Zdravstvena anksioznost označava trajnu zabrinutost da osoba ima ili će razviti ozbiljnu bolest, iako su medicinske procene umirujuće. Normalni telesni osećaji mogu se katastrofično tumačiti, što vodi ponovnom proveravanju, pretraživanju simptoma i čestim konsultacijama. Doživljena patnja je stvarna i može biti značajna.
Kada se tokom dana primeti neki telesni simptom, pomisao da bi to mogao biti znak ozbiljne bolesti iskustvo je koje većina ljudi s vremena na vreme doživi. Međutim, ako ta misao postane stalna, ako se unutrašnji mir ne postiže uprkos urađenim pretragama i ako osoba ne može da odvoji misli od brige za zdravlje, slika može ukazivati na nešto drugo. Ako intenzivna zabrinutost traje iako medicinske procene nisu otkrile značajan problem, pomišlja se na stanje poznato kao hipohondrija. Ovo stanje, koje se u oblasti mentalnog zdravlja naziva hipohondrijaza ili poremećaj anksioznosti zbog bolesti (zdravstvena anksioznost), može značajno uticati na kvalitet života.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je hipohondrija (hipohondrijaza)?
Uverenje osobe da je stalno bolesna ili da će uskoro oboleti od teške bolesti, iako medicinski ne postoji ozbiljna bolest, definiše se kao hipohondrija (hipohondrijaza). Osnovni problem je pogrešno tumačenje telesnih simptoma. Na primer, obična glavobolja može se doživeti kao tumor mozga, a prolazno lupanje srca kao srčani udar.
Kod poremećaja anksioznosti zbog bolesti osoba najčešće oseća potrebu da obavlja pretrage. Iako normalni rezultati donose kratkotrajno olakšanje, sumnja se ponovo javlja. Um neprestano stvara negativne scenarije. U svakodnevnom životu posao, porodični odnosi i društvene interakcije mogu biti narušeni zbog ove zabrinutosti.
Pri postavljanju dijagnoze uzima se u obzir da simptomi traju najmanje šest meseci i da je zabrinutost osobe izražena. Telesne tegobe mogu biti blage ili ih uopšte ne mora biti. Suštinski je odlučujuća intenzivna briga za zdravlje. Rano prepoznavanje doprinosi tome da proces lečenja teče uspešnije.
Koji su simptomi hipohondrije?
Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe. Međutim, zajednička tačka je nemogućnost kontrolisanja misli vezanih za zdravlje. Osoba veći deo dana provodi osluškujući svoje telo i i najmanju promenu doživljava kao pretnju. U tom procesu pretrage na internetu se umnožavaju, a može se javiti i često menjanje lekara.
Najčešći simptomi su:
- Tumačenje malih fizičkih simptoma kao znaka ozbiljne bolesti
- Česta potreba za medicinskim pretragama
- Nemogućnost smirivanja uprkos normalnim rezultatima
- Intenzivno istraživanje zdravstvenih tema na internetu
- Stalno traženje uveravanja od bliskih osoba
- Smanjeno svakodnevno funkcionisanje
Simptomi ne ostaju samo na mentalnom nivou. Intenzivna zabrinutost može izazvati telesne reakcije kao što su lupanje srca, znojenje i stomačne tegobe. Osoba i te reakcije može smatrati dokazom nove bolesti. Začarani krug postaje sve jači.
Dugotrajno stanje može dovesti do povlačenja iz društvenog života. Stalni razgovori o zdravlju iscrpljuju bližu okolinu. Traženje podrške u ranoj fazi može sprečiti da simptomi postanu hronični.
Kako se leči poremećaj anksioznosti zbog bolesti?
Osnovni cilj lečenja je da osoba realnije procenjuje telesne senzacije. Najčešće primenjivana metoda kod poremećaja anksioznosti zbog bolesti je kognitivno-bihejvioralna terapija. Tokom terapije osoba prepoznaje sklonost katastrofiziranju i uči da restrukturiše obrasce mišljenja.
U nekim slučajevima specijalista psihijatar može planirati terapiju lekovima. Naročito ako postoje intenzivna anksioznost, problemi sa spavanjem ili prateći depresivni simptomi, može se razmotriti farmakološka podrška. Terapija lekovima sama po sebi nije dovoljna. Preporučuje se da se planira zajedno sa psihoterapijom.
Tokom lečenja redovno praćenje je važno. Kontrole koje se obavljaju kod istog lekara smanjuju nepotrebno ponavljanje pretraga. Kako se razvija odnos poverenja, osoba može otvorenije da izrazi svoje brige. Proces zahteva strpljenje, ali je uz redovnu podršku moguće značajno poboljšanje.
Kako osoba može sama sebi pomoći u ovom procesu?
Stručna podrška čini osnovu lečenja. Međutim, neke strategije koje osoba može primenjivati u svakodnevnom životu podržavaju proces. Umesto borbe sa mislima o zdravlju, učenje da se one prepoznaju i njima upravlja daje efikasnije rezultate.
Među pomoćnim koracima su:
- Ne pretraživati odmah internet kada se simptom pojavi
- Primenjivati vežbe disanja kada anksioznost poraste
- Voditi dnevnik misli i zapisivati katastrofične scenarije
- Svesno odvajati vreme za teme koje nisu vezane za zdravlje
- Razviti naviku redovnog sna i fizičke aktivnosti
Važno je preispitivati automatska tumačenja uma. Umesto pitanja „Šta je najgore što se može desiti?“, postavljanje pitanja „Koje bi bilo verovatnije objašnjenje?“ uravnotežuje razmišljanje. Mali koraci vremenom mogu napraviti veliku razliku.
Podrška porodice i prijatelja takođe doprinosi procesu oporavka. Međutim, umesto stalnog traženja uveravanja, primena metoda naučenih na terapiji donosi trajniju korist.
Često postavljana pitanja o hipohondriji
Kako se ponašati prema osobi koja ima hipohondriju?
Stav bliske okoline može biti presudan u procesu oporavka. Umanjivati zabrinutost osobe ili reći „preteruješ“ nije korisno. Važno je da se osoba oseća shvaćeno. Međutim, dugo uveravanje pri svakoj brizi može učvrstiti anksioznost.
Preporučuje se uravnotežen pristup. Podsticanje osobe da potraži stručnu pomoć i pratnja na zakazane preglede mogu biti od podrške. Usmeravanje ka drugim temama u svakodnevnom životu i veće učešće u društvenim aktivnostima smanjuju mentalno opterećenje.
Potrebno je biti strpljiv. Ne treba zaboraviti da anksioznost nije svestan izbor. Ravnoteža između empatije i postavljanja granica jača zdravu komunikaciju.
Kom lekaru se obratiti zbog hipohondrijaze?
U procesu dijagnoze i lečenja prva tačka obraćanja je obično specijalista psihijatar. Nakon kliničke procene, ako se smatra potrebnim, planira se psihoterapija sa psihologom. Ako postoje telesni simptomi, procenu mogu obaviti lekari odgovarajućih specijalnosti.
Međutim, kada se utvrdi da je osnovni problem povezan sa anksioznošću, preporučuje se redovno praćenje mentalnog zdravlja. Umesto stalnog obraćanja različitim specijalnostima, praćenje planiranog programa kontrola daje zdravije rezultate. Rano obraćanje može značajno poboljšati kvalitet života.
Lekari oblasti „Psihologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je zdravstvena anksioznost i kako se leči?
Zdravstvena anksioznost označava trajnu zabrinutost da osoba ima ili će razviti ozbiljnu bolest, iako su medicinske procene umirujuće. Normalni telesni osećaji mogu se katastrofično tumačiti, što vodi ponovnom proveravanju, pretraživanju simptoma i čestim konsultacijama. Doživljena patnja je stvarna i može biti značajna.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći u promeni katastrofičnih tumačenja i navika proveravanja. Koordinisano medicinsko praćenje smanjuje i nepotrebne pretrage i rizik da se novi relevantni simptomi zanemare. Lekovi se mogu razmatrati kada postoje pridružena anksioznost ili depresija. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Procena počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. Po potrebi se koriste laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma, drugih bolesti i ciljeva terapije; nisu svi pregledi ni terapije potrebni svakoj osobi.
Kada je potrebno javiti se lekaru?
Nova objektivna tegoba, trajna temperatura, gubitak težine, krvarenje ili drugi alarmantni simptomi i dalje zahtevaju medicinsku procenu. Ako anksioznost ozbiljno remeti svakodnevni život, san ili funkcionisanje, razgovarajte sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Procena zavisi od uzrasta, simptoma, drugih bolesti i nalaza pregleda, pa je individualni medicinski kontekst važan.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.