Viseći fibrom, odnosno akrohordon, mala je mekana i benigna kožna izraslina, često na vratu, u pazuhu, ispod dojki ili u preponama. Trenje, uzrast, genetika i određeni metabolički faktori povezani su sa pojavom. Akrohordon nije izazvan HPV-om i nije zarazan, a uklanjanje nije obavezno.
Viseći fibrom je tvorevina na koži koja je uglavnom bezopasna, ali može izazivati estetsku zabrinutost i povremeno postati bolna kada se iritira. Ove male, mekane tvorevine boje kože, medicinski poznate kao akrohordoni, izrastaju iz gornjeg sloja kože ka spolja. Za kožu su vezane tankom peteljkom. Najčešće se javljaju u pregibima, kao što su vrat, pazuh, okolina očiju, predeo ispod grudi i prepone. Iako viseći fibromi ne izazivaju nikakav zdravstveni problem, mogu postati neprijatni kada se taru o odeću, iritiraju tokom brijanja ili zakače. Mnogi ljudi se u nekom periodu života mogu susresti sa jednim ili više visećih fibroma. Učestalost im se povećava sa godinama. Kod nekih osoba su češći zbog genetske sklonosti, dok kod drugih ovo stanje pokreću trenje ili hormonske promene. Viseći fibromi su najčešće mali i mekani. Međutim, s vremenom mogu porasti, umnožiti se ili postati estetski neprijatni.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je viseći fibrom?
Viseći fibromi, koji su uglavnom bezopasni, jesu male tvorevine mekane strukture koje rastu na koži ka spolja, sa peteljkom ili bez nje. Najčešće su boje kože, ali u nekim slučajevima mogu poprimiti nešto tamniju nijansu. Najčešće se javljaju na mestima sa mnogo kožnih nabora, kao što su vrat, pazuh, predeo ispod grudi, leđa, prepone i očni kapci. Neki viseći fibromi su veličine nekoliko milimetara, dok neki s vremenom mogu narasti i do nekoliko centimetara.
Medicinski se ove tvorevine definišu kao „akrohordon” ili „fibroepitelni polip”. Viseći fibromi spadaju u dobroćudne tumore u organizmu. Uglavnom ne nose rizik od maligne transformacije. Ipak, kada ih ima mnogo, iako retko, mogu biti predznak nekih genetskih ili hormonskih bolesti. Zbog toga viseće fibrome koji veoma brzo rastu, menjaju boju ili krvare treba shvatiti ozbiljno i pokazati specijalisti dermatologu.
Ove promene, koje uglavnom ne izazivaju tegobe, mogu biti bolne u situacijama kao što su trenje o odeću, iritacija tokom brijanja ili slučajno povlačenje. Osim toga, naročito na vidljivim mestima kao što su lice i vrat, mogu izazvati estetsku zabrinutost. U takvim situacijama preporučuje se njihovo medicinsko uklanjanje.
Zašto nastaju viseći fibromi?
Tačan uzrok nastanka visećih fibroma nije poznat. Ipak, smatra se da na razvoj ovih tvorevina utiče više faktora. Među najčešćim uzrocima su trenje, hormonske promene, genetska predispozicija i proces starenja. Naročito u predelima sa mnogo kožnih nabora, znojenje i dodir kože povećavaju rizik od nastanka ovih promena.
Trenje je jedan od najvažnijih okidača. Iritacija ogrlicom ili kragnom odeće u predelu vrata, trljanje kožnih nabora jednog o drugi u predelima kao što je pazuh i nabori ispod grudi ili u preponama usled viška kilograma olakšavaju nastanak visećih fibroma. Zbog toga postoji direktna veza između gojaznosti i nastanka visećih fibroma.
Promene nivoa hormona takođe mogu pokrenuti nastanak visećih fibroma. Naročito hormonske oscilacije u periodima kao što su trudnoća, menopauza i pubertet dovode do promena u strukturi kože. To olakšava pojavu novih promena. Takođe, kod osoba sa dijabetesom tipa 2 i insulinskom rezistencijom viseći fibromi se javljaju češće.
Kod nekih osoba viseći fibromi nastaju isključivo iz genetskih razloga. Ako su česti kod članova porodice, verovatnoća da se osoba suoči sa sličnim stanjem je velika. Važan je i faktor starosti; sa godinama se metabolizam organizma usporava, brzina obnove kože se smanjuje i viseći fibromi počinju češće da se javljaju.
Kako prolaze viseći fibromi?
Viseći fibromi uglavnom ne nestaju sami od sebe. Štaviše, s vremenom mogu porasti ili se umnožiti. Zbog toga čekanje da prođu najčešće nije dovoljno rešenje. Međutim, mali viseći fibromi koji ne predstavljaju ozbiljan problem i ne utiču na život osobe mogu se pratiti. Ako su postali estetski neprijatni, ako su iritirani ili nastavljaju da rastu, preporučuje se njihovo uklanjanje medicinskom intervencijom.
Iako postoje neke metode koje se primenjuju kod kuće (na primer podvezivanje koncem, mazanje prirodnim uljima, primena belog luka), dermatolozi ih nikako ne preporučuju, jer takvi postupci mogu povećati rizik od infekcije, izazvati iritaciju okolnog tkiva ili nakon pogrešne primene ostaviti trag na koži. Osim toga, u nekim slučajevima promene za koje se misli da su viseći fibromi mogu biti druge kožne lezije, a intervencija kod kuće može otežati postavljanje dijagnoze.
Dermatološki se viseći fibromi mogu lako ukloniti laserom, krioterapijom (zamrzavanjem), elektrohirurgijom (spaljivanjem) ili hirurškom ekscizijom. Ove procedure uglavnom traju nekoliko minuta i izvode se bezbolno, u lokalnoj anesteziji. Nakon procedure, uz kratak period oporavka, koža se u potpunosti vraća u prvobitno stanje. Zbog toga se za trajno i bezbedno rešenje obavezno preporučuje pregled kod specijaliste.
Šta se dešava ako se viseći fibrom otkine?
To se uglavnom dešava kada se slučajno zakači za odeću, kada se nehotice poseče tokom brijanja ili otkine usled češanja. Ponekad ljudi ove tvorevine namerno povuku i otkinu zbog estetskih razloga. Međutim, ne treba zaboraviti da to nosi ozbiljne rizike po zdravlje kože.
Ako se viseći fibrom otkine, na tom mestu nastaje otvorena rana. Ova rana je veoma podložna infekciji. Naročito u vlažnim predelima izloženim trenju, kao što su pazuh, vrat i prepone, mikroorganizmima je mnogo lakše da se nasele. Zapaljenje otvorene rane može izazvati simptome kao što su bol, crvenilo, sekrecija i neprijatan miris. Iako retko, ako koren otkinutog fibroma nije u potpunosti uklonjen, on može ponovo da izraste na istom mestu ili da tkivo zaraste u očvrslom obliku.
Drugi rizik je mogućnost da otkinuta promena zapravo bude neka druga kožna lezija. Neki karcinomi kože ili prekancerozne promene spolja mogu podsećati na viseći fibrom. Zbog toga otkidanje nedijagnostikovane tvorevine otežava dijagnozu i stvara rizik od kasnog otkrivanja stanja. U takvim slučajevima, budući da patohistološka analiza ne može biti urađena, dijagnoza kasni.
Kako se uklanjaju viseći fibromi?
Uklanjanje visećih fibroma je dermatološka intervencija koja se uglavnom obavlja kratkim i jednostavnim procedurama. Nikako se ne preporučuje da ih pacijent uklanja sam kod kuće. Glavne metode uklanjanja visećih fibroma koje primenjuju dermatolozi su sledeće:
- Laser: Laserska metoda je veoma komforna opcija koja ne ostavlja trag, naročito kod malih i površnih visećih fibroma. Na površinu kože se usmerava poseban laserski zrak i promena se isparava. Tokom procedure nema krvarenja, nije potrebno šivenje, a oporavak je veoma brz.
- Krioterapija (metoda zamrzavanja): Kod ove metode viseći fibrom se zamrzava na veoma niskoj temperaturi pomoću tečnog azota. Zamrznuto tkivo se s vremenom suši i otpada. Naročito je delotvorna kod malih visećih fibroma sa peteljkom.
- Elektrohirurgija (metoda spaljivanja): Pomoću elektrokauterskog aparata viseći fibrom se uklanja spaljivanjem kontrolisanom toplotom. Budući da se ovom metodom krvarenje veoma lako kontroliše, pogodna je za blago prokrvljene promene srednje veličine.
- Hirurška ekscizija (uklanjanje isecanjem): Primenjuje se kod velikih visećih fibroma, onih sa ravnom osnovom ili dubokim korenom. Kod ove metode viseći fibrom se u potpunosti uklanja skalpelom, a po potrebi se na to mesto stavi nekoliko šavova.
Budući da koža nakon svake procedure postaje osetljiva, tokom oporavka treba obratiti pažnju na sledeće:
- Predeo ne treba izlagati vodi, već ga redovno čistiti propisanom kremom ili antiseptikom.
- Ako se stvori krasta, nikako je ne treba skidati.
- Predeo treba zaštititi od sunca, a po potrebi koristiti kremu za sunčanje.
- Treba izbegavati brijanje, piling i odeću koja izaziva trenje.
- Ne treba propuštati kontrole kod lekara i treba se pridržavati preporučene terapije.
Uklanjanje visećih fibroma, kada se obavlja pod nadzorom specijaliste, jednostavna je procedura koja daje brze, bezbedne i trajne rezultate. Najpogodnija metoda za svakog pacijenta treba da se odredi uzimajući u obzir vrstu promene, njenu veličinu i predeo u kojem se nalazi.
Lekari oblasti „Dermatologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je akrohordon?
Akrohordon je mala, meka, često peteljkasta kožna izraslina. Najčešće se javlja u pregibima i područjima trenja i benignog je karaktera. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Zašto nastaje?
Tačan mehanizam nije uvek jasan, ali trenje, uzrast, nasledna sklonost i neka metabolička stanja mogu biti povezani sa većim brojem promena. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Da li je uzrok HPV?
Uobičajeni akrohordoni se ne smatraju HPV bradavicama i nisu zarazni. Ipak, različite kožne promene mogu ličiti jedna na drugu. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako se uklanjaju?
Ako smeta, dermatolog može promenu odstraniti sečenjem, elektrokoagulacijom, krioterapijom ili drugom metodom prema veličini i mestu. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.