Aritmija je poremećaj brzine ili organizacije srčanog ritma. Neke aritmije su benigne, dok druge povećavaju rizik od gubitka svesti, srčane insuficijencije ili moždanog udara. Mogu se javiti palpitacije, gušenje, bol u grudima ili sinkopa. EKG pomaže da se identifikuje ritam i usmeri dalje lečenje.
Srce je vitalni organ koji normalno radi u određenom ritmu i pumpa krv u telo. Međutim, u nekim situacijama električni impulsi srca mogu postati nepravilni. Ovo stanje naziva se poremećaj srčanog ritma (aritmija). Aritmija se može ispoljiti tako što srce kuca prebrzo (tahikardija), presporo (bradikardija) ili nepravilno. Većina aritmija može biti bezopasna i prolazna. Ipak, neka stanja mogu ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme. Srčani ritam se reguliše električnim signalima koje stvara struktura nazvana sinusni čvor. Ovi signali izazivaju kontrakciju srčanog mišića i omogućavaju da se krv pumpa u telo. Međutim, kada dođe do poremećaja u sinusnom čvoru ili drugim električnim provodnim putevima srca, nastaje aritmija. Naročito starenje, bolesti srca i neki lekovi mogu dovesti do nepravilnog rada sinusnog čvora.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je poremećaj srčanog ritma (aritmija)?
To je stanje koje opisuje nepravilne otkucaje srca nastale zbog poremećaja u električnoj aktivnosti srca. Normalno ljudsko srce kuca pravilno 60–100 puta u minuti. Međutim, kod aritmije otkucaji srca mogu se ubrzati (tahikardija), usporiti (bradikardija) ili postati nepravilni (fibrilacija). Aritmije nastaju usled poremećaja električnih signala koji omogućavaju pravilan rad srčanog mišića. Kada se signali stvaraju na nenormalan način ili se prenose pogrešnim putem, pumpna funkcija srca može biti narušena. To može poremetiti cirkulaciju krvi i izazvati simptome kao što su vrtoglavica, nedostatak vazduha i bol u grudima. Aritmije mogu biti prolazne ili hronične. Mnogi faktori, kao što su bolesti srca, visok krvni pritisak, bolesti štitaste žlezde i disbalans elektrolita, mogu povećati rizik od aritmije. Za postavljanje dijagnoze aritmije obično se koriste metode kao što su EKG (elektrokardiografija), Holter monitoring i test opterećenja.
U lečenju aritmije potrebno je utvrditi uzrok. U blagim slučajevima promene načina života mogu biti dovoljne. U nekim situacijama mogu biti potrebne intervencije kao što su lečenje lekovima, električna kardioverzija, kateterska ablacija ili pejsmejker. Radi očuvanja zdravlja srca potrebno je redovno vežbati, zdravo se hraniti i ne zanemarivati lekarske kontrole.
Koje vrste poremećaja srčanog ritma (aritmija) postoje?
Aritmije, koje nastaju zbog poremećaja u električnom provodnom sistemu srca, mogu se javiti u različitim oblicima. Neke aritmije su blage i ne daju simptome. Druge mogu predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik. Naročito stanja kao što su tahikardija (ubrzan rad srca) i bradikardija (usporen rad srca) mogu uticati na cirkulaciju krvi i izazvati simptome kao što su vrtoglavica, nesvestica ili nedostatak vazduha. Vrste aritmija klasifikuju se prema izvoru i delu srca koji zahvataju. Atrijalna fibrilacija je jedan od najčešćih poremećaja ritma. Zbog nepravilnih otkucaja srca može povećati rizik od moždanog udara. Ovo stanje može dovesti do zadržavanja krvi u pretkomorama i stvaranja ugrušaka. Ventrikularna fibrilacija je smrtonosna aritmija koja može dovesti do potpunog gubitka sposobnosti srca da pumpa krv. AV blok (atrioventrikularni blok) može izazvati kašnjenje ili potpuni prekid u provođenju signala koji regulišu otkucaje srca. Najčešće vrste aritmija su:
- Tahikardija (ubrzan rad srca): Stanje u kome srčana frekvencija prelazi 100 otkucaja u minuti.
- Bradikardija (usporen rad srca): Stanje u kome srčana frekvencija pada ispod 60 otkucaja u minuti.
- Atrijalna fibrilacija: Karakteriše se nepravilnom i brzom kontrakcijom gornjih srčanih šupljina (pretkomora).
- Atrijalni flater: Vrsta aritmije koja nastaje usled brze, ali pravilne kontrakcije pretkomora.
- Ventrikularna tahikardija: Opasno ubrzani otkucaji srca koji potiču iz donjih srčanih šupljina (komora).
- Ventrikularna fibrilacija: Životno ugrožavajuća vrsta aritmije koja izaziva nepravilnu i nekontrolisanu kontrakciju srca.
- Sinusna aritmija: Blag poremećaj ritma koji potiče iz sinusnog čvora i obično se javlja kod dece i mlađih odraslih osoba.
- Prevremene ventrikularne kontrakcije (PVC): Dodatni otkucaji koji nastaju u donjim srčanim šupljinama i obično su bezopasni.
- AV blok (atrioventrikularni blok): Kašnjenje ili blokada u provođenju električnih signala koji regulišu otkucaje srca.
Zašto nastaje poremećaj srčanog ritma (aritmija)?
Poremećaj srčanog ritma (aritmija) potiče od nepravilnosti u električnom provodnom sistemu srca. Stres, prekomerno unošenje kofeina, neredovan san i preterani fizički napor mogu dovesti do aritmije. Stanja kao što su bolesti srca, visok krvni pritisak, koronarna bolest i srčana insuficijencija mogu uticati na električne impulse srca i izazvati nepravilne otkucaje. Sistemske bolesti kao što su bolesti štitaste žlezde, disbalans elektrolita (nedostatak kalijuma, magnezijuma) i dijabetes takođe mogu podstaći poremećaj ritma. Neki lekovi i preterano vežbanje takođe mogu poremetiti srčani ritam. Genetska predispozicija je takođe važan faktor u nastanku aritmije. Kod osoba sa aritmijom u porodičnoj anamnezi električni sistem srca može biti urođeno osetljiviji. Disbalans elektrolita, naročito nedostatak kalijuma i magnezijuma, može poremetiti normalnu komunikaciju srčanih ćelija i dovesti do aritmije. Preteran stres i anksioznost mogu izazvati prekomernu aktivnost simpatičkog nervnog sistema i ubrzati otkucaje srca.
Kako se dijagnostikuje poremećaj srčanog ritma (aritmija)?
Za dijagnozu aritmije najpre se procenjuju fizički pregled i anamneza pacijenta. Lekar analizira simptome pacijenta, postojanje srčanih bolesti u porodici i svakodnevne životne navike. Elektrokardiografija (EKG) je najčešće korišćena metoda za utvrđivanje poremećaja ritma, jer beleži električnu aktivnost srca. Holter monitor prati srčani ritam pacijenta tokom 24 sata i otkriva nepravilnosti. Test opterećenja se primenjuje da bi se videlo kako se srčana frekvencija menja tokom fizičke aktivnosti. Ehokardiografija ispituje strukturu i funkcije srca i može otkriti strukturne probleme koji mogu dovesti do poremećaja ritma. U nekim slučajevima električni putevi srca detaljno se ispituju elektrofiziološkom studijom (EPS). Analize krvi mogu se uraditi radi otkrivanja stanja koja mogu izazvati aritmiju, kao što su disbalans elektrolita ili bolesti štitaste žlezde.
Kako se leči poremećaj srčanog ritma?
Smanjenje stresa, redovno vežbanje i zdrava ishrana mogu smanjiti rizik od aritmije. Važno je i ograničiti unos kofeina i soli. Uspostavljanje redovnog sna pomaže telu da održi svoj ritam. Dok se blagi slučajevi prate redovnim kontrolama, u situacijama kada su otkucaji srca nepravilni mogu biti potrebni posebni uređaji ili intervencijsko lečenje. Električna kardioverzija je metoda koja se kod nekih naglo nastalih vrsta aritmije primenjuje kako bi se srce vratilo u normalan ritam. Kateterska ablacija ima za cilj da se otkrije i uništi srčano tkivo koje stvara nenormalne električne signale. Pejsmejker (srčani stimulator) je mali uređaj koji se ugrađuje radi regulisanja frekvencije otkucaja kada srce radi sporo. Implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD) koristi se za sprečavanje životno ugrožavajućih poremećaja ritma.
Tokom lečenja veliki značaj imaju redovne lekarske kontrole. Lečenje bolesti koje izazivaju aritmiju i usvajanje zdravog načina života mogu pomoći da se poremećaj ritma stavi pod kontrolu.
Lekari oblasti „Kardiologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je aritmija?
Aritmija nastaje kada su električni impulsi srca prebrzi, prespori ili neorganizovani. Nisu sve aritmije opasne niti svaka zahteva aktivno lečenje. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Koje vrste aritmija su česte?
Ekstrasistole, atrijalna fibrilacija, atrijalni flater, supraventrikularne tahikardije, bradikardije i ventrikularne aritmije imaju različite mehanizme, simptome i nivoe rizika. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom. Procena zavisi od kliničkog konteksta, drugih simptoma i faktora rizika, pa individualni pregled ostaje važan.
Koji simptomi mogu da se jave?
Mogu se javiti osećaj lupanja ili preskakanja srca, umor, gušenje, vrtoglavica, bol u grudima ili gubitak svesti. Neke aritmije ne izazivaju nikakve simptome. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom.
Kako se postavlja dijagnoza?
EKG, Holter, produženi monitor ritma, ehokardiografija i laboratorijske analize biraju se prema učestalosti epizoda, simptomima i kliničkom kontekstu. Procena se uvek prilagođava simptomima, nalazu pregleda i individualnim faktorima rizika, pa se u slučaju nedoumice preporučuje razgovor sa lekarom. Procena zavisi od kliničkog konteksta, drugih simptoma i faktora rizika, pa individualni pregled ostaje važan.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.