Mikroplastike su plastične čestice uglavnom manje od 5 mm koje se nalaze u vodi, vazduhu, zemljištu i različitim namirnicama. Čestice su otkrivene i u ljudskom organizmu, ali dugoročne kliničke posledice još se istražuju. Prisustvo čestice nije isto što i dokaz da je izazvala određenu bolest.
Brzi rast proizvodnje plastike značajno je povećao i količinu plastičnog otpada koji se gomila u životnoj sredini. Sitne plastične čestice, koje je veoma teško primetiti golim okom, danas se otkrivaju u morima, zemljištu, vazduhu i u mnogim proizvodima koji se koriste u svakodnevnom životu. Istraživanja sprovedena poslednjih godina pokazuju da su ljudi, a da toga nisu svesni, redovno izloženi ovim česticama. Jedna od tema na kojima naučnici intenzivno rade jeste i uticaj ovih čestica, nazvanih mikroplastika, na zdravlje ljudi. Mikroplastika, koja u organizam može dospeti tokom prirodnih procesa svakodnevnog života kao što su disanje, ishrana i pijenje vode, postala je važna oblast istraživanja ne samo sa stanovišta zdravlja životne sredine, već i javnog zdravlja.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je mikroplastika?
Plastične čestice prečnika manjeg od 5 milimetara definišu se kao mikroplastika. Neke mikroplastike nastaju postepenim raspadanjem velikih plastičnih proizvoda, dok se druge proizvode direktno u malim dimenzijama. Među tim izvorima mogu biti kozmetički proizvodi, sintetički tekstil i različite industrijske primene.
Plastika, koja u prirodi može dugo ostati nerazgrađena, pod uticajem sunčeve svetlosti, vetra, promena temperature i fizičkog habanja postepeno se raspada na sve manje delove. Nastala mikroplastika može se raširiti na mnoga različita područja životne sredine.
Istraživanja pokazuju da se mikroplastika ne nalazi samo u okeanima, već i u vodi za piće, na poljoprivrednim površinama i u atmosferi. Zbog široke rasprostranjenosti verovatnoća kontakta s ljudima je veoma visoka. Mikroplastika, koja može biti različitih oblika i veličina, može se javiti u obliku vlakana, zrnaca, filma ili fragmenata. Njene osobine mogu se razlikovati u zavisnosti od izvora.
Kako nastaje mikroplastika?
Značajan deo mikroplastike nastaje postepenim raspadanjem velikih plastičnih proizvoda. Sunčevi zraci, mehaničko trenje i uslovi sredine narušavaju strukturu plastike i dovode do njenog raspadanja na sitne delove.
Flaše za vodu, kese, ambalažni materijali i ribolovna oprema mogu se raspadati u životnoj sredini i postati izvor mikroplastike. Plastični otpad koji dospe u mora tokom godina može se pretvoriti u sve manje delove.
Neke mikroplastike, pak, proizvode se direktno u malim dimenzijama. Primer za to su plastične granule koje se koriste u industrijskim proizvodnim procesima ili mikroskopska plastična zrnca u različitim proizvodima. Plastična vlakna koja se oslobađaju tokom pranja odeće od sintetičkih tkanina takođe su jedan od važnih izvora. Ova vlakna, koja mogu proći kroz sisteme za prečišćavanje, mogu dospeti u vodene izvore.
Kako mikroplastika ulazi u ljudski organizam?
Ljudi mogu biti izloženi mikroplastici na različite načine. Među najčešćim putevima izloženosti su unos hrane, unos vode i disanje.
Čestice mikroplastike mogu se naći u morskim plodovima, soli, vodi za piće i različitim prerađenim namirnicama. Zbog toga se tokom svakodnevne ishrane mikroplastika može uneti neprimetno. Sintetička vlakna i čestice prašine plastičnog porekla u zatvorenim prostorijama takođe mogu ući u organizam disanjem. Pokazano je da se mikroplastična vlakna mogu naći naročito u vazduhu zatvorenih prostorija.
Poznato je da mikroplastika ulazi u organizam preko organa za varenje i disajnih organa. Naučna istraživanja o tome kako se raspoređuje u telu i kakvi su njeni dugoročni efekti i dalje traju.
Kakvi su efekti mikroplastike na zdravlje ljudi?
Uticaj mikroplastike na zdravlje ljudi i dalje se istražuje. Iako dosadašnji podaci ukazuju na određene potencijalne rizike, za potpuno razumevanje dugoročnih posledica potrebno je više naučnih istraživanja.
U istraživanjima se razmatra mogućnost da mikroplastika pokrene zapaljenske procese u organizmu, izazove stres na ćelijskom nivou i utiče na pojedine biološke mehanizme. Međutim, stvarni obim ovih efekata na zdravlje ljudi još nije razjašnjen.
Glavne zdravstvene nedoumice za koje se smatra da su povezane s mikroplastikom su:
- Nastanak ćelijskog stresa
- Pokretanje zapaljenskih odgovora
- Mogući efekti na respiratorni sistem
- Promene povezane s organima za varenje
- Uticaj na funkcije imunskog sistema
- Mogući efekti na endokrini sistem
Navodi se da su i pojedine hemikalije koje se koriste u proizvodnji plastike tema koju treba proceniti sa zdravstvenog stanovišta. Poznato je da se mikroplastika ne istražuje samo kao fizička čestica, već i zbog svojih osobina prenosioca.
Napretkom naučnih istraživanja efekti mikroplastike na zdravlje ljudi moći će jasnije da se utvrde.
U kojim proizvodima i namirnicama se mikroplastika najčešće nalazi?
Mikroplastika se može otkriti u mnogim proizvodima koji se koriste u svakodnevnom životu i u različitim namirnicama. Plastične čestice koje zbog široke upotrebe dospevaju u životnu sredinu mogu se nagomilavati na različitim mestima. Morski plodovi su jedna od grupa namirnica koje se najčešće ispituju na prisustvo mikroplastike. Ribe i školjke mogu u svoj organizam uneti mikroplastiku prisutnu u okruženju.
Neki od proizvoda i namirnica u kojima je u istraživanjima otkrivena mikroplastika su:
- Flaširana voda za piće
- Voda iz slavine
- Morski plodovi
- Kuhinjska so
- Kesice čaja
- Sintetički tekstilni proizvodi
- Namirnice u plastičnoj ambalaži
- Plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu
Poznato je da se mikroplastika može naći ne samo u namirnicama, već i u vazduhu i kućnoj prašini. Zbog toga izloženost nije ograničena na jedan izvor.
Na šta treba obratiti pažnju da bi se smanjila izloženost mikroplastici?
Potpuno izbegavanje izloženosti mikroplastici danas izgleda veoma teško. Ipak, neke mere koje se mogu preduzeti u svakodnevnom životu mogu pomoći da se smanji obim izloženosti.
Izbor alternativnih materijala kao što su staklo, nerđajući čelik ili keramika može smanjiti upotrebu plastike. Preporučuje se naročito da se topla hrana i pića ne drže dugo u plastičnim posudama.
Postupci koji mogu pomoći u smanjenju izloženosti su:
- Smanjiti upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu
- Birati staklene ili čelične flaše za vodu
- Ne čuvati toplu hranu u plastičnim posudama
- Birati tekstilne proizvode od prirodnih vlakana umesto sintetičkih
- Redovno provetravati prostor u kome se živi
- Redovno brisati prašinu
- Smanjiti upotrebu nepotrebne plastične ambalaže
Podizanje ekološke svesti je takođe važan korak. Smanjenje količine plastičnog otpada ima vrednost kako za zdravlje životne sredine, tako i za ograničavanje nastanka mikroplastike.
Česta pitanja o mikroplastici
Da li je mikroplastika vidljiva golim okom?
Veći deo mikroplastike je toliko sitan da se ne može videti golim okom. Iako se neke čestice mogu videti, većina je mikroskopskih dimenzija.
Može li se mikroplastika otkriti u ljudskoj krvi?
U nekim istraživanjima sprovedenim poslednjih godina čestice mikroplastike otkrivene su u ljudskoj krvi. Istraživanja kojima bi se razjasnio uticaj ovih nalaza na zdravlje su u toku.
Da li je moguća potpuna zaštita od mikroplastike?
Budući da je mikroplastika veoma rasprostranjena u životnoj sredini, potpuna zaštita je teška. Određene promene u svakodnevnim životnim navikama mogu pomoći da se smanji obim izloženosti.
Lekari oblasti „Endokrinologija i metaboličke bolesti" u Anadolu
Česta pitanja
Šta su mikroplastike i šta se zna o uticaju na zdravlje?
Mikroplastike su plastične čestice uglavnom manje od 5 mm koje se nalaze u vodi, vazduhu, zemljištu i različitim namirnicama. Čestice su otkrivene i u ljudskom organizmu, ali dugoročne kliničke posledice još se istražuju. Prisustvo čestice nije isto što i dokaz da je izazvala određenu bolest.
Koje su moguće koristi i na šta treba obratiti pažnju?
Glavni putevi izlaganja su gutanje i udisanje. Istraživanja proučavaju zapaljenje, oksidativni stres i endokrine efekte, ali nivo rizika za opštu populaciju još nije precizno kvantifikovan. Razumno je smanjiti nepotrebnu jednokratnu plastiku i ne zagrevati hranu u neprikladnoj ambalaži. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Procena počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. Po potrebi se koriste laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma, drugih bolesti i ciljeva terapije; nisu svi pregledi ni terapije potrebni svakoj osobi.
Kada je potrebno javiti se lekaru?
Ne postoji specifičan klinički test kojim se rutinski dijagnostikuje „trovanje mikroplastikom“. Zdravstvene simptome treba procenjivati prema standardnoj medicinskoj dijagnostici, bez pripisivanja uzroka samo na osnovu izloženosti. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.