Kamen u bubregu je čvrst kristal nastao iz supstanci u urinu. Kada kamen uđe u ureter, može izazvati bubrežnu koliku sa vrlo jakim bolom u boku koji se širi ka preponi, mučninom i ponekad krvlju u urinu. Prevencija zavisi od hemijskog sastava kamena i individualnih faktora rizika.
Kamen u bubregu je jedan od veoma čestih problema urinarnog sistema, koji se obično ispoljava jakim bolovima. Ovi kamenci, koji nastaju kada se minerali i soli nakupe i kristališu u bubregu ili mokraćnim putevima, mogu se razviti u različitim veličinama i oblicima. Dok se mali kamenci mogu izbaciti urinom a da se ne primete, veliki kamenci mogu začepiti mokraćne puteve i izazvati ozbiljne tegobe i bol.
Autor: Zdravstveni urednički tim Anadolu Medical Center — Poslednje ažuriranje: 21. avgust 2026.
Šta je kamen u bubregu?
Kamen u bubregu je zdravstveni problem koji nastaje kada neki minerali i soli prisutni u urinu u bubrezima s vremenom kristališu i spajaju se, stvarajući tvrdu masu. U medicinskoj literaturi naziva se „nefrolitijaza" ili „urolitijaza". U normalnim uslovima ove materije se izbacuju urinom; međutim, kada se iz različitih razloga smanji količina tečnosti u urinu ili se poveća količina ovih materija, može doći do stvaranja kamena. Ova tvorevina, koja počinje u bubregu, s vremenom može napredovati ka mokraćnom kanalu i tu izazvati začepljenja.
Koje vrste kamena u bubregu postoje?
Kamenci u bubregu dele se na različite grupe prema hemijskom sastavu. Ova klasifikacija je veoma važna za određivanje strategija lečenja i prevencije. Svaka vrsta kamena nastaje iz različitih razloga, a rizik od ponovne pojave može se razlikovati. Analiza kamena sprovedena u laboratoriji pomaže da se utvrdi o kojoj je vrsti kamena reč. Vrste kamena u bubregu mogu se navesti na sledeći način:
- Kamenci od kalcijum-oksalata: Najčešća vrsta kamena. Povezani su sa prekomernim unosom oksalata (spanać, čokolada itd.) ili niskim unosom tečnosti.
- Kamenci od kalcijum-fosfata: Ređe se javljaju. Obično nastaju u stanjima u kojima urin dugo ostaje alkalan.
- Kamenci od mokraćne kiseline: Nastaju kao posledica poremećaja metabolizma purina u organizmu ili prekomernog konzumiranja mesa. Obično se razvijaju u kiselom urinu.
- Struvitni kamenci (infektivni kamenci): Nastaju u vezi sa infekcijama mokraćnih puteva. Mogu brzo rasti i postati toliko veliki da ispune bubrege.
- Cistinski kamenci: Nastaju kao posledica cistinurije, nasledne bolesti. Retka su, ali teško izlečiva vrsta kamena.
- Mešoviti kamenci (mešovitog sastava): Nastaju spajanjem dve ili više komponenti.
Koji su simptomi kamena u bubregu?
Kamen u bubregu, dok je malih dimenzija, često se može izbaciti urinom a da se ne primeti. Međutim, kako kamen raste ili se pomera kroz mokraćne puteve, ispoljava se izraženim i često nepodnošljivim bolovima. U zavisnosti od mesta na kojem se kamen nalazi i njegove veličine, simptomi mogu varirati od blage nelagodnosti do jakog bola. Naročito kada kamen uđe u mokraćni kanal koji se naziva ureter, javljaju se grčeviti i nagli bolovi. Ovi bolovi često počinju sa bočne strane slabinskog dela i šire se ka donjem delu stomaka i preponama.
Simptomi kamena u bubregu su sledeći:
- Jak bol u boku (bubrežna kolika): Najčešći simptom; dolazi i prolazi u talasima.
- Bol u donjem delu stomaka ili preponama: Kako kamen silazi u ureter, može se osetiti bol koji se širi ka preponama.
- Krv u urinu (hematurija): Ružičasta, crvena ili smeđa boja urina pokazuje da kamen iritira mokraćni put.
- Pečenje i bol pri mokrenju: Javljaju se naročito kada se kamen približi mokraćnoj bešici.
- Česta potreba za mokrenjem: Blizina kamena mokraćnoj bešici može pojačati nagon za mokrenjem.
- Mučnina i povraćanje: Jaki bolovi mogu uticati na gastrointestinalni sistem.
- Povišena temperatura i drhtavica: Mogu se javiti ako uz kamen postoji infekcija; ovo stanje zahteva hitnu intervenciju.
- Neprijatan miris i zamućenost urina: Mogu se javiti uz infekciju mokraćnih puteva.
Kada se pojavi jedan ili više ovih simptoma, naročito ako je bol jak ili ga prati povišena temperatura, treba se bez gubljenja vremena javiti zdravstvenoj ustanovi.
Zbog čega nastaje kamen u bubregu?
Uzroci nastanka kamena u bubregu obično su višak materija koje stvaraju kamen u urinu (kao što su kalcijum, oksalat, mokraćna kiselina) ili nedostatak tečnosti koje ove materije rastvaraju (kao što je voda). Normalno, urin rastvara ove materije i izbacuje ih napolje; međutim, kada se ova ravnoteža naruši, nastaju kristali koji se s vremenom spajaju i pretvaraju u kamen. Na stvaranje kamena mogu uticati i genetika, navike u ishrani, uslovi sredine i neki zdravstveni problemi. Glavni faktori koji mogu izazvati nastanak kamena u bubregu navedeni su u nastavku:
- Nedovoljan unos tečnosti: Najčešći faktor rizika. Koncentrovan urin stvara uslove za nastanak kristala.
- Prekomeran unos soli, proteina i oksalata: Naročito unos proteina životinjskog porekla i soli, povećavanjem izlučivanja kalcijuma, može podstaći stvaranje kamena.
- Genetska predispozicija: Rizik je veći kod osoba sa kamenom u bubregu u porodičnoj anamnezi.
- Infekcije mokraćnih puteva: Imaju važnu ulogu naročito u razvoju struvitnih kamenaca.
- Gojaznost i fizička neaktivnost: Negativnim uticajem na metabolizam mogu povećati rizik od kamena.
- Neke hronične bolesti: Stanja kao što su giht, hiperparatireoidizam i Kronova bolest mogu olakšati stvaranje kamena.
- Neki lekovi i suplementi: Suplementi kao što su kalcijum ili vitamin C, kada se koriste u visokim dozama, mogu povećati rizik.
- Neuravnotežena ishrana: Ishrana siromašna vlaknima i bogata prerađenom hranom može olakšati stvaranje kamena.
Šta pomaže kod kamena u bubregu?
Metode koje pomažu kod kamena u bubregu obično se razlikuju u zavisnosti od veličine i položaja kamena i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Mali kamenci se obično mogu spontano izbaciti uz lekove i promene načina života. U tom procesu od velikog je značaja da pacijent unosi dovoljno tečnosti. Pijenje mnogo vode pomaže čišćenju mokraćnih puteva i olakšava izbacivanje kamena iz organizma prirodnim putem. Unos najmanje 2,5–3 litra vode dnevno najosnovniji je i najdelotvorniji korak za sprečavanje stvaranja kamena i pokretanje postojećih kamenaca.
Kako se izbacuje kamen iz bubrega?
Proces izbacivanja kamena iz bubrega razlikuje se u zavisnosti od prečnika, oblika i položaja kamena. Kamenci manji od 5 mm obično se mogu izbaciti iz organizma mokraćnim putem bez potrebe za hirurškom intervencijom. U ovom procesu delotvorni su obilan unos vode, redovno kretanje i upotreba lekova koji opuštaju mokraćne puteve. Sa povećanjem unosa vode bubrezi rade intenzivnije, količina urina se povećava, a pomeranje kamena se olakšava. Međutim, ovaj proces ponekad može biti bolan, a kamen dok napreduje može iritirati mokraćni kanal. Zato se za kontrolu bola uvode analgetici i spazmolitici.
U nekim slučajevima, da bi se olakšalo izbacivanje kamena, mogu se propisati i lekovi kao što je tamsulosin. Ovi lekovi pomažu opuštanju mokraćnog kanala koji se naziva ureter i tako olakšavaju napredovanje kamena. Ako je veličina kamena 1 cm ili više ili ako začepljenjem mokraćnog puta ugrožava funkcije bubrega, može biti potrebna intervencija. U takvim slučajevima obično se primenjuju metode kao što su razbijanje laserom (URS), razbijanje udarnim talasima (ESWL) ili zatvorena (minimalno invazivna) operacija bubrega.
Šta jesti da bi se izbacio kamen iz bubrega?
U lečenju kamena u bubregu ishrana je izuzetno važna, kako za sprečavanje nastanka kamena, tako i za olakšavanje izbacivanja postojećeg kamena. Pravilnim namirnicama održava se ravnoteža tečnosti u organizmu, podržavaju se mokraćni putevi i može se smanjiti nakupljanje materija koje izazivaju stvaranje kamena.
Naročito obilno pijenje vode najvažniji je korak u procesu izbacivanja kamena. Naime, voda omogućava da bubrezi izluče više urina i tako olakšava pomeranje kamena. Pored toga, neko voće i povrće može doprineti ovom procesu prirodnim diuretičkim dejstvom. Neke namirnice koje mogu olakšati izbacivanje kamena mogu se navesti na sledeći način:
- Voda sa limunom: Pošto limun sadrži citrat, pomaže sprečavanju stvaranja kamena i alkalizuje urin.
- Peršun: Prirodni je diuretik i može podržati izbacivanje toksina.
- Krastavac i lubenica: Ovo voće i povrće sa visokim udelom vode, povećanjem protoka urina, može olakšati napredovanje kamena.
- Jabukovo sirće: Dodavanje u ograničenoj količini u svakodnevnu ishranu može biti zaštitno protiv stvaranja kamena.
- Integralne žitarice i hrana bogata vlaknima: Podržavaju varenje i održavaju acido-baznu ravnotežu organizma.
- Namirnice sa malo soli i malo proteina: Pošto prekomeran unos soli i životinjskih proteina može povećati stvaranje kamena, na ove grupe treba obratiti pažnju.
- Borovnica i brusnica: Ovo voće, poznato po antioksidativnim svojstvima, podržava zdravlje mokraćnih puteva.
Kako prolazi bol izazvan kamenom u bubregu?
Bol koji se javlja tokom procesa izbacivanja kamena iz bubrega obično je veoma jak i grčevit. Ovi bolovi se nazivaju „bubrežna kolika" i javljaju se dok kamen napreduje kroz mokraćne puteve. U zavisnosti od položaja i veličine kamena, bolovi se mogu širiti u slabinski deo, bok, donji deo stomaka ili prepone. Iako je bol izazvan kamenom u bubregu prolazan, kada postane nepodnošljiv može biti potrebna medicinska intervencija. Metode koje pomažu ublažavanju bola izazvanog kamenom u bubregu mogu se navesti na sledeći način:
- Obilan unos vode: Dovoljan unos tečnosti može smanjiti bol olakšavanjem pomeranja kamena. Međutim, kada je bol veoma jak, unos vode treba da bude kontrolisan.
- Primena termofora: Toplota primenjena na slabinski predeo opušta mišiće i može ublažiti bol.
- Šetnja laganim tempom: Lagani pokreti mogu pomoći da kamen promeni položaj.
- Odmor u ležećem položaju: Odmor bez naprezanja tela može ublažiti talase bola.
- Hirurška intervencija: Ako je kamen koji izaziva bol veoma veliki ili dovodi do začepljenja, razmatraju se hirurške opcije.
Operacija kamena u bubregu
Operacija kamena u bubregu obično dolazi u obzir kada se kamen ne može spontano izbaciti, kada je veoma veliki, kada začepljuje mokraćni put ili izaziva teške infekcije. Dok se kamenci malog prečnika često mogu izbaciti iz organizma lekovima i promenama načina života, kod kamenaca većih od 1 centimetra ili začepljenja koja ugrožavaju funkcije bubrega može biti potrebna hirurška intervencija. Danas se operacije kamena u bubregu, umesto otvorenom hirurgijom, izvode minimalno invazivnim, odnosno zatvorenim metodama, pa se zahvaljujući tome skraćuje vreme oporavka pacijenta.
Jedna od najčešće primenjivanih metoda je ESWL (razbijanje kamena udarnim talasima izvan tela). Kod ove metode kamen se bez primene anestezije udarnim talasima razbija na sitne delove i omogućava se njegovo izbacivanje urinom. Ako je kamen veći ili je zaglavljen u mokraćnom kanalu, postupkom koji se naziva URS (ureteroskopija) kamen se endoskopski razbija na delove ili uklanja. PNL (perkutana nefrolitotomija) je postupak kojim se kroz mali rez na leđima pristupa bubregu i uklanja kamen, a bira se kod većih kamenaca. Iako retko, u nekim posebnim slučajevima može biti potrebna otvorena operacija.
Koje odeljenje leči kamen u bubregu?
Specijalnost kojoj treba da se jave pacijenti sa tegobama zbog kamena u bubregu je urologija. Urologija je medicinska grana koja se bavi dijagnostikom i lečenjem bolesti bubrega, mokraćnih puteva, mokraćne bešike i reproduktivnih organa. Dijagnoza kamena u bubregu obično počinje procenom tegoba pacijenta, a zatim se potvrđuje metodama snimanja kao što su ultrazvuk, rendgen ili kompjuterizovana tomografija (CT). Po potrebi se rade i analize urina i krvi kako bi se procenila struktura kamena.
Lekari oblasti „Urologija" u Anadolu
Česta pitanja
Šta je kamen u bubregu?
Kamen nastaje kada se određene materije iz urina kristalizuju i formiraju čvrstu strukturu. Sastav kamena može biti različit i utiče na prevenciju. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Koji su tipični simptomi?
Jak talasast bol u boku koji se širi prema preponi, mučnina, nemir i krv u urinu česti su kada kamen prolazi kroz ureter. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Zašto kamen nastaje?
Nizak unos tečnosti, visok unos soli, određeni metabolički poremećaji, porodična sklonost i pojedini obrasci ishrane mogu povećati rizik. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Kako se sprečava ponavljanje?
Dovoljan unos tečnosti je važan za većinu, ali preporuke o kalcijumu, oksalatu, proteinima ili lekovima treba prilagoditi sastavu kamena i rezultatima obrade. Procena zavisi od simptoma, trajanja tegoba, drugih bolesti i nalaza pregleda. Samostalno postavljanje dijagnoze nije pouzdano, pa je kod upornih ili izraženih tegoba važna stručna procena.
Ovaj sadržaj ima informativni karakter i ne zamenjuje konsultaciju, dijagnostiku niti lečenje koje propisuje lekar. Ako imate simptome, obratite se kvalifikovanom zdravstvenom radniku.