Arteritis džinovskih ćelija, poznat i kao temporalni arteritis, vaskulitis je velikih i srednjih arterija koji se gotovo isključivo javlja kod osoba starijih od 50 godina. Može izazvati novu glavobolju, osetljivost vlasišta, bol u vilici pri žvakanju i poremećaje vida. Neliječeno stanje može ugroziti vid.
Temporalni arteritis, poznat i kao arteritis gigantskih ćelija, ozbiljna je zapaljenska bolest krvnih sudova koja se javlja naročito kod osoba starijih od 50 godina. Ovo zapaljenje, koje počinje u velikim arterijama u predelu slepoočnica, ne ograničava se samo na jednostavne tegobe kao što su glavobolja ili malaksalost, već bez lečenja može dovesti do nepovratnih komplikacija kao što je gubitak vida. Ova bolest, koja nastaje kada imuni sistem napadne zid krvnog suda, smatra se autoimunom i obično se češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Bolest može podmuklo napredovati. Kod nekih pacijenata izaziva samo umor i blagu glavobolju, dok se kod drugih može pretvoriti u kliničku sliku opasnu po život, sa naglim gubitkom vida. Zato se temporalni arteritis smatra bolešću koja zahteva ranu dijagnozu i hitno lečenje. U lečenju se obično primenjuju visoke doze kortikosteroida, čime se zapaljenje potiskuje i sprečavaju ozbiljne komplikacije. I prepoznavanje simptoma i primena pravilnog plana lečenja imaju veliki značaj za očuvanje kvaliteta života pacijenata.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je temporalni arteritis (arteritis gigantskih ćelija)?
Temporalni arteritis, drugim imenom arteritis gigantskih ćelija, zapaljenska je bolest krvnih sudova koja obično zahvata slepoočne arterije na bočnoj strani glave i nastaje kada imuni sistem napadne krvne sudove. Ova bolest se javlja naročito kod osoba srednjih i starijih godina i češće se sreće kod žena. Temporalni arteritis može zahvatiti velike arterije glave i vrata, pa čak i krvne sudove oka. Zapaljenje i suženje koji se razvijaju u zidu krvnog suda smanjuju protok krvi. To stanje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa i do trajnog gubitka vida. Zato je temporalni arteritis bolest koju treba rano dijagnostikovati i brzo lečiti.
Koji su simptomi temporalnog arteritisa?
Temporalni arteritis, koji izaziva zapaljenje temporalnih arterija, jednih od najvažnijih krvnih sudova u organizmu, može se ispoljiti mnogim simptomima. Bolest se obično javlja kod osoba starijih od 50 godina i, pošto podmuklo napreduje, u početku se može zameniti sa jednostavnim tegobama kao što su obične glavobolje ili umor. Međutim, vremenom se klinička slika pogoršava i ozbiljno utiče na svakodnevni život osobe. Glavobolja kod temporalnog arteritisa obično je jaka, pulsirajuća i skoncentrisana naročito u predelu slepoočnica. Ovaj bol se često pojačava pri češljanju kose ili pritisku na slepoočnice.
Poremećaji vida, naglo zamućenje vida ili razvoj slepila na jedno oko spadaju u najopasnije simptome bolesti. Pored toga, česte tegobe su bol u vilici pri žvakanju, gubitak apetita, gubitak telesne mase, malaksalost, noćno znojenje i blago povišena temperatura. Kod nekih pacijenata temporalni arteritis može se javiti zajedno sa reumatskom polimijalgijom, koja se ispoljava ukočenošću i bolom u predelu vrata, ramena i kukova. Ako se ovi simptomi zanemare, bolest napreduje i može dovesti do nepovratnih komplikacija kao što je trajni gubitak vida.
Simptomi temporalnog arteritisa mogu se navesti na sledeći način:
- Pulsirajuća, jaka i stalna glavobolja u predelu slepoočnica
- Osetljivost kože poglavine, osećaj bola pri češljanju kose
- Zamućen vid, dvoslike ili nagli gubitak vida
- Bol u vilici i jeziku, koji se pojačava naročito pri žvakanju
- Malaksalost, umor i gubitak energije
- Povišena temperatura i noćno znojenje
- Gubitak apetita i nenamerni gubitak telesne mase
- Ukočenost i bol u predelu vrata, ramena ili kukova
- Osećaj da su krvni sudovi na jednoj strani glave otečeni i osetljivi
- Depresivno raspoloženje, izražen pad opšteg zdravstvenog stanja
Zašto nastaje temporalni arteritis?
Tačan uzrok temporalnog arteritisa još uvek nije potpuno razjašnjen. Međutim, bolest se povezuje sa autoimunim procesom koji nastaje kao posledica pogrešnog rada imunog sistema. Imuni sistem, koji bi normalno trebalo da uništava štetne mikroorganizme, kod ove bolesti napada ćelije u zidu krvnog suda. Kao posledica tog napada u zidu krvnog suda dolazi do zapaljenja, zadebljanja i suženja. Suženi krvni sudovi smanjuju protok krvi naročito prema mozgu i očima i izazivaju ozbiljne komplikacije. Temporalni arteritis javlja se uz genetsku predispoziciju, faktore okoline i promene u strukturi krvnih sudova koje donosi starenje. Osim toga, smatra se da neke infekcije, izazivanjem trajnih promena u imunom sistemu, pokreću ovaj proces. To što se češće javlja kod žena nego kod muškaraca navodi na pomisao da i hormonski faktori mogu imati ulogu u bolesti.
Kako se dijagnostikuje temporalni arteritis?
Najpre se pažljivo ispituju anamneza i tegobe pacijenta. Naročito se ističu jaka glavobolja, poremećaj vida i bol u vilici pri žvakanju. Pri fizikalnom pregledu slepoočne arterije mogu se osećati kao zadebljale, osetljive i bez pulsa. U analizama krvi obično se vidi da su vrednosti brzine sedimentacije eritrocita (SE) i C-reaktivnog proteina (CRP) izrazito povišene. Najpouzdanija metoda za konačnu dijagnozu je biopsija temporalne arterije. Tokom ovog postupka iz slepoočne arterije uzima se mali uzorak tkiva. Uzorak tkiva ispituje se pod mikroskopom i potvrđuju se zapaljenje i nakupljanje gigantskih ćelija u zidu krvnog suda. Osim toga, metode snimanja kao što su ultrazvuk, MR angiografija ili PET snimanje takođe mogu pokazati zapaljenje krvnih sudova i potkrepiti dijagnozu.
Šta pomaže kod temporalnog arteritisa?
Kod pacijenata sa temporalnim arteritisom najvažnije je da se nakon rane dijagnoze brzo započne lečenje, jer bez lečenja može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što je gubitak vida. Pacijentima lekar u prvoj fazi propisuje određene lekove. Osim toga, i promene u načinu života koje pacijent sprovede podržavaju proces lečenja.
Preporučuju se uravnotežena ishrana i konzumiranje namirnica sa antiinflamatornim svojstvima (naročito riba koja sadrži omega-3 masne kiseline, maslinovo ulje, sveže povrće i voće). Radi smanjenja neželjenih dejstava terapije kortizonom mogu se, pod kontrolom lekara, uzimati dodaci kalcijuma i vitamina D. Navike kao što su redovna fizička aktivnost i vođenje računa o ritmu spavanja takođe pomažu pacijentu da očuva opšte zdravlje.
Kako se leči temporalni arteritis?
Osnovno lečenje temporalnog arteritisa ima za cilj da brzim potiskivanjem zapaljenja krvnih sudova spreči gubitak vida. Ako postoji rizik od gubitka vida, lečenje se započinje odmah, čak i pre nego što se dijagnoza potvrdi. Terapijom kortizonom simptomi se obično povlače u kratkom roku. Zatim se doza leka postepeno smanjuje i prelazi se na dugotrajnu terapiju održavanja. U nekim slučajevima, kako bi se sprečilo ponovno javljanje bolesti, mogu se dodati lekovi koji potiskuju imuni sistem. Lečenje može trajati mesecima, pa i godinama, i zahteva redovno praćenje. Kod pacijenata se analizama krvi prati nivo zapaljenja. Obavljaju se kontrole zbog mogućih neželjenih dejstava. Uz ranu dijagnozu, redovno uzimanje lekova i prilagođavanje načina života temporalni arteritis može se staviti pod kontrolu, a komplikacije svesti na najmanju meru.
Lekari oblasti „Interna medicina" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je temporalni arteritis i zašto može ugroziti vid?
Arteritis džinovskih ćelija, poznat i kao temporalni arteritis, vaskulitis je velikih i srednjih arterija koji se gotovo isključivo javlja kod osoba starijih od 50 godina. Može izazvati novu glavobolju, osetljivost vlasišta, bol u vilici pri žvakanju i poremećaje vida. Neliječeno stanje može ugroziti vid.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Povišeni CRP ili sedimentacija mogu podržati sumnju, ali nisu specifični. Ultrazvuk temporalnih arterija, biopsija i ponekad snimanje velikih krvnih sudova koriste se prema centru. Kada je sumnja velika, kortikosteroidi se obično započinju brzo radi smanjenja rizika od gubitka vida. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Svaki pad vida, duple slike ili prolazni gubitak vida uz sumnju na arteritis džinovskih ćelija predstavljaju hitno stanje i ne treba čekati konačne rezultate svih testova. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.