bola umnjaka?
Metode koje se primenjuju kod bola umnjaka mogu se razlikovati u zavisnosti od uzroka bola. Neki postupci kod kuće mogu doneti privremeno olakšanje, ali je za trajno rešenje važna procena stomatologa.
Metode koje mogu pomoći u ublažavanju bola:
- Stavljanje hladnog obloga
- Nežno ispiranje usta mlakom slanom vodom
- Vođenje računa o oralnoj higijeni
- Izbegavanje tvrde hrane i hrane koja može iritirati desni
- Izbegavanje žvakanja na bolnoj strani
U slučaju sumnje na infekciju, lekovi se smeju koristiti samo pod kontrolom lekara.
Često postavljana pitanja o bolu umnjaka
Koliko dana traje bol umnjaka?
Bol može trajati nekoliko dana, ali ako infekcija, apscesi ili pritisak i dalje postoje, tegobe mogu potrajati duže. Stalan bol obično je znak da je potrebna intervencija.
Da li se svaki umnjak obavezno vadi?
Ne. Zub koji ne stvara probleme, nema karijes, ne izaziva infekciju i pravilno je postavljen ne vadi se uvek. Međutim, ako postoji rizik, lekar može preporučiti praćenje.
Da li je moguće potpuno ukloniti bol umnjaka kod kuće?
Metode koje se primenjuju kod kuće pružaju privremeno olakšanje, ali ne rešavaju osnovni problem. Ako se bol ponavlja, potrebna je procena stomatologa.
Da li je vađenje umnjaka opasno?
Kada ga izvodi iskusan specijalista, to je česta i bezbedna intervencija. Rizik od komplikacija može se razlikovati u zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta i položaja zuba.
Da li je bol posle vađenja normalan?
Da, prvih nekoliko dana blag do umeren bol je normalan. Međutim, ako se bol pojačava ili postoje neprijatan miris ili sekret, to može biti znak infekcije.
Lekari oblasti „Oralno i dentalno zdravlje" u Anadolu
Česta pitanja
Zašto boli umnjak i šta raditi posle vađenja?
Umnjak može boleti kada nema dovoljno prostora, ostane delimično impaktiran ili se oko krunice razvije upala zvana perikoronitis. Karijes, infekcija ili pritisak na okolna tkiva takođe mogu izazvati bol koji se širi ka vilici ili uhu. Odluku o vađenju treba doneti nakon stomatološkog pregleda.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Posle vađenja treba pratiti uputstva stomatologa: po potrebi pritisnuti gazom, u početku izbegavati snažno ispiranje i pljuvanje, ne pušiti i prilagoditi hranu. Bol i otok nekoliko dana mogu biti očekivani, dok jačanje bola nakon poboljšanja može ukazivati na alveolitis. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Otok lica ili vrata, temperatura, otežano gutanje ili disanje, nekontrolisano krvarenje ili veoma jak bol zahtevaju hitan stomatološki pregled. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.