Socijalni anksiozni poremećaj karakteriše intenzivan i trajan strah da će osoba biti posmatrana, procenjivana ili ponižena u jednoj ili više socijalnih situacija. Strah često vodi izbegavanju, velikoj patnji ili problemima u školi, na poslu i u odnosima. Znatno prevazilazi uobičajenu stidljivost.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je socijalna anksioznost i kada postaje poremećaj?
Socijalni anksiozni poremećaj karakteriše intenzivan i trajan strah da će osoba biti posmatrana, procenjivana ili ponižena u jednoj ili više socijalnih situacija. Strah često vodi izbegavanju, velikoj patnji ili problemima u školi, na poslu i u odnosima. Znatno prevazilazi uobičajenu stidljivost.
Koji su najvažniji simptomi ili elementi koje treba znati?
Dijagnoza je klinička. Kognitivno-bihejvioralna terapija sa postepenim izlaganjem spada u glavne tretmane, a kod nekih osoba koriste se i određeni antidepresivi. Izbegavanje kratkoročno smanjuje anksioznost, ali je dugoročno može održavati, pa je strukturisana terapija korisna.
Koji su mogući uzroci ili povezani faktori?
Uzroci i faktori rizika zavise od konkretnog stanja. Tumačenje treba da uzme u obzir uzrast, ličnu i porodičnu anamnezu, terapiju, način nastanka tegoba i prateće simptome. Povezanost sa nekim faktorom ne znači automatski da je on neposredni uzrok.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara.
Kako se leči ili prati stanje?
Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško lečenje. Nijedna terapija ne treba da se predstavlja kao univerzalna bez individualne medicinske procene.
Kada treba da se obratite lekaru?
Suicidalne misli, teška panična kriza uz rizik od povrede ili nagla nesposobnost za osnovno funkcionisanje zahtevaju hitnu stručnu procenu.
Lekari oblasti „Psihologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je socijalna anksioznost i kada postaje poremećaj?
Socijalni anksiozni poremećaj karakteriše intenzivan i trajan strah da će osoba biti posmatrana, procenjivana ili ponižena u jednoj ili više socijalnih situacija. Strah često vodi izbegavanju, velikoj patnji ili problemima u školi, na poslu i u odnosima. Znatno prevazilazi uobičajenu stidljivost.
Koji su najvažniji simptomi ili nalazi?
Dijagnoza je klinička. Kognitivno-bihejvioralna terapija sa postepenim izlaganjem spada u glavne tretmane, a kod nekih osoba koriste se i određeni antidepresivi. Izbegavanje kratkoročno smanjuje anksioznost, ali je dugoročno može održavati, pa je strukturisana terapija korisna. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika.
Kako se postavlja dijagnoza i planira lečenje?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i kliničkim pregledom. U zavisnosti od problema mogu biti potrebne laboratorijske analize, snimanja ili specijalistički testovi. Nisu svi pregledi potrebni svakom pacijentu, pa se izbor prilagođava nalazu i proceni lekara. Lečenje i praćenje zavise od potvrđene dijagnoze, težine simptoma i uticaja na svakodnevni život. Mogu uključivati praćenje, promene navika, lekove, proceduru ili hirurško.
Kada je potrebno hitno javiti se lekaru?
Suicidalne misli, teška panična kriza uz rizik od povrede ili nagla nesposobnost za osnovno funkcionisanje zahtevaju hitnu stručnu procenu. Procena se prilagođava simptomima, nalazu pregleda, drugim bolestima i individualnim faktorima rizika. Ako tegobe traju ili se pogoršavaju, preporučuje se stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.