Aritmija je poremećaj brzine ili organizacije srčanog ritma. Neke aritmije su benigne, dok druge povećavaju rizik od gubitka svesti, srčane insuficijencije ili moždanog udara. Mogu se javiti palpitacije, gušenje, bol u grudima ili sinkopa. EKG pomaže da se identifikuje ritam i usmeri dalje lečenje.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je aritmija?
Aritmija nastaje kada su električni impulsi srca prebrzi, prespori ili neorganizovani. Nisu sve aritmije opasne niti svaka zahteva aktivno lečenje.
Koje vrste aritmija su česte?
Ekstrasistole, atrijalna fibrilacija, atrijalni flater, supraventrikularne tahikardije, bradikardije i ventrikularne aritmije imaju različite mehanizme, simptome i nivoe rizika.
Koji simptomi mogu da se jave?
Mogu se javiti osećaj lupanja ili preskakanja srca, umor, gušenje, vrtoglavica, bol u grudima ili gubitak svesti. Neke aritmije ne izazivaju nikakve simptome.
Kako se postavlja dijagnoza?
EKG, Holter, produženi monitor ritma, ehokardiografija i laboratorijske analize biraju se prema učestalosti epizoda, simptomima i kliničkom kontekstu.
Koje mogućnosti lečenja postoje?
Lečenje može biti samo praćenje ili uključiti kardioverziju, antiaritmike, katetersku ablaciju, pejsmejker ili implantabilni defibrilator. Kod atrijalne fibrilacije odluka o antikoagulaciji zavisi od procenjenog rizika od moždanog udara.
Kada je potrebna hitna pomoć?
Palpitacije praćene bolom u grudima, teškim gušenjem, kolapsom ili gubitkom svesti zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
Lekari oblasti „Kardiologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je aritmija?
Aritmija nastaje kada su električni impulsi srca prebrzi, prespori ili neorganizovani. Nisu sve aritmije opasne niti svaka zahteva aktivno lečenje. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koje vrste aritmija su česte?
Ekstrasistole, atrijalna fibrilacija, atrijalni flater, supraventrikularne tahikardije, bradikardije i ventrikularne aritmije imaju različite mehanizme, simptome i nivoe rizika. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom. Procena zavisi od kliničkog konteksta, drugih simptoma i faktora rizika, pa individualni pregled ostaje važan.
Koji simptomi mogu da se jave?
Mogu se javiti osećaj lupanja ili preskakanja srca, umor, gušenje, vrtoglavica, bol u grudima ili gubitak svesti. Neke aritmije ne izazivaju nikakve simptome. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
EKG, Holter, produženi monitor ritma, ehokardiografija i laboratorijske analize biraju se prema učestalosti epizoda, simptomima i kliničkom kontekstu. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom. Procena zavisi od kliničkog konteksta, drugih simptoma i faktora rizika, pa individualni pregled ostaje važan.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.